Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Uhapšeni članovi flamanske ekstremne desnice
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Dvadesetak poslanika i članova flamanske partije ekstremne desncice Flamanski interes (Vlaams Belang) uhapšeni su 14. juna u Briselu jer na ulici u kojoj se nalaze zgrade belgijske vlade i Parlamenta stavili natpis "Ulica flamanske nezavisnosti". Predsednik partije Bruno Valkeniers i vođa poslaničke grupe u parlamentu Flandrije, Filip Devinter (Dewinter) zajedno sa drugim clanovima uhapšeni su i odvedeni u policijskom autu na "identifikaciju".
U trenutku kada je u Belgiji proteklo godinu dana od izbora posle kojih još uvek nije formirana vlada, istaknuti članovi ekstremne stranke koja je ranije nocila ime Flamanski blok, protestovli su protiv političke krize i zahtevali nezavinost Flandrije pri čemu su na tablu "Ulice zakona" koja je jedna od glavnih u Briselu nalepili naziv "Ulica flamanske nezavisnosti", i to prekoputa kancelarija premijera Belgije u delu grda gde su inače zabranjeni protesti.
Background Flamanski interes je partija krajnje desnice koja deluje u regionu Brisela i Flandrije u Belgiji. Njihovi osnovni politički stavovi su nezavisnost Flandrije i stroga imigraciona politika. Stranka se zalaže protiv multikulturalnosti ali prihvta multietničko društvo u kome bi se druge etničke zajednice asimilovale u flamansku kulturu. Zbog rasističkih stavova za koje je osuđena 2004. partija je promenila ime iz Flamanski blok koji je raspušten u Flamanski interes koja se malo distancirala od radikalnih stavova ali i dalje vodi vrlo konzervativnu politiku.
Belgja je federalna parlamentarna monarhija sa tri federalne jedinice, Flandrijom, Valonijom i regionom Brisela. U zemlji ima tri zvanična jezika: Holandski, Francuski i Nemački. Federalne jedinice Flandrija(Holandski) i Valonija(Francuski) su formirane ne osnovu jezika koji govori lokalno stanovništvo dok je region Brisela dvojezičan. Belgija je pre podele na federalne jedinice bila unitarna država ali je promenama ustava 1970, 1980, 1988 i 1993 uspostavila jedinstven federalni sitem sa centralnom vlasti tri jezičke zajednice i tri federalne jedinice.
"Godinu dana posle izbora jasno je da je Belgija u ćorsokaku i da je jedina alternativa nezavisnost Flandrije", rekao je Devinter pre nego što je odveden policijskim vozilom.
Hapšenja su protekla u miru a većina članova Flamanskog interesa bila je spremna za reakciju policije i dobrovoljno se predala.
Desničarska partija imala je veliku podršku početkom protekle decnije od oko 25% glasova ali su nedavno izgubili na popularnosti i na proslim izborima osvojili samo 12,6% gasova u Flandriji. Pristalice nezavisnosti Flandrije veću povrenje na poslednjim izborma pklonili su N-VA (Neoflamanska alijansa) Barta De Vevera (Wever) koja je dobila 28,2% na izborima u 2010. i najjača je stranka u Belgiji i od nje zavisii formiranje vlade.
N-VA se takođe zalaže za nezavisnost Flandrije u budućnosti a u pregovorima o formiranju nove vlade zahteva prenos dodatnih ovlašćenja na belgijske regione što prema mnogima vodi u konfederalno uređenje Belgije.
U svetlu političke krize u zemlji poslednji izvestaji finansijskih institucija upućuju da bi produbljenje krize moglo i ekonomski da destabilizuje Belgiju koja je ove godine beleži privredni rast.
I pored toga vodeća partija Valonaca Socijalistička stranka na čijem je čelu Elio Di Rupo još uvek nije uspela da se dogovori sa Neoflamanskom alijansom o formiranju nove vlade i izgleda da nepomirljivi stavovi dve najjače stranke mogu lako da produže krizu preko leta i dovedu do novih izbora na jesen.
Izvor: AFP i EurAct
Povezani sadržaj
iv.rs |
|
|
EurActiv Srbija
