Administrativne pripreme za uspostavljanje Evropske službe za spoljne poslove (European External Action Service – EEAS) privode se kraju i ona bi trebalo da postane operativna od 1. januara 2011. godine. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton), čiji će rad biti potpumognut tom službom, uputila je krajem jula pismo državama članicama, pozivajući ih da predlože kandidate za 90 najvažnijih mesta u EEAS, koja moraju biti popunjena u kratkom roku. Među funkcionerima koje treba što pre kandidovati su generalni sekretar i njegova dva zamenika, kao i šefovi brojnih opštih direktorata koji će poslovati u okviru EEAS-a.

Mediji su spekulisali da bi za generalnog sekretara EEAS mogao da bude izabran aktuelni ambasador Francuske u SAD Pjer Vimon (Pierre Vimont), a za njegove zamenike poljski ministar zadužen za evropske poslove Mikolaj Dougielevic (Dowgielewicz) i nemački diplomata Helga Šmit (Schmit). Međutim, Ašton tvrdi da je proces regrutacije u toku i da "nijedna odluka još nije doneta". Očekuje se da će imena čelnih ljudi u EEAS-u biti poznata u oktobru ili novembru.

Diplomatska služba EU treba da omogući bolju koordinaciju nacionalne diplomatije u okviru Unije. Očekuje se da će EEAS dati i veću težinu EU na svetskoj sceni.

Ešton ima zadatak da popuni službu, vodeći računa o tome da zadovolji sve članice EU – i osnivače i novopridošle, i moćne i one zemlje koje imaju slabiju poziciju. Upravo je popunjavanje službe, prema medijskim navodima, bilo jedno od težišta sporenja država članica. Nemačka je bila veoma nezadovoljna jer je Eštonova, navodno, planirala da uposli veliki broj službenika poreklom iz Velike Britanije, odakle je i sama.

I zemlje Istočne i Srednje Evrope su izrazile zabrinutost da će biti slabije zastupljeni u službi od drugih država članica. Oni, poput Nemaca, institiraju na ravnomernoj geografskoj zastupljenosti.

Poljski Institut za spoljne poslove nedavno je objavio studiju u kojoj se navodi da su zemlje Srednje i Istočne Evrope, koje su se priključile EU 2004. godine, veoma slabo zastupljene u diplomatskim delegacijama EU. Diplomate tih zemalja su na čelu samo dve delegacije EU – u Avganistanu i Norveškoj. Takođe su slabo zastupljeni i u službama Komisije i Saveta ministara koje su zadužene za spoljne poslove EU.

Studija je pokazala i slabu zastupljenost žena na ključnim pozicijama u evropskoj diplomatiji. Izvor iz Evropske komsije, međutim, tvrdi da bi broj diplomata koji rade za EEAS trebalo da raste iz dana u dan, a da će baronica Ešton na te funkcije birati najbolje ljude.

"Baronica Ešton je nekoliko puta izjavila da će zaposliti najbolje ljude, uzimajući u obzir ravnomernu geografsku i polnu zastupljenost", rekao je on. Dodao je, međutim, da se visoka predstavnica uvek protivila uvođenju nacionalnih kvota za regrutovanje ljudi za posao u EEAS.

Budžetska pitanja

Savet ministara bi trebalo 13. septembra da usvoji izmenjeni budžet za 2010. godinu, prema kojem bi bila odobrena finansijska sredstva potrebna EEAS-u za uspostavljanje. Da bi služba počela da radi autonomno iduće godine, potrebno je da ima svoj budžet za 2011. godinu, počev od januara.

Veći deo izvora prihoda za funkcionisanje EEAS biće prebačen iz institucija EU - Saveta ministara i Komisije, u čijoj nadležnosti su bili poslovi koje će preuzeti diplomatska služba. U 2011, EEAS će imati na raspolaganju 79,6 miliona evra, od čega 46 miliona otpada na plate i ostale troškove za zaposlene.

Izvor : Agence Europe, EurActiv Srbija

Linkovi

Evropska unija
Savet ministara: Agreement on the European diplomatic service
Evropski parlament: EU diplomatic service : Foreign Affairs Committee green light for Madrid deal

Povezani sadržaj