Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Korak ka dodatnim ograničenjima za genetski modifikovane kulture
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.09.2011. |
|
|
|
|
|
|
Med u koji su slučajno uneti tragovi genetski modifikovanog polena "mora se posmatrati kao hrana proizvedena od genetski modifikovanih organizama", presudio je 6. septembra Evropski sud pravde. Time je otvoren put za poljoprivrednike čiji zasadi su zagađeni tragovima genetski modifikovanih organizama da traže odštetu od kompanija koje ih sade. Organizacijama koje traže potpunu zabranu gajenja genetski modifikovanih sorti ova presuda je dodatni argument. Prema sadašnjim propisima namirnice u koje je slučajno uneto do 0,9% genetski modifikovanih organizama ne moraju se obeležavati kao proizvodi koji sadrže genetski modifikovane elemente.
"Med i proizvodi od meda koji sadrže polen nastao od genetski modifikovanih organizama su namirnice proizvedene od genetski modifikovanih organizama i ne mogu se prodavati bez prethodnog odobrenja", navodi se u odluci Evropskog suda pravde. Prema evropskim propisima, do sada nije bilo neophodno da se stavlja naznaka "prisutni genetski modifikovani proizvodi" u slučaju "slučajnog" ili "tehnički neizbežnog" prisustva, poput polenizacije.
Sud je, međutim, procenio da je nebitno da li je polen iz genetski modifikovanog kukuruza slučajno ili namerno ubačen u med. Za takav proizvod mora se tražiti dozvola za prodaju "bez obzira na udeo genetski modifikovanog materijala", navodi se u presudi.
Polen sam po sebi više nije genetski modifikovan materjal jer je izgubio sposobnost reprodukcije i lišen je sposobnosti da prenosi genetski materijal, napomenuo je sud. Ipak, dodaje se u odluci, "proizvodi poput meda i dodataka ishrani koji sadrže takav polen jesu namienice sa udelom sastojaka nastalih iz genetski modifikovanog organizma" a to nameće obavezu dobijanja dozvole za prodaju.
Portparol Evropske unije kazao je da bi to mišljenje moglo da naudi uvozu meda iz zemalja poput Argentine, gde se genetski modifikovane kulture dosta gaje.
Odluku suda su, kao što se i moglo očekivati, sa odobravanjem dočekala udruženja za zaštitu životne sredine i evropska stranka zelenih. Francuski poslanik Evropskih zelenih Žoze Bove (Jose Bove) kazao je da ovaj slučaj pokazuje da je paralelno gajenje modifikovanih i nemodifikovanih kultura "prevara" i da zapravo onemogućava izbor proizvoda u potpunosti bez genetski modifikovanih organizama. "Dozvola gajenja genetski modifikovanih organizama neizostavno dovodi do zagađenja drugih kultura i prehrambenih proizvoda, poput meda", ocenio je Bove i dodao je jedini način da se izbegne zagađenje - zabrana genetski modifikovanih kultura. Funkcioner organizacije Prijatelji zemlje Mute Šimpf (Sćimpf) ocenio je da odluka pokazuje da se evropski zakon oraju menjati.
Background Mnoge evropske zemlje među kojima usu Nemačka i Francuska su zbog neizvesnosti o eventualnim posledicama za zdravlje i životnu sredinu suspendovale uzgajanje Monsantovog kukuruza.
Dva genetski modifikovana proizvoda smeju se uzgajati u EU - kukuruz MON810 u Španiji, Portugaliji, Češkoj i Slovačkoj i krompir Amflora nemačke firme BASF u Nemačkoj i Švedskoj. Tim kulturama zasejano je malo više od 100.000 hektara.
U Evropskoj uniji pripremaju se propisi koji će omogućiti zemljma članicama ne samo da suspenduju već i da u potpunosti zabrane uzgajanje genetski modifikovanih proizvoda.
Evropski sud odluku je doneo u okviru postupka nemačkog pčelara iz Bavarske, koji je od vlasti te pokrajine zatražio odštetu zbog zagađenja polena i meda genetski modifikovanom sortom MON810 američke grupe Monsanto, koja je u svrhe istraživanja gajena na državnim poljim nadomak njegovih košnica. Pčelar je odštetu tražio sa obrazloženjem da su tragovi genetski modifikovane sorte njegov med učinili neodgovarajućim za prodaju i upotrebu. Nemački upravni sud koji je nadležan za taj postupak zatražio je od Evropskog suda pravde mišljenje da li med koji sadrži polen sorte MON810 mora da ima dozvolu za puštanje na tržište.
Kompanija Monsanto je povodom presude saopštila da ne postoje sumnje o u bezednost sorte MON810, koja je u EU dozvoljena od 1998, i da se slučaj tiče pravnih tehnikalija odobravanja sorti u EU.
Evropska komisija je u julu 2010. usvojila paket mera za promenu evropske politike o uzgajanju genetski modifikovanih kultura koji bi omogućio zemljama članicama da te kulture zabrane. O tome se još vodi rasprava.
Prema predlogu Komisije, nove smernice o paralelnom gajenju genetski modifikovanih i nemodifikovanih kultura omogućiel bi zemljama članicama da usvoje mere kojima bi se sprečilo neželjeno prisustvo genetski mofidikovanih organizama u standardnim i organiskim zasadima i ispod sadašnjeg ograničenja od 0,9%. Prema predlogu Komisije, zemlje članice bi da bi sprečile zagađenje mogle i da zabrane uzgajanje genetski modifikovanih kultura na velikom delu teritorije.
Izvor: EurActiv.com i AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|