Nastojanja Poljske da intenzivira odnose EU i 6 bivših sovjetskih republika na samitu Istočnog partnerstva u Varšavi potisnuta su u drugi plan zbog političkih zbivanja - suđenja bivškoj premijerki Ukrajine Juliji Timošenko, koje opozicija te zemlje kao i EU ocenjuju kao političko i povlačenje Belorusije sa samita. Na pratećem forumu donet je zaključak koji ne uliva optimizam - da je u zemljama Partnerstva stanje ljudskih prava i demokratije u poslednje dve godine pogoršano, dok se dve zemlje mogu okarakterisati kao diktature.

Kritike na račun beloruskog režima upućene su već na početku samita, 29. septembra, kada se još očekivalo učešće ambasadora Belorusije. Poljski premijer Donald Tusk i predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej su u ime EU upozorili Belorusiju da ne može da očekuje od EU nikakve ustupke dok ne pusti političke zatvorenike i uhapšene opozicionare iz zatvora. "Ne možemo da se angažujemo da pomognemo Belorusiji dok ne vidimo izraziti napredak u poštovanju ljudskih prava u toj zemlji a to je oslobađanje svih političkih zatvorenika", poručio je Van Rompej.

Poljska se, uprkos protivljenju u EU, zalagala da se na samit iz Belorusije pozove političar što višeg ranga pošto sam predsednik Aleksandar Lukašenko ne može ni da bude pozvan jer mu je zabranjen ulazak u EU u okviru sankcija zbog kršenja ljudskih prava. Ministar spoljnih poslova Belorusije, koji je pozvan na insistiranje Poljske, međutim, nije došao već je režim u Minsku odlučio da dođe samo ambasador, što je izazvalo oštru reakciju šefa diplomatije Poljske Radoslava Šikorskog, koji je poručio između ostalog da Belorusija ne može da računa na zapadnu pomoć ukoliko ne primenjuje standarde sa Zapada.

Šikorski je ocenio da je to još jedan korak Belorusije ka samoizolaciji i dodao da bi beloruski režim, kada bi postupao prema opoziciji u skladu sa evropskim standardima, mogao da računa na štedru pomoć. "Lukašenko ima vrlo zanimljiv sistem da se održi na vlasti - da preuzima demokratske standarde sa Istoka a pare sa Zapada. Bojim se da mi to ne možemo da prihvatimo, da taj plan može da propadne, da će Evropa insistirati da se i novac i standardi uzimaju sa iste strane", kazao je Šikorski nakon susreta sa predstavnicima beloruske opozicije i komesarom za ljudska prava Saveta Evrope Tomasom Hamarbergom.

Šef poljske diplomatije naglasio je da će kao solidarnost sa beloruskim narodom biti spremna značajna pomoć koja će moći odmah da počne da se koristi čim u beloruskim zatvorima budu sedeli kriminalci, a ne opozicionari.

Ambasador Belorusije, međutim, nije pozvan na večeru presednika, premijera i visokih zvaničnika EU, već samo na zvaničan radni deo. To je bio izgovor šefa države Lukašenka da otkaže učešće Belorusije. "Odluke samita koje se odnose na Belorusiju a usvojene su bez saglasnosti naše zemlje neće biti pravnosnažne", obavestila je ambasada Belorusije u Varšavi Poljsku, kao predsedavajuću zemlju EU.

Šikorski je govorio i o drugom pitanju koje je prepreka za glavni cilj Partnerstva odnosno približavanje EU, a to je suđenje bivšoj premijerki Ukrajine Juliji Timošenko. Ona je, kako je naveo, apelovala da proces protiv nje, na koji mnoge člance EU gledaju kao na politički, ne uništi šanse Kijeva za potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini.

Pokušaj Poljske da kao predsedavajuća EU izdejstvuje čvrsto obećanje Unije da će do kraja godine biti potpisan sporazum o zoni slobodne trgovine s Ukrajinom je i najambiciozniji cilj Poljske u pogledu zemalja Istočnog partnerstva u ovom trenutku.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je nakon susreta sa poljskim predsednikom Bronjislavom Komorovskim i premijerom Donaldom Tuskom rekao da će Ukrajina činiti sve da u sporazumu o slobodnoj trgovini bude i perspektiva članstva Ukrajine u Uniji.

Komorovski i Tusk ubeđivali su 29. septembra Janukoviča, prema nezvaničnim izvorima na koje se pozivaju danas poljski mediji, da za Juliju Timošenko nađe takvo rešenje da bivša premijerka bude puštena iz zatvora. Zapadne članice gledaju na suđenje Timošenkovoj kao na politički proces i sve su jači zahtevi u EU da se pregovori sa Ukrajinom zamrznu.

"Sud ima i druga sredstva osim lišavanja slobode. Mislim da treba da uzme u obzir brojne glasove da se to izmeni. Kada je reč o udaljavanju evropske perspektive za Ukrajinu u vezi sa tim procesom, uzimamo to u obzir", kazao je Janukovič za poljski dnevnik Žečpospolita.

Iako je sama Julija Timošenko posredstvom šefa poljske diplomatije Radoslava Šikorskog apelovala na članice EU da proces protiv nje ne posluži kao povod za zamrzavanje pregovora, ukrajinska opozicija je 29. septembra u Varšavi tražila čak da se na ukrajinske zvaničnike, dok ne oslobode premijerku, primene sankcije - da im se zamrznu računi u evropskim bankama i zabrani ulazak na teritoriju EU.

Uz samit, Poljska je organizovala i Građanski forum Istočnog partnerstva na kome su učestvovale nevladine organizacije a njihovi predstavnici, kao i predstavnici ukrajinske i beloruske opozicije, dobili su priliku da se sretnu sa zvaničnicima Unije.

Razgovori na tom forumu nisu, međutim, dali mnogo povoda za optimizam, pošto su učesnici složno konstatovali da su se demokratski standardi u većini od šest zemalja koje ulaze u Istočno partnerstvo - Ukrajini, Belorusiji, Moldaviji, Gruziji, Jermeniji i Azerbejdžanu, u poslednje dve godine pogoršali, a da na Belorusiju i na Azerbejdžan i dalje može da se gleda kao na diktature.

"Istočno partnerstvo jeste kanal za jačanje građanskog društva ali su za sada rezultati slabi", kazala je direktorka azerbejdžanskog Centra za nacionalne i međunarodne studije Lejla Alijeva.

Predstavljanjem poljskog kompromisnog predloga za Belorusiju i usvajanjem deklaracije koja istočnim susedima EU daje evropsku perspektivu i nadu za viznu liberalizaciju, 30. septembra se u Varšavi završava samit Istočnog partnerstva.

Izvor: Beta i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Moguć sporazum EU i Ukrajine o slobodnoj trgovini
  
• 

  Vesti

  : Poljska opozicija obećala podršku tokom predsedavanja EU