Švajcarski poreski raj ne gubi težinu u međunarodnim ekonomskim odnosima i godinu dana nakon što je Švajcarska američkim vlastima dostavila imena 4.500 osoba koje su izbegavale plaćanje poreza i time ublažila napetosti koje su narušavale odnose dve zemlje. Trenutno je aktuelno pitanje oporezivanja imovine koju stranci polažu u Švajcarskoj i nadoknade štete za izgubljene poreske prihode evropskih ali i drugih zemalja. Očekuje se da će sporazum koji će regulisati oporezivanje računa u Švajcarskoj 10. avgusta biti potpisan sa Nemačkom, a uskoro i sa Velikom Britanijom.

Sporazum Nemačke i Švajcarske će, prema navodima švajcarskog nedeljnika Zontagscajtung (SontagsZeitung), predvideti plaćanje 2 milijarde franaka (1,8 milijardi evra) za nadoknadu štete za utaje tokom prethodnih 10 godina, što je oko pet puta manje od prethodnih procena nemačkih vlasti. Ministar finansija Švajcarske Roland Majer (Meier) nije želeo da komentariše te navode 7. avgusta.

Tim tekstom je predviđeno oporezivanje prihoda od dividendi i kamata na kapital koji su Nemci deponovali u Švajcarskoj. Prema ranijem pisanju tog lista, kamatna stopa nije konačno utvrđena ali bi mogla da iznosi 25 ili 26%. Podaci o štedišama u Švajcarskoj će, međutim, ostati tajni.

Berlin i Bern će tako rešiti spor oko poreskih prihoda, koji je dugo narušavao odnose dve zemlje, ali i legalizovati imovnu koju su u Švajcarskoj položili nemački građani i omogućiti im da očuvaju anonimnost.

Pregovori o rešavanju tog pitanja, kojim će se ograničiti utaja poreza uz pomoć Švajcarske, trajali su godinama. Borba protiv utaje poreza već nekoliko godina je jedna od glavnih aktivnosti nemačkih vlasti, koje su u tom svetlu čak pribegavale kupovini diskova sa bankarskim podacima ukradenih iz banaka Švajcarske i Lihtenštajna. Zahvaljujući tim kradenim podacima naplaćeno je 1,6 milijardi evra poreza.

Neke švajcarske banke su takođe sa nemačkim vlastima sklopile sporazume. Primer je banka Julius Baer koja je u aprilu prihvatila da plati 50 miliona evra kazne, čime je okončana istraga nemačkih vlasti o banci i njenim saradnicima povodom imovine koja nije prijavljena nemačkim poreskim vlastima.

Sporazum bi uskoro trebalo da se potpiše i sa Velikom Britanijom, naveo je Zontagzcajtung, ne navodeći datum. Britanske poreske vlasti bi trebalo da dobiju oko 500 miliona franaka odštete.

Prema navodima francuskog lista Poan (Le Point), procenjuje se da nemački građani u Švajcarskoj imaju 160 milijardi evra neprijavljenog novca, a britanski 55 milijardi.

Potraživanja od Švajcarske se, međutim, po svoj prilici neće tu zaustaviti.

Prema pisanju lista Tribin de Ženev (Tribune de Geneve) Grčku u velikoj meri pogađa utaja poreza, posebno u vreme dužničke krize. Stoga bi i ta zemlja volela da dobije priliku da sa Švajcarskom pregovara o tom pitanju i ubire porez od imovine.

Planirano je da evropske zemlje u Švajcarskoj ubiru porez, a da pritom poverljivost podataka o klijentima bude očuvana.

Portparol švajcarskog Ministarstva finansija Roland Majer (Meier) kazao je za taj list da je Grčka u junu na jednom ministarskom sastanku izrazila interesovanje da o tome pregovara. Švajcarska, međutim, želi prethodno da okonča pregovore sa Nemačkom i Velikom Britanijom. Prema proceni grčkih vlasti, u Švajcarskoj 14.000 grčkih poreskih obveznika ima oko 36 milijardi evra.

Prema pisanju nemačkog izdanja Fajnenšel tajmsa (Financial Times), ima još zainteresovanih zemalja za primenu tog takozvnanog Rubik sistema oporezivanja, ali taj list nije otkrio o kojim zemljama je reč.

Pitanje da li će i Francuska krenuti tim stopama postavio je francuski Ekspres (Expreš). Prema podacima iznetim u internet izdanju tog lista, broj građana koji prijavljuju svoje račune u inostranstvu povećan je od kada su francuske vlasti krenule u borbu protiv poreskih rajeva.

Građani su 2010. podneli 75.648 prijava za 2009, dok je dve godine ranije prijavljeno 29.612 stranih računa.

U avgustu 2009. godine tadašnji ministar za budžet Erik Vert (Eric Woerth) izjavio je da ministarstvo finansija ima listu sa imenima 3.000 osoba koje imaju račun u švajcarskom ogranku banke HSBC i da je informaciju pribavilo od jednog bivšeg radnika te banke. Poreski obveznici pozvani su da prijave tajne račune u inostranstvu na posebnom šalteru. Stiglo je 4.725 prijava, od kojih samo 68 sa te liste, objavio je ranije francuski Figaro.

Prema pisanju tog lista, država je zahvaljujući toj ćeliji prikupila 1,1 milijardu poreza.

Na odlivanje novca u Švajcarsku ukazuje se i u Indiji. Prema podacima koje je preneo francuski Mond, bogati građani i firme iz Indije imaju na računima u Švajcarskoj 1,7 milijardi evra. Od 2008. je, prema tim podacima, oko pola milijarde evra povučeno sa tih računa, a indijske vlasti razlog za povlačenje vide u želji da se novac prebaci na mesta na kojima će se teže otkriti, poput Singapura i Dubaija.

"Crni novac", koji potiče od podmićivanja ili ilegalnih transakcija, mesecima je jedna od glavnih tema političkog života u Indiji, a opozicione stranke smatraju da vladajući Kongres, partija levog centra, umanjuje razmere utaje poreza. Tu temu je na dnevni red stavila glavna opoziciona partija pred izbore 2009. godine. Prema nekim procenama koje su tada iznošene, na švajcarskim računima ima čak 1.350 milijardi evra.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj