Lideri zemalja evrozone su se 21. jula uveče dogovorili o novom paketu pomoći Grčkoj u ukupnoj vrednosti od 160 milijardi evra uz učešće privatnog finansijskog sektora. Sporazum bi trebalo da postepeno reši problem prezaduženosti Grčke i spreči širenje finansijske krize na ostale članice zone evra. Donete su i odluke za povećanje stabilnosti evro zone u celosti, a sporazum je u javnosti ocenjen kao znak da evro ima budućnost.

Postoji opasnost da rejting agencije nakon sporazuma proglase delimičnu nelikvidnost zemlje, ali je uprkos tome najavljeno da će Evropska centralna banka nastaviti da pomaže grčkim bankama, što je neophodno za funkcionisanje zemlje.

Iznos duga bi do 2013. godine trebalo da se smanji za najmanje 26 miliajrdi evra, saopšto je premijer Grčke Jorgos Papandreu nakon desetočasovnog sastanka.

Liderie vro zone su dali veoma odlučan odgovor, usvojivši paket koji je veći od očekivanog, kao i od prvok paketa pomoći od 110 milijardi evra koji je Grčkoj odobren u proleće 2010. ali se pokazao nedovoljan.

Planirano je da do isteka paketa krajme 2014. godine Grčka dobije 109 mlijardi evra pozajmice iz Evrope i Međunarodnog monetarnog fonda. Šefovi država ili vlada evrozone su se dogovorili da kamate na pozajmice iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) Atini smanje s 4,5% na 3,5%, dok će rokovi za vraćanje pozajmica biti produženi sa sedam i po godina na najmanje 15, a moguće i do 30 godina, uz poček od deset godina.

Ostatak će doći od banaka, osiguravajućih društava i investicionih fondova koji su Grčkoj pozajmili novac, čime je odgovoreno na zahtev Nemačke da u paketu mora učestvovati privatni sektor.


Tom rešenju su se suprotstavljale neke zemlje, uključujući i Francusku, kao i Evropska centralna banka, dok su Nemačku podržavale Holandija i Finska.

Argument protivnika takvog rešenja bio je da će ono dovesti do toga da rejting agencije proglase delimičnu nelikvidnost Grčke. Evropska centralna banka je čak najavljivala da, ukoliko bude proglašena obustava plaćanja, makar i delimična, ona neće više moći da prima grčke obveznice za pomoć bankama te zemlje. Ukidanje pomoći bankama moglo bi da dovede do blokade čitave privrede, obustave odobravanja kredita, a u takvoj situaciji građani bi mogli da se panično tiskaju pred šalterima da što pre uzmu svoje uloge. Pored toga, prema studiji dva stručnjaka MMF-a, obustava plaćanja dovodi do "dubokih recesija" sa pogoršanjem nezaposlenosti.

Jedan diplomata je, međutim, kazao da će, čak i ako je rešenjem za pomoć implicitno prihvaćena delimična obustava plaćanja, to trajati samo nekoliko dana. Ipak, ovo će biti prvi takav slučaj u zoni evra.

Čak je i predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše (Jean-CLaude Trichet), koji se do sada žustro protivio rešenju koje bi dovelo do proglašenja obustave plaćanja, pozdravio novi plan pomoći i i ocenio da je on "od ključnog značaja" za stabilizaciju grčke privrede. Nastavivši da se suprotstavlja obustavi plaćanja Grčke, on mejutim nije isključio tu mogućnost i kazao je da je zadovoljan što se učešće privatnog sektora predviđa samo za Grčku, a ne i za druge zemlje koje bi mogle imati probleme.

Triše je dobio i veliki ustupak evropskih partnera - odobrenje da zona evra kupuje i javni dug zemalja u krizi na tržištu preko fonda za finansijsku stabilnost, dok je ranije to mogla samo prilikom emisije. Time će se poboljšati situacija banaka u čijem vlasništvu je veliki iznos tog duga.

Taj fond će takoće moći da odobri "preventivne" pozajmice da bi sprečio zapadanje u dužničku krizu. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) u tome vidi "začetak Evropskog monetarnog fonda". "Svesni smo napora koji se traže od Grka, pa su sve zemlje evro zone rešile da budu na njihovoj strani. Ne možemo ostaviti na cedilu članicu zone evra kada kreće u program reformi", dodao je on.

Predsednik Francuske je kazao da se napori za učvršćivanje zone evra tu neće završiti - "do kraja leta" će u saradnji sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel biti izneti predlozi za poboljšanje upravljanja zonom evra.

Izvor: AFP i Beta

Stavovi

Nemačka štampa je podeljena u reakcijama.

 

Levičarski Frankfurter rundšau (Rundschau) donosi da se "Evropa trgla".

 

Pozitivnu ocenu dao je i Berliner Cajtung (Zeitung) levog centra, koji je u rešenju video "rađanje Evropskog momnetarnog fonda".

 

Sa druge strane konzervativni Di velt (Die Welt) u manje optimističnom tonu donosi naslov "još jedan plan za izvlačenje iz krize".

 

Nemačko izdanje uglednog Fajnenšel tajmsa (Financial Times Deutschland) ocenio je da bi "Evropa ipak trebalo da aplaudira, maka samo jednom rukom", ali predviđa i "vruću" jesen, budući da je potrebno konkretizovati odluke sa samita.

 

Pozitivnu ocenu dao je i levičarski Zidojče cajtung (Suddeutsche Zeitung), ocenivši da "niko više ne dovodi sistem u pitanje" i da će evro trajati. Taj list čak vidi dobru stranu krize u tome što su preduzete "impresivne" reforme.

 

Takođe levičarski Tagescajtung (Tageszeitung) daje neuobičajenu pohvalu kancekarki AngelI Merkel, ocenivši na naslovnici da "Merkelova ostavlja pečat na evru".

 

U Francuskoj štampi izražava se umereono olakšanje sumnji o oporavku zone evra.

 

"Sporazum bez sumnje predstavlja pravi ekonomski preokret. Ali da li će to biti dovoljno sa političke tačke gledišta", upitao je ekonomski dnevnik Eko (Les Echos).

 

Pitanje da li će dogovoreni koraci biti dovoljni za izvlačenje Grčke iz krize postavlja i Frans suar (France Soir).

 

Desničarski Figaro je ocenio da usvojeno rešenje "donosi malo kiseonika drugim privredama kojima preti tržište", uz ocenu da će "mnogo toga zavisiti od primene najavljenih odluka".

 

 

Povezani sadržaj