Petnaestogodišnji prekogranični finansijski eksperiment Belgije i Francuske u vidu Deksija banke (Dexia) završen je 9. oktobra uveče odlukom belgijske države da kupi ogranak Deksije u Belgiji za četiri milijarde evra. Odluka je doneta brzo jer su vlade Belgije, Francuske i Luksemburga, koji takođe ima udeo u banci, želele da zaključe ugovor pre nego što se 10. oktobra otvore berzanska tržišta. Naime, evropska berza Euronekst (Euronext) suspendovala je trgovinu akcijama Deksije 6. oktobra nakon što je vrednost akcije pala 40%.

Uz nacionalizaciju ogranka Deksije u Belgiji, vlade Belgije, Francuske i Luksemburga obezbediće 90 milijardi evra garancija na rok od deset godina, kako za transakcije unutar ove grupe, tako i za obveznice u portfoliju banke. Belgija će obezbediti 60,5% tih garancija ili 56 milijardi evra, Francuska 36,5%, a ostalo Luksemburg. U krizi 2008. godine, garancije za banku su iznosile 150 milijardi evra, a udeo tri države u garancijama je bio gotovo identičan kao sada.

Belgijska država je preuzela 100% akcija belgijskog ogranka, s tim da je iz ovog preuzimanja izuzeta Deksija Aset Menadžment (Dexia Asset Management).

Prema procenama menadzmenta Deksija grupe, ova akvizicija  će omogućiti banci da smanji kratkoročna potraživanja za vise od 14 milijardi evra, da unapredi solventnost cele Grupe za više od 200 baznih poena, i da smanji portfolio nestrateške aktive za 18 milijardi evra.

Deksija je prva velika evropska banka kojoj je potrebna državna pomoć od finansijske krize 2008. godine. Ta banka se našla pod pritiskom velike izloženosti dugovima prezaduženih članica zone evra, poput Grčke, Italije i Španije, kao i dugovima američkih opština. Procenjuje se da ta izloženost iznosi 700 milijardi evra, što je dva puta više od godišnjeg grčkog bruto društvenog proizvoda.

Preuzimanjem belgijskog ogranka, Belgija je podelila sa Francuskom trošak "loše banke" kako bi sprečila da ovaj veliki zajmodavac postane prva žrtva dužničke krize u evrozoni. Ova banka se delimično već nalazi u rukama Francuske i Belgije, jer su dve države pre tri godine ubacile u banku finansijsku pomoć od šest milijardi evra.

Prodaje u drugim državama

Podržavljenjem belgijskog ogranka se, međutim, ne završava preuzimanje Deksijinih podružnica širom Evrope.

Već sada uprava Deksije pregovara s francuskim bankama Kes de Depo e Konsinjasion (Caisse des Depots et Consignations) i Poštanskom bankom (La Banque Postale) kako bi se našlo rešenje za njene probleme u Francuskoj. Deksija je nedavno saopštila i da se s grupom međunarodnih investitora pregovara o kupovini ogranka te banke u Luksemburgu. U saopštenju je precizirano da će se u naredne dve nedelje voditi pregovori luksemburškog ogranka Deksije sa grupom međunarodnih inevstitora.

Belgijski dnevnik Eko (L’Echo) javio je da je jedan fond iz Katara zainteresovan da podružnicu u Luksemburgu kupi za 900 milliona evra, ali dnevnik nije naveo ko je izvor informacija. Mediji prenose i da bi ruska najveća banka Sberbank želela da preuzme tursku podružnicu Deksije - Denizbank.

Nemački Špigl (Der Spiegel) javio je  da se i nemački ogranak bori  za opstanak zbog izloženosti obveznicama prezaduženih evropskih članica. Naime, nemačka banka je pozajmila 5,4 milijardi evra Grčkoj, Italiji, Portugaliji i Španiji.

Ovakve spekulacije medija jačaju uveravanje da će vitalne profitabilne linije biznisa Deksije biti prodate za male pare. Arko Grupa (Arco), drugi najveći akcionar Deksije u Belgiji, usprotivio se 6. oktobra isiljenoj prodaji dobrih delova banke po maloj ceni stranim investitorima.

Strah od propadanja

Evropski zvaničnici strahuju da bi propast Deksije potresla već uzdrmani bankarski sektor u Evropi jer ih analitičari upozoravaju na opasnost kreditnog kraha, poput onog koji je usledio nakon propasti američkog Liman bradersa (Lehman Brothers). Istovremeno vlade Belgije i Francuske brinu da će im, ako budu dale još novca za spas banaka, biti ugrožen kreditni rejting, kao i da će to dovesti do rasta kamata na njihove obveznice.

Belgijski javni dug, u poređenju sa veličinom ekonomije, treći je po redu u celoj evrozoni, nakon Grčke i Italije. Krajem prethodne nedelje agencija Mudis (Moody's) stavila je rejting Belgije Aa1 na razmatranje zbog potencijalnog sniženja, delom i zbog očekivanog troška za garancije Deksijinim štedišama.

Prema procenama belgijskog ministarstva finansija, spasilački paket za Deksiju doprineće rastu državnog duga na 98 sa 97 odsto bruto domaćeg proizvoda.

I Francuska se pribojava da će njen vrhunski rejting biti ugrožen ako bude morala da troši ogromne sume na dokapitalizaciju svojih banaka, koje su daleko izloženije grčkih dugovnim hartijama, nego što su to banke u Nemačkoj. Međutim, francuska vlada je pod stalnim pritiskom da spase Deksiju koja je jedan od najvećih kreditora gradova u Francuskoj.

Vršilac dužnosti belgijskog premijera Iv Leterm (Yves Leterme) rekao je da će preuzimanje Deksija banke Belgija "osigurati" poslovanje banke u Belgiji i garantovati bezbednost štednih uloga.

U Parizu, Upravni odbor banke je rekao da je preuzimaje belgijskog ogranka banke u "društvenom interesu" cele Grupe.

"Domaćinstva mogu da budu mirna i uverena da je njihov novac siguran na računima," kazao je Leterm. "Od poreskih obveznika se neće tražiti da učestvuju u gubicima banke budući da je rizik pod kontrolom i da je trošak preuzimanja relativan", dodao je Leterm.

Belgijski ministar finansija Didijer Renders (Didier Reynders) rekao je na konferenciji za medije da je ponuda od 4 milijarde evra za belgijski ogranak "razumna". "Ovim sporazumom želja belgijske vlade nije da beskonačno kontroliše banku niti da brzo izađe iz nje, već da osigura kontinuitet u radu", rekao je on.

Izvor: I.P. i AFP, EurActiv.com

Povezani sadržaj