Nemačka je spremna da pomogne dokapitalitaciju banka ako to bude potrebno, rekla je 5.oktobra u Briselu nemačka kancelarka Angela Merkel založivši se još jednom za promene osnivačkog ugovora EU koje bi garantovale povećanje fiskalne discipline članica. "Činjenica da je bilo teško ratifikovati Lisabonski sporazum ne znači da u naredne tri decenije ne možemo ništa da menjamo", rekla je Merkelova i tako podsetila da je ratifikaciju Lisabonskog sporazuma pratila žučna rasprava, i čak dva referenduma u Irskoj.

Ona je istakla da u sporazum moraju biti ugrađeni "novi uslovi i preduslovi" ako se očekuje da Evropa dobije više obaveza i više mogućnosti da reaguje u krizi. "Jasno sam rekla da Nemačka želi da jača EU, "rekla je Merkel pozdravljajući nedavno usvojene mere za jačanje Pakta za rast i stabilnost EU koje su odrešile ruke Evropskoj komisiji u sprovođenju politike javnog duga i deficita u evrozoni.

Nemačka kancelarka želela je da odbaci sumnje u spremnost Nemačke da učestvuje u spasavanju članica Evrozone i u isto vreme istakla da će oni kojima je to potrebno nastaviti da dobijaju pomoć te zemlje.

Nemačka podrška dokapitalizaciji banaka omogućila je finansijskim tržistima da odahnu pod pritiskom spekulacija da će evropski čelnici dozvoliti da kapital banka podnese veliki udar dužnicke krize.

"Smatram da je važno, ako je opšti stav da banke nisu dovoljno kapitalizovane za trenutnu tržišnu situaciju, da treba to da uradimo", kazala je nemačka kancelarka na brifingu 5.oktobra prilikom posete Briselu i dodala da je nemačka vlada spremna da sprovede kapitalizaciju ako bude bilo potebno.

"Nemačka je spremna da se bavi pitanjem dokapitalizacije", rekla je ona i dodala "trebaju nam kriterijumi, pod pritiskom smo vremena i odluke moramo da doneseno brzo".

Kancelarka je izrazila spremnost i da se o dokapitalizaciji banka razgovara na predstojećem Samitu EU koji se održava u Briselu 17. i 18. oktobra.

Plan za banke nije tajna

Zabrinutost na finansijskim tržištima je poslednjih dana porasla zbog činjenice da bi sa Deksija (Dexia) bankom, kojoj preti slom zbog spekulacija da u portfoliju ima rizičnu grčku aktivu, duznička kriza mogla da zahvati bankarski sektor.

Ministri finansija zemalja članica EU zatražili su da nadzorno telo za bankarski sektor sačini izveštaj o stanju kapitala banaka, s obzirom da grčka dužnička kriza preti da izazove novu kreditnu krizu.

Evropski zvaničnici su saopštili 6.oktobra da će sposobnost banaka da opstanu u uslovima većih gubitaka zbog grčkog duga biti ocenjena i da će izveštaj s tim ocenama ministri finansija razmatrati na narednom sastanku početkom novembra.

"Nije tajna da evropske vlasti i Evropska komisija zajedno rade na planu unošenja svežeg kapitala u bankarski sektor kako bi se obnovilo poverenje", kazao je 5. oktobra šef MMF-a za Evropu Antonio Borges.

"Postoji generalni konsenzus da je ovo hitno i da treba da bude rešeno u narednih nekoliko nedelja", rekao je Borges. On je procenio da Evropa treba da upumpa oko 200 miliona evra u svoje banke, mada se  u EU ne slazu sa ovom procenom.

Nacionalni ili EU novac?

Angela Merkel je u Briselu kazala da će plan dokapitalizacije banaka verovatno morati da ide pod ruku sa "prilagođavanjem" udela investitora u drugom planu spasavanja Grčke. Time je sugerisala da bi privatni investitori koji poseduju grčke obveznice mogli da pretrpe veće gubitke u slučaju restrukturiranja banaka.

Nejasno je, takođe, da li bi novac namenjen za dokapitalizaciju banaka trebalo da dođe iz evropskog paketa pomoći za spasavanje od 440 milijardi evra, ili iz državnih kasa.

"Da li će novac doći iz nacionalih trezora, ili u krajnjem slučaju iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF), o tome treba po mogućstvu da odluči svaka zemlja posebno" rekao je Borges.

Korišćenje instrumenta EFSF za spasavanje zaduženih članica u Nemačkoj ne nailazi na dobar prijem jer ova država upravo najviše doprinosi tom fondu.

"Ne smatram da je EFSF idealni instrument za dokapitalitaciju banaka", rekao je jedan poznati nemački bankar. "Zašto bi nemački poreski obveznici trebalo da ispaštaju zbog problema grčkih banaka? Svaka zemlja treba da uvede red u svom dvorištu".

Francuska takođe okleva, ali iz drugih razloga. Francuske vodeće banke - BNP Paribas, Sosijete ženeral (Societe Generale) i Kredi agrikol (Credit Agricole) - doživele su da im se vrednost akcija od početka godine prepolovi. To znači da bi dokapitalizacija mogla da bude skup poduhvat ako Francuska bude morala sama da podnese to breme. Pred predstojeće predsedničke izbore 2012. godine, to bi moglo da košta Francusku njenog vrhunskog kreditnog rejtinga.

Umesto ubacivanja injekcija kapitala u banke, francuska vlada bi radije da ponovo uvede šeme korišćene na početku bankarske krize 2008, kao što su pružanje garancija i kupovina preferencijanih akcija u bankama.

Nemačka je u krizi 2008. koristila kombinaciju garancija i akcijskog kapitala, uglavnom bez preuzimanja vlasničkih prava. Tim merama je u potpunosti nacionalizovana samo jedna nemačka banka iako su i mnoge druge bile gadno pogođene krizom. Ova rešenja pomogla su da Pariz i Berlin izbegnu uplitanje u kolo sa svojim bankama, što je i finansijski i politički neprijatno.

"Evropski fond za finansijsku stabilnost ne može biti magično rešenje jer zemlje koje mu doprinose, u stvari ga koriste u isto vreme", rekao je jedan ekonomista koji je želeo da ostane anoniman.

Izvor: Euractiv.com

Povezani sadržaj