Većina građana EU - 62% smatra da unutrašnje tržište EU koristi samo velikim kompanijama, dok samo 32% njih smatra da koristi siromašnima i osobama lišenim osnovnih uslova za život. Stavovi prema unutrašnjem tržištu negativniji su nego 2009. godine, s tim što su pozitivan stav u većem procentu imali oni koji su bolje obavešteni i koji su u istraživanju Eurobarometar naveli bar jednu od četiri osnovne slobode koju pruža zajedničko tržište, a to su sloboda kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala.

Skoro svaki peti građanin (19%) povezao je unutrašnje tržište s najmanje jednom od osnovnih sloboda, s tim što je taj procenat natprosečan u Holandiji (51%) i Kipru (40%), dok u nekim zemljama, poput Malte i Letonije, gotovo niko nije mogao da se seti nijednog od tih osnovnih načela unutrašnjeg tržišta.

Građani Finske i Slovačke imaju pretežno pozitivan stav o Unutrašnjem tržištu, dok su u Francuskoj, Grčkoj i Velikoj Britaniji manje skloni stavu da ono donosi korist. Francuska i Velika Britanija su ispod proseka po obaveštenosti o slobodama Unutrašnjeg tržišta, dok su Finska i Slovačka iznad proseka.

Kada je reč o korošćenju prava na slobodno kretanje radnika i stručnjaka, svaki deseti građanin EU je radio u drugoj zemlji članici. Taj procenat je najviši u Luksemburgu - 35% i Irskoj - 21%, a najniži u Češkoj - 4% i Bugarskoj i Malti - po 6%,

Skoro svaki treći građanin bi razmotrio mogućnost da radi u drugoj zemlji članici. Tome su najnaklonjeniji u Švedskoj (71%), a najmanje na Kipru (13%). Jezička barijera i vezanost za porodicu glavni su razlozi za ostajanje u zemlji, a među značajnim razlozima pominju se i pronalaženje odgovarajućeg posla i prevazilaženje kulturnih razlika.

Dve trećine ispitanika kazalo je da misli da lekari i medicinske sestre mogu da rade u bilo kojoj zemlji članici, pri čemu je svest o tome najrasprostranjenija je na Kipru - 90%, a najmanje rasprostranjena u Italiji - 48%. Dve trećine građana EU voli da ih leči doktor iz bilo kog dela EU, s tim što i u tom pogledu postoje velike razlike - 82% na Malti i samo 33% u Austriji.

Istraživanje je pokazalo da građani nisu dovoljno informisani o svojim ljudskim pravima u okviru Unutrašnjeg tržišta, kao i da nemaju omiljeni izvor informacija, a da prijatelji, porodica i kolege imaju prednost u odnosu na zvanične izvore informacija.

Kada je reč o ostvarivanju prava, građani uglavnom lako iznajmljuju kola, kupuju na internetu i menjaju kompaniju za nabavku gasa, struje i telefonskih usluga. Ono što smatraju najtežim je dobijanje potvrde o prebivalištu, priznavanje fakultetskih diploma, potraživanje povraćaja poreza na dodatu vrednost i prebacivanje prava na socijalno osiguranje.

Izdvojeno je 20 problema sa kojima se građani i preduzeća najviše susreću prilikom putovanja, preseljenja ili rada u inostranstvu. Evropska komisija će do kraja godine izneti predloge za rešavanje nekih od tih problema - za modernizaciju sistema za priznavanje profesionalnih kvalifikacija i za unapređenje mogućnosti u javnim nabavkama. U skladu sa predlogom Komisije u aprilu 2011. godine troškovi patenata u Evropi trebalo bi u narednim godinama da se smanje za 80%.

"Evropski građani i preduzeća su nam skrenuli pažnju na značajna pitanja. Kazali su nam u kojm domenima jedinstveno tržište ne funkcioniše dobro. Na Forumu Jedinstvenog tržišta narednog meseca ispitaćemo te prepreke detaljno i nadam se da ćemo se dogovoriti o tome koji je najbolji način da se one otklone", kazao je evropski komesar za usluge i unutrašnje tržiste Mišel Barinijer (Michel Barnier).

Građani su, kako se čini, bolje obavešteni o zajedničkoj politici EU u borbi protiv piraterije i falsifikovanja - 58% je kazalo da su svesni zajednčkih zakona u tom domenu. Međutim, to je smanjenje u odnosu na 2009, kada je 75% dalo taj odgovor.

Svaki peti građanin je kupio robu za koju se ispostavilo da je falsifikat, a najviše iskustva s tim imali su građani Rumunije - 40% i Litvanije - 38%. Najčešća falsifikovana roba su odeća i modni detalji.

Stavovi građana EU o javnim nabavkama su donekle kontradiktorni - 68% njih smatra da bi kompanije njihove zemlje trebalo da imaju pravo za nadmetanje za ugovore svugde u svetu, ali smo 55% njih smatra da bi svim stranim firmama trebalo dozvoliti da učestvuju u tenderima u njihovim zemljama. Najveću podršku otvorenosti tržišta u ovom domenu daju Danci - 69%, a najmanju Mađari 35% i Austrijanci 38%.

Svaki peti ispitanik kazao je da bi zemlja porekla kompanije trebalo da bude odlučujući faktor. Taj stav je najizraženiji u Irskoj - 29% i Austriji - 27%, a zemlja porekla kompanije najmanje je bitna u Švedskoj - 7% i Luksemburgu - 11%.

Većina građana EU - 68% - smatra da evrpska pravila o javnim nabavkama doprinose smanjenju korupcije.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj