Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Politika državne pomoći u novim zemljama članicama
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2010. | Ažurirano : 18.09.2010. |
|
|
|
|
|
|
Politika EU koja se odnosi na državnu pomoć treba da spreči zemlje članice da štite ili promovišu svoja preduzeća na štetu konkurencije u okviru EU. Glavni cilj je da se obezbedi neometano jedinstveno tržište EU, kao i da se poveća konkurentnost. Deset članica koje su ušle u EU 2004. godine, moraju da usaglase domaće sa postojećim zakonima u EU (acquis regulativa), ali su tokom pregovora dogovoreni određeni prelazni periodi u kojima to treba da se desi.
Rezime
Pre pristupanja EU, 1. maja 2004. godine, nove zemlje članice su bile obavezane da obaveste Komisiju o svim merama državne pomoći koje su na snazi, kao i da dostave mišljenje svojih institucija za konkurenciju o usaglašenosti ovih mera sa regulativom EU. Mere koje su prijavljene i odobrene trebalo je uključiti u tzv. Aneks na Sporazum o pristupanju, pod nazivom "Postojeća pomoć". Po pristupanju novih članica Uniji, Komisija je u tim zemljama primenila pravila EU o državnoj pomoći.
Politka EU za kontrolu državne pomoći je stub oslonac regulative. On dopunjuje sistem kontrole Unije koji se odnosi na zakone o konkurenciji i udruživanju. Glavni cilj ovog sistema je da spreči zemlje članice da štite ili promovišu svoja preduzeća na štetu konkurencije u okviru EU. Izraz "državna pomoć" obuhvata sve vidove pomoći koje država (ili njeni organi) pružaju određenom preduzeću ili industriji.
Mada državna pomoć nije definisana u Sporazumu evropske zajednice (EZ), u ovom dokumentu se ipak navodi da pomoć države nije u skladu sa principima funkcionisanja unutrašnjeg tržišta EZ. Pomoć može da bude u obliku državnih davanja-subvencija, olakšica na kamate i poreze, državnih garancija ili obveznica, kao i davanje robe i usluga po povlašćenim uslovima. Pomoć države je zabranjena ako ona loše utiče na trgovinu i tako narušava konkurenciju. Sporazum navodi i izuzetke, koji uključuju pomoć regionalnom razvoju, "osetljivim" sektorima kao i određene "horizontalne" mere pomoći. Primenom rigoroznog sistema kontrole, Komisija mora da revidira sve vidove državne pomoći.
Stavovi
Komisija je u izdanju "Podaci o pomoći države", objavljenom u jesen 2004. godine, objavila da je desetočlana EU (od 1981) trošila veći procenat svog BDP-a na državne subvencije preduzećima od EU sa 15 članica (od 1986), ali je navela da će se to verovatno ispraviti kako nove zemlje članice budu prevazilazile probleme karakteristične za njihove ekonomije pre pristupanja EU.
"Nove zemlje članice obavile su izvanredan posao u pogledu prilagođavanja tržišnoj ekonomiji i kontroli davanja subvencija preduzećima. U poslednjih pet godina, EU sa 15 članica je takođe pozitivno odgovorila na inicijativu za davanje manje ali kvalitetnije pomoći. Međutim, svih 25 zemalja treba više da rade kako bi se dodatno smanjila ukupna visina pomoći i naglasak premestio sa podržavanja pojedinačnih preduzeća, na povećanje konkurentnosti cele Evrope i to kroz pomoć za istraživanje i razvoj, životnu sredinu, koheziju i druge ciljeve horizontalne politike", rekao je Komesar za konkurenciju Mario Monti.
U poslednjem izveštaju, Komisija je zaključila da su nove zemlje članice u velikoj meri primenile efikasne kontrole domaćih procedura državne pomoći, ali da je potrebno dodatno poboljšati određene oblasti. Preporuke se odnose na takozvane "fiskalne podsticaje" (poput privremenog smanjenja ili ukidanja određenih poreza) koji za cilj imaju privlačenje domaćih investicija, kao i pomoć "osetljivim sektorima" (npr. industrija čelika).
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|