Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Uskoro novi sporazumi o oporezivanju skrivenih sredstava u Švajcarskoj
|
|
|
|
|
Objavljeno : 26.08.2011. |
|
|
|
|
|
|
Posle dogovora sa Nemačkom Švajcarska je sklopila sporazum i sa Velikom Britanijom o oporezivanju sredstava deponovanih na skrivene račune u švajcarskim bankama i sada pregovara o bilateralnim sporazumima sa drugim državama kako bi odgovorila na pritiske iz EU. Brisel želi da stane na put utaji poreza a vlasti u Bernu su saopštile 25. avgusta da su u toku razgovori o potpisivanju ugovora o oporezivanju sa nekoliko država među kojima je i Grčka.
Tajnost bankarskog poslovanja je od 1930. utemeljena i u zakonu Švajcarske. Posle potpisivanja ugovora sa Britanijom 24. avgusta i nešto ranije sa Nemačkom tajnost poslovanja važiće i ubuduće ali uz određenu cenu zbog čega će neki klijenti možda odlučiti da odu u druge, ofšor zemlje.
Sporazumi predstavljaju još jedan korak u pokušaju Švajcarske da popravi sliku o sebi posle pritisaka američkog tužilaštva i zemalja EU koje su bile spremne da plate za liste klijenata banaka koje su krali a potom i prodavali službenici banaka.
"Ovaj potez garantuje pravnu sigurnost i doprineće jačanju dugoročne konkurentnosti i reputaciji švajcarskog finansijskog tržišta", rekla je ministarka finansija Evelin Vidmer-Šlumf (Eveline Widmer-Schlumpf).
Dogovor sa Britanijom mogao bi da donese toj članici EU 5,6 miliona evra do 2013. U to je uključen jednokratni porez od 19 do 38% i porez na buduće prihode od 48%.
Background Švajcarska je poznata po povoljnim poreskim uslovima i čuvanju bankarske tajne, što je omogućilo ogroman razvoj bankarskog sektora. Nedodirljivo švajcarsko bankarstvo pre nekoliko godina je ipak malo promenilo status - švajcarske vlasti su pre oko dve godine američkim vlastima dostavile podatke o više stotina američkih klijenata osumnjičenih za utaju poreza. Ta afera je potresla bankarskog giganta UBS, a postojala je opasnost da protiv UBS-a bude pokrenuta i tužba za kršenje američkog zakona. U odvojenom građanskom postupku UBS je Amerikancima dostavio podatke o više od 4.000 klijenata.
Pregovori o rešavanjui utaje poreza nemačkih građana uz pomoć Švajcarske, trajali su godinama. Borba protiv utaje poreza već nekoliko godina je jedna od glavnih aktivnosti nemačkih vlasti, koje su u tom svetlu čak pribegavale kupovini diskova sa bankarskim podacima ukradenih iz banaka Švajcarske i Lihtenštajna. Zahvaljujući tim kradenim podacima naplaćeno je 1,6 milijardi evra poreza. Sporazum potpisan između Berlina i Berna 10. avgusta rešio je spor oko poreskih prihoda koji je dugo narušavao odnose dve zemlje ali i legaliyovao imovinu koju su u Švajcarskoj položili nmački građani pri tome čuvajući njihovu anonimnost.
Što se tiče Nemačke, švajcarske banke će naplaćivati poreza sa 26% na kamate i dividende od imovine koju nemčki građani drže na njenim računima. Troškovi su vrlo slični porezu koji bi se na taj prihod plaćao u Nemačkoj. Nemačka je bila posebno glasna poslednjih godina u tvrdnjama da milijarde neprijavljenih sredstava Nemaca stoje u švajcarskim bankama. Stručnjaci procenjuju da je to negde oko 190 milijardi evra.
"Sve u svemu moja ocena sporazuma o porezu je pozitivna", rekao je Patrik Odije (Patrick Odier), predsednik Udruženja švajcarskih banakara (SBA). "Oni označavaju važan trenutak za švajcarski finansijski centar. Kao bankar, posebno sam zahvalan što je klijentima omogućeno fer rešenje da svoja sredstva regulišu. Švajcarske banke podržavaju dalje sklapanje ugovora sa SAD, Frncuskom i Italijom", rekao je on.
SBA je dodala i da su sredstva koja će bankama biti potrebna da sprovedu dogovor mala cena za izbegavanje obaveze da dostavljaju podatke o svojim kijentima na zahtev drugih zemalja. Prema SBA primena dogovora sa Nemačkom koštaće bankare oko 500 miliona švajcarskih franaka (oko 473 miliona evra).
Kada sporazum budu ratifikovali parlamenti, nemački i britanski klijenti će platiti jednokratno i retroaktivno sumu na njihov kapital, kao i godišnji porez na prihode od finasijskog poslovanja i isplate dividendi umesto poreza na kamate.
Novi sporazumi biće mnogo sveobuhvatniji od dosadašnjih sporazuma sa Evropskom unijom koji su sklopljeni 2005. godine koji su podrazumevali naplatu poreza na kamate na deponovana sredstva, koji je anonimno uplaćivan matičnoj državi.
U Britaniji, analitičari su delimično krivili izbegavanje plaćanja poreza za hroničnu dužničku krizu u Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i Italiji. Prezadužena Grčka takođe je sve bliže postizanju sporazumu sa Švajcarskom koji su već potpisali Nemačka i Britanije.
Grčki ministar finansija Evangelis Venizelos već je ranije ove godine najavio da Grčka želi da pregovara o rešavanju pitanja utaje poreza sa Švajcarskom. Premijer Jorgos Papandreu smatra da su milijarde prikrivene od grčkih poreskih vlasti deponovane na račune u Švajcarskoj.
Ipak zvaničnici EU strahuju da će bilateralni sporazumi mogli narušavaju sporazum o kome Bern i Brisela pregovaraju a koji predviđa automatsku razmenu informacija. Navodno, taj dogovor bi pred Švajcarsku izneo mnogo više zahteva nego bilateralni sorazumi.
Portpalorka komesara Algirdasa Šemete koji je nadležna za poreze i carine, nije želela da komentariše da li su dogovori Britanije i Nemačke u skladu sa pristupom EU dok celokupan tekst dokumenta ne bude dostupan. Ona nije želela ni da nagovesti da li bi sadašnja direktiva EU-Švajcarska o štednim ulozima mogla biti ponovo razmotrena ukoliko nije u skladu sa sporazumima Nemačke i Britanije.
Izvor: Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|