Poljoprivrednici u zapadnim zemljama EU, kao što je Francuska, mogli bi da ostanu uskraćeni za 70% subvencija budući da će više novca ići članicama iz istočne Evrope. Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ (Dacian Cioloş) rekao je da se očekuje da deo budžeta EU namenjen Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP) u periodu 2014-2020 ostane u najvećem delu nepromenjen. Međutim,  Komisija je odlučila da novim članicama dodeli "pošteniji" udeo u ukupnoj sumi.

Čološ nije želeo da preciza koliko će zapadni, francuski farmer manje dobiti, a koliko će više dobiti siromašni farmer u Letoniji. On je, međutim, primetio da smanjenje u pomoći farmerima "starih članica  neće biti tako važno".

"Nemam cifre u glavi, ali hajde da kažemo da će smanjenje biti između 1% i 7%. Minimanlno smanjenje će biti 1%, a za zemlje koje dobijaju najviše novca, maksimalno smanjenje će biti 7%”, rekao je on.

U zemlji kao što je Letonija, razlika će se osetiti. Prema predlogu Komisije, subvencije po hektaru u toj zemlji bi mogle da skoče sa 87 evra u 2013. na 140 evra u 2020, što je povećanje od 62% u periodu od sedam godina.

Ali neke druge "nove" članice, kao što su Mađarska ili Slovenija, neće dobiti povećanje u udelu, budući da su njihova davanja za poljoprivredu već na nivou od 90% proseka EU.

Nema podrške za "salonske" farmere

Na kraju, šta će individualni poljoprivrednici dobiti takođe zavisi od redistribucije novca unutar zemlje članice. Izdvajanja za najveće poljoprivrednike biće postepeno povećavana sa limitom od 300 hiljada evra po farmi. To znači da, prema novoj budžetskoj politici, neće biti neograničenih isplata.

Komesar je istako da "salonski" farmeri kao što su vlasnici imanja na kojima su golf tereni neće više moći da računaju na pomoć EU.

Kontroverzni aspekt reformi ogleda se u činjenici da se 30% pomoći uslovljava primenom mera za zaštitu životne sredine, poput menjanja kultura koje se uzgajaju, očuvanja pašnjaka i obaveze da se najmanje 7% poljoprivrednog zemljišta nameni očuvanju biodiverziteta.

Dok Francuska smatra da je 30% suviše ambiciozno, Čološ je rekao da je bilo predloga za čak većim  procentom.

On je rekao da je EU pokušala da odabere "jednostavne mere" kako se ne bi nametnuli dodatni troškovi farmerima.

Cilj "pozelenjavanja" subvencija nije da se davanja za poljoprivredu uslovljavanju ekološkim standardima. Jedan deo direktnih davanja podržava bazične prihode svih poljoprivrednika u EU, dok će 30% novca biti stavljeno na stranu da ohrabri zelenu praksu, objasnio je komesar za pojoprivredu.

Budući da farmeri ne mogu da se prislile da primenjuju predložene ekološke mere "neće biti kazni za neusaglašenost sa ekološkim zahtevima", i u tom slučaju će novac jednostavno biti zaustavljen, rekao je Čološ. "Zato je na svakoj farmi da preračuna da li može da konkuriše za zeleni program kako bi dobila 30% novca više”, dodao je on.

Čološ je insistirao na činjenici da zelena komponenta novog poljoprivrednog budžeta ima dobrovoljni karakter, u poređenju sa važećim koji je predviđao kaznu za poljoprivrednike ako ne poštuju propise o zaštiti životinja.

Izvor: Euractiv.com

<

Povezani sadržaj