Poljska vlada namerava da novim zakonom propiše da oznaku "poljska votka" može ubuduće nositi samo piće proizvedeno u toj zemlji i to od četiri vrste žitarica ili krompira, u skladu sa tradicijom. Definicija tog alkoholnog pića dugo je bila predmet spora u Evropskoj uniji između tradicionalnih proizvođača i onih koji koriste druge sirovine za proizvodnju votke, poput voća. Kompromisno rešenje je postignuto 2007. kada je odlučeno da se pod votkom podrazumeva i piće proizvedeno od drugih sirovina pod uslovom da se to jasno istakne na etiketi.

Poljska votka, prema sadašnjim zakonima, može da se proizvodi bez ograničenja od bilo koje vrste žitarica, uključujući kukuruz koji koriste neki proizvođači a da pritom to ne navode na etiketi. Međutim, prema nacrtu zakona koji je 9. avgusta usvojila poljska vlada, osim krompira koji se koristi u tradicionalnoj proizvodnji, samo četiri vrste žitarica - raž, pšenica, ovas i ječam - mogu se koristiti za proizvodnju votke. Sirovine moraju biti poreklom iz Poljske a piće se mora proizvoditi u toj zemlji.

"Naziv (Polska wodka) treba da oplemeni proizvod i da bude rezervisan samo za proizvode koji ispunjavaju tehnološke zahteve i zahteve koji se odnose na sastav", navodi se u saopštenju poljske vlade.

Portparol udruženja poljskih proizvođača alkoholnih pića PPS Bartoš Belkovski (Bartosz Belkowski) rekao je da bi novi zakon mogao da zada težak udarac proizvođačima koji koriste kukuruz ili neke retke vrste žitarica. "Kukuruz, od koga je najlakše praviti zalihe, a ponekad je i jeftiniji, daje takođe blagu slatkastu notu koju neki potrošači cene", dodao je Belkovski. On nije želeo da kaže koji proizvođači koriste kukuruz u proizvodnji tog alkoholnog pića.

Pre nekoliko godina Evropsku uniju je potresao spor oko votke. Poljska se zajedno sa nordijskim i baltičkim zemljama, vodećim proizvođačima tog pića po tradicionalnoj metodi, dugo borila da se odrednica "votka" primenjuje samo na alkoholno piće proizvedeno po tradicionalnim metodama od žitarica i krompira. Ove zemlje takozvanog "pojasa votke" učestvuju u evropskoj proizvodnji votke sa 70%, ali prednjače i u potrošnji sa 64% potrošnje.

Druge članice EU, poput Velike Britanije u kojoj se votka proizvodi od grožđa, oštro su se, međutim, usprotivile merama koje bi primorale njihove proizvođače da piće koje prave na bazi drugih sirovina nazovu drugim imenom.

Ekonomski ulog je bio veliki, pošto se u svetu svake godine proda gotovo 4,5 milijardi litara votke. Udeo votke u svetskoj potrošnji alkoholnih pića iznosi 23%, pre svega u Rusiji u kojoj se potroši 58% votke proizvedene u svetu, kao i u istočnoj Evropi.

Spor je okončan kompromisnim rešenjem 2007. koje je predviđalo da se u EU pod votkom podrazumeva alkoholno piće proizvedeno ne samo od žitarica i krompira već i od drugih poljoprivrednih proizvoda pod uslovom da o tome stoji obaveštenje na etiketi. Jedan od zahteva zemalja sa tradicionalnom proizvodnjom votke bio je da se informacija o sirovini jasno označi na prednjoj strani boce.

Prema nekim procenama, da druge sirovine nisu uvažene to bi uticalo na dve trećine proizvodnje u EU van baltičkog područja. Oko jedna trećina proizvodnje u Britaniji bi zapala u teškoće, a u nezgodnom položaju bi se našle i južne članice Unije u kojima se votka, takođe, proizvodi od grožđa.

Prema propisima EU, "votka je alkoholno piće koje se pravi od etil alkohola poljoprivrednog porekla", bilo da je reč o žitaricama i krompiru ili drugim poljoprivrednim proizvodima. Tim propisima je uređeno da minimalna jačina iznosi 35,7% alkohola. Jedini ukusi koji se mogu dodati moraju biti prirodnog porekla iz fermentisanih sirovina.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Francuski poljoprivrednici moraju da vrate novac EU
  
• 

  Vesti

  : Francuska protiv liberalizacije sadnje vinograda u EU
  
• 

  Vesti

  : EU treba da utvrdi da li se na istoku prodaje lošija hrana