Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Održivi gradovi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2010. | Ažurirano : 18.09.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Imperativ rešavanja problema klimatskih promena usmerio je pažnju na evropske gradove, u kojima živi 80% Evropljana. Udeo žitelja tih gradova u potrošnji prirodnih resursa je u disproporciji sa prostorom koji zauzimaju. EU nema usaglašen stav o politici upravljanja otpadom, kao ni o politici koja se odnosi na potrošnju vode. Nedostatak jasne i čvrste zakonske odredbe o potrošnji vode je takođe sve veća briga mnogih gradova, prvenstveno onih u evropskom delu Mediterana, gde stanovnici gradova moraju da se utrkuju sa poljoprivrednicima za pristup slatkoj vodi. Postoji i potreba za preduzimanjem mera za smanjenje gubitka energije, a traži se i nov način proizvodnje i distribucije električne energije.
Rezime
Evropska komisija smatra da su gradovi u središtu napora EU za održivim razvojem (EurActiv 13/06/07). U tom smislu, u januaru 2006. godine Evropska komisija je pokrenula "Tematsku strategiju za urbanu životnu sredinu", koja je deo Šestog akcionog programa Komisije za životnu sredinu. Strategija, međutim, ima ograničeno područje delovanja, jer EU nema neposrednu nadležnost za urbanistička pitanja u državama članicama.
Ministri EU zaduženi za urbanistički i prostorni razvoj takođe su pokušali da postave temelje za urbanističku politiku EU, potpisivanjem Lajpciške povelje o održivim evropskim gradovima 24. maja 2007. godine (EurActiv 24/05/07). U januaru 2008. godine, skoro 100 gradonačelnika širom Evrope pristupili su Savezu gradonačelnika i obavezali se da urade i više od zadatog cilja EU, koji teži smanjenju emisije ugljen-dioksida za 20% do 2020. godine.
Pregled
Mešovita slika
Postoje veliki dispariteti između evropskih gradova u pogledu održivosti životne sredine. London se, na primer, izdvaja svojim ambicioznim programom o klimatskim promenama, koji je nezavisan od napora vlade Ujedinjenog Kraljevstva po tom pitanju. Ostale evropske prestonice i urbani gradovi, međutim, mnogo zaostaju.
Osim toga, održivost se ne meri samo pokazateljima životne sredine, nego i socijalnim i ekonomskim merilima.
U drugoj polovini septembra 2008. godine, Evropska komisija je objavila rezultate "analize urbanosti" evropskih gradova. U obzir je uzeto sve – od stambene izgradnje, zdravlja, stope kriminala do pitanja koja se tiču životne sredine i klime. Analiza je pokazala velike razlike u kvalitetu urbanog života u Evropi (EurActiv 24/09/08).
Snabdevanje gradova strujom
Sa izuzetkom Varšave i drugih gradova u najmlađim članicama EU, koji se snabdevaju električnom energijom iz lokalnih stanica, većina urbanih područja u Evropi dobija struju od velikih elektroprivreda koja se distribuira na "jedan način" – putem velikih elektro-mreža sa udaljenih mesta do domova potrošača.
Takav sistem je sve više na udaru kritike jer se smatra rasipničkim zbog značajnog gubitka efikasnosti u transportu električne energije, kao i činjenice da je velikom broju građevinskih objekata i domaćinstava hitno potrebno efikasnije snabdevanje.
Pored potrebe za boljom izolacijom i drugim merama za smanjenje gubitka energije u građevinskim objektima (pogledati EurActiv LinksDossier o zelenim zgradama), sve više se traži novi način proizvodnje i distribucije električne energije, koji bi omogućio da objekti budu kako potrošači tako i proizvođači električne energije.
Ta vizija "mikro proizvodnje" ili decentralizovane proizvodnje pojavila se u prvom izveštaju Evropskog parlamenta kojim je parlament odgovorio na predlog Evropske komisije o usvajanju ambicioznog zakonodavstva za obnovljive izvore energije, podnetom 23. januara (pogledati EurActiv LinksDossier).
Ako se ne rasipa, neće biti nestašica
Upotreba otpada, koji proizvedu stanovnici gradova za proizvodnju električne energije i grejanje, jedan je od načina da se jednim potezom reši potražnja za električnom energijom i problem upravljanja otpadom, kazao je bivši zamenik gradonačelnika Londona Niki Gavron. (EurActiv 10/07/07).
Ta ideja je još daleko od realnosti u Londonu, ali i u drugim gradovima. Nivoi reciklaže se dosta razlikuju od grada do grada. Gradovi poput Drezdena i Frankfurta na Majni prerađuju skoro 80% svog otpada, dok Brisel spali više od 90%, a oko trećina gradova u EU koristi otvorene deponije za odlaganje više od 80% svog otpada, kaže se u analizi o urbanosti Evropske komisije.
Po mišljenju poslaničkih grupa Zelenih, problem su i različiti nacionalni zakonski okviri za upravljanje otpadom. Napori da se za zemlje članice EU uvedu obavezujući ciljevi u vezi sa prevencijom otpada nisu dobili podršku većine poslanika u Evropskom parlamentu, koji je glasao o predlogu u junu 2008. godine (EurActiv 18/06/08).
Štednja ili suša?
Nedostatak jasne i čvrste zakonske odredbe o potrošnji vode je takođe sve veća briga mnogih gradova, prvenstveno onih u evropskom delu Mediterana, gde stanovnici gradova moraju da se utrkuju sa poljoprivrednicima za pristup slatkoj vodi.
Kao i po pitanju upravljanja otpadom, EU nema usaglašen stav o politici za (potrošnju) vode. Pojedine zemlje članice, poput Nemačke, uvele su striktna pravila o ceni i merenju potrošnje vode, dok druge zemlje članice uopšte ne koriste nikakva pravila o cenama (pogledati EurActiv LinksDossier o pravilima za slatku vodu EU).
Evropska komisija je predložila širu primenu pravila o cenama vode kako bi se smanjilo rasipanje. Zeleni, međutim, smatraju da čak i ako bi se stanovnici gradova ohrabrili da štede vodu, malo je podsticaja koji bi naterali poljoprivrednike da efikasnije troše vodu (EurActiv 18/07/07).
Prevoz
Mnogi evropski gradovi su opterećeni saobraćajnim gužvama i drugim neprijatnostima, kao što su visoki stepen zagađenosti vazduha, buka i saobraćajne nezgode, što je prvenstveno posledica prekomerne upotrebe privatnih vozila.
Prema podacima Evropske komisije, automobili se koriste u 75% odlazaka u centar grada. Očekuje se da će se ukupna pređena kilometraža u urbanim područjima EU povećati za 40% od 1995. do 2030. godine, što će imati značajne posledice na zdravlje, kvalitet života stanovnika gradova, kao i na ekonomsku efikasnost samih gradova.
U septembru 2007. godine, Evropska komisija je izradila novu strategiju koja nudi razna moguća rešenja i navodi oblasti u kojima bi EU mogla da preduzme mere za smanjenje sve većih gužvi u saobraćaju, zagađenosti vazduha i problema bezbednosti u evropskim gradovima (pogledati EurActiv LinksDossier o prevozu u urbanim područjima).
Stavovi
"Ono što nam je potrebno je Evropa koja gleda ka svetu i ka budućnosti, koja je otvorena, nesebična i ujedinjena. Zbog nesigurne ekonomske situacije danas, ovakva Evropa je neophodnija nego ikada pre. Regioni i gradovi u Evropi imaju ključnu ulogu za postizanje naših ciljeva", rekao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso tokom održavanja Evropske nedelje regiona i gradova u oktobru 2008. godine.
"Borba za održiv razvoj će skoro sigurno biti odlučena u gradovima […] Nama su potrebni gradovi koji su u dobrom stanju, koji pametno koriste svoje resurse na inovativan i održiv način, gradovi za sve, za nas danas i za budućnost", smatra komesarka EU za regionalnu politiku Danuta Hibner.
Mađarski poslanik Socijalista u Evropskom parlamentu Đula Heđi, autor izveštaja Evropskog parlamenta o Tematskoj strategiji za urbanu životnu sredinu, žali što stanovnici u gradovima ne dobijaju odgovarajuću podršku iz fondova EU. On je izrazio zabrinutost zbog prekomernih budžetskih izdvajanja EU za poljoprivredu i regionalne infrastrukturne projekte.
Heđi smatra saobraćajno zagađenje jednim od najvažnijih izazova za održivost u gradovima (pogledati intervju poslanika u Evropskom parlamentu za EurActiv 18/05/08).
U izveštaju o zakonodavstvu EU o obnovljivim energijama, poslanik u Evropskom parlamentu iz luksemburške grupe Zelenih Klod Turms pozvao je EU da obezbedi fondove koji bi podržali uspostavljanje "strateškog saveza sa naprednim gradovima i regionima za razvoj raznoraznih tzv. 'od sitnog ka krupnom' tehnologija, koje su potrebne za promenu uloge građevina u energetskom sistemu Evrope".
"Dok se nacionalne vlade još bore da usaglase korake po pitanju globalnog zagrevanja, gradovi, koji su odgovorni za oko tri četvrtine emisije gasova iz staklenih bašta u svetu, danas se postavljaju kao lideri i sprovode odlučne korake kako bi se sprečile katastrofalne klimatske promene", kazao je bivši gradonačelnik Londona Ken Livingston, koji je za vreme svog mandata uveo naplatu za vozila u najprometnijim delovima Londona.
Mreža važnih evropskih gradova "Eurocities", objavljuje izveštaje i mišljenja o raznim aspektima koji se tiču urbanističkih pitanja u kontekstu EU. U deklaraciji o klimatskim promenama, objavljenoj juna 2008. godine, ta organizacija je istakla da će "lokalni nivo imati ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i s toga su gradovi presudni partneri, u koordinaciji sa institucijama i zemljama članicama EU".
Važni datumi
- Januar 2006: Evropska komisija je pokrenula "Tematsku strategiju za urbanu životnu sredinu";
- 24. maj 2007: Usvojena je Lajpciška povelja o Održivim evropskim gradovima;
- Decembar 2008: Evropski parlament je održao plenarno glasanje o nacrtu smernica za obnovljive izvore energije;
- 2009: Izneta je srednjoročna ocena o smernicama EU o Energetskoj efikasnosti građevinske industrije;
- Septembar 2009: Evropska komisija je objavila izveštaj o stanju u evropskim gradovima.
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
