Evropska komisija rešila je da stavi tačku na insajdersko trgovanje i širenje lažnih informacija na finansijskom tržištu jer su dosad takve manipulacije prolazile bez sankcija. Komisija je reagovala budući da vlasti u nekim članicama EU uopšte nemaju efikasne poluge kažnjavanja, dok u drugim nisu ni predviđene sankcije za zloupotrebu poverljivih informacija o poslovanju kompanije čijom se hartijom trguje i druge manipulacije na tržištu kapitala. Zato je Komisija 20. oktobra predložila širi paket mera koji će predvideti obavezni minimum krivičnih sankcija za nezakonite radnje na tržištu kapitala. Komisija veruje da kazne mogu imati preventivni karakter i  da će ojačati integritet finansijskih tržista u EU.

Ovo je prvi put da Komisija koristi nove nadležnosti koje je omogućio Lisabonski sporazum kako bi kroz krivične kazne ojačala politiku EU.

Komisija je, naime, predložila usvajanje zajedničkih osnovnih pravila u oblasti krivičnog zakonodavstva. Trenutni režim kazni koji se primenjuje u zemljama članicama pokazao se kao nedovoljno efikasan. Definicija manipulacija na finansijskom tržištu razlikuje se od članice do članice, što investitorima omogućava da koriste "rupe u zakonu".

Predložene direktrive traže od članica da preduzmu neophodne mere kako bi tržišne manipulacije i trgovina na osnovu poverljivih informacija koje dolaze in krugova kompanije čijom se hartijom trguje, postale predmet krivičnih sankcija.

Od članica se takođe traži da predvide krivične kazne za podsticanje, pomaganje i navođenje na zloupotrebu tržišta, kao i za pokušaje da se načini takav prekršaj.

Sporne aktivnosti

Evropski komesar za pravdu Vivijen Reding (Viviane Reding) kazala je da je cilj novih mera da građani povrate poverenje u tržište. "Za kriminalno ponašanje ne bi trebalo da ima mesta na evropskom finansijskom tržistu", kazala je Reding.

Insajderskim trgovanjem smatra se kada osoba koja raspolaže informacijom bitnom za cenu akcije ili neke druge hartije trguje upravo tim finansijskim instrumentom. Manipulacija na tržišu nastaje kada investitor veštački podiže ili spušta cenu finansijskog instrumenta kroz širenje lažnih ili informacija koje navode na krivi trag ostale investitore.

Iz predloženih aktivnosti koje se smatraju  zloupotrebom tržišta, izdvojene su transakcije za neke posebne svrhe kao što su otkup akcija i stabilizacioni programi, transakcije u domenu monetarne politike i upravljanja dugom.

Od zemalja članica se takođe traži da kazne budu efikasne, proporcionalne nivou prestupa i da obeshrabruju nove prestupa.


Nove mere za finansijska tržišta

Komisija je 20. oktobra, takođe, izašla sa predlogom dopunjene Direktive o regulisanju tržišta finasijskih instrumenata. Novi okvir predviđa transparentnije finansijsko tržište, jasnija pravila za sve tržišne aktivnosti, kao i veća ovlašćenja regulatornih tela.

Nove mere pokriće neke "rupe" u Direktivi kao što je trgovina standardizovanim derivatima. Takođe, predviđene su mere koje će olakšati pristup tržištu kapitala malim i srednjim preduzećima. U konteksu tehnoloških inovacija, direktiva je predvidela modernije sisteme zaštite trgovine i značajno povećala brzinu trgovine.

Najveća novina u poboljšanju transparentnosti odnosi se na obuhvatanje "skrivenih transakcija" (dark pools) tj. trgovine hartijama koje uopšte dosad nije bile vidljive na javnim platformama.

Nova pravila transparentnosti važiće i za tržišta dugovnih instumenata. U saradnji sa Evropskom komisijom za tržišta i hartije od vrednosti, nadzorni organi će moći da zabrane proizvode, usluge i aktivnosti koje ugrožavaju investitore, finansijsku stabilnost i redovno funkcionisanje tržišta.

Predlog novih mera takođe predviđa snažniji nadzor tržišta robnih derivata.

Izvor: I.P. i EurActiv.com

Povezani sadržaj