Lideri EU zadovoljni su sadržajem pisma o namerama koje je italijanski premijer Silvio Berluskoni (Berlusconi) predstavio na samitu EU 26. oktobra, ali uz uslov da se planirane reforme sprovedu u delo. U pismu su izloženi planovi zvaničnog Rima da obuzda javnu potrošnju i izbegne grčku dužničku krizu. Italijanski program delom je rezultat jakog pritiska moćnih kolega iz zone evra, francuskog predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy) i nemačke kancelarke Angele Merkel na samitu održanom 23. oktobra.

U osvrtu na glavne stavke pisma koje je upućeno predsednicima Saveta i Komisije Hermana Van Rompeja (Herman Van Rompuy) i Žose Manuel Baroza (José Manuel Barroso), Berluskoni je rekao: "Italija je uvek ispunjavala svoje obaveze u EU, i nastaviće to da radi ubuduće".

"Savet je pozdravio napore Italije. Ove ambiciozne mere za liberalizaciju privrede se moraju sprovesti", rekao je  Van Rompej. Merama je zadovoljan i francuski predsednik. "Da, zadovoljni smo", potvrdio je Sarkozi na pres konferenciji i odmah dodao "Ali, čekamo na realizaciju mera".

Berluskoni je pružio uveravanja o nameri da se reforme sprovedu. "Ako ne poštujemo naše obaveze, više nećemo biti kredibilni", kazao je Berluskoni napuštajući Samit.

Berluskoni je obećao da će predstaviti kalendar za usvajanje odluka koje je najavio italijanski parlament.

Komisija je pozvana da "do detalja kontroliše mere, kao i da prati njihovo sprovođenje", podvukla je Merkelova, precizirajući da se Rim angažovao da "detaljno dostavi sve potrebne informacije."

Mere za liberalizaciju tržišta

Suština plana je niz mera koje u roku od dve godine treba da smanje dug Italije sa ogromnih 1.900 milijardi evra ili 120% BDP-a na 113% BDP-a u 2014. godini.

U pismu se navodi da će italijanski parlament u narednih godinu dana usvojiti reforme za smanenje lokalne administracije i broja poslanika u parlamentu i za povećanje slobode tržišta i konkurentvnosti.

Planom je predviđeno uvođenje propisa koji će vlasti obavezati na smanjenje deficita, a Berluskoni je takođe garantovao reforme poreskog sistema kroz ukidanje poreskih olakšica koje su na snazi do januara 2012. Ovim merama će se uštedeti četiri milijarde evra u 2012, 16 milijardi evra u 2013. i 20 milijardi godišnje od 2014. godine, navodi se u pismu.

Osim toga, Berluskoni je ukazao na nova pravila koja će omogućiti otpuštanje stalno zaposlenih. U pismu je najavljeno i donošenje plana reformi koje će omogućiti rast u narednih osam meseci, kao i plan za prodaju državne imovine do 30. novembra 2011. godine.

Kako je već ranije bilo objavljeno, starosna granica za penzionisanje u Italiji biće podignuta na 67 godina i za muškarce i za žene do 2026. godine.

U zaključku pisma se kaže da će italijanska vlada "intervenisati brzo" sa daljim merama u slučaju da se situacija pogorša. Berluskoni je završio predstavljanje pisma "u velikoj ljubavi" sa dva evropska lidera koji su se samo neki dan ranije, prema utisku javnosti, smejali Berluskonijevim merama.

Berluskoni nije bio predmet debate

Na pitanje da li je Berluskoni bio predmet vruće debate na Savetu EU, poljski premijer Donald Tusk je odgovorio: “Berluskoni nije bio predmet raspave. Obavestio nas je o pismu i detaljnom planu akcije, i obe stvari su ostavile utisak na članove Samita."

Podsećanja radi, samo nekoliko dana ranije, na pres konferenciji održanoj nakon Samita članica EU 23. oktobra, Sarkozi i Merkelova su bili pod pritiskom da prokomentarišu odvojene sastanke koje su vodili sa italijanskim premijerom.

Novinare je zanimalo da li je premijer Berluskoni dao garancije da će reforme u toj zemlji biti sprovedene i da li je Sarkozi uveren u to nakon sastanka sa italijanskim kolegom. Sarkozi je pogledao u Merkelovu, zatim su se oboje nasmejali, što je izazvalo smeh okupljnih novinara.

Ostao je utisak da su se nemački i francuski lider ironično smejali na račun italijanskog predsednika.

Berluskoni je nakon toga kazao da je dobio izvinjenje za takvo ponašanje, ali je Merkelova preko svog portparola Stefena Zajberta (Štefena Zajberta) burno reagovaka. "Nije bilo izvinjenja jer nije bilo razloga za izvinjenje", objavio je on na društvenoj mreži Tviter (Twitter), poručivši i na taj način da smeh nije bio na račun Italije.

Reakcije u Italiji

Italijanski izvori navode da, iako je pismo dobro primljeno u Savetu, držano je u tajnosti, daleko od očiju italijanske javnosti, sve do poslednjeg momenta.

Novoimenovani predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi (Draghi), koji će uskoro napustiti mesto guvernera Banke Italije, rekao je da je pismo "vrlo važno". "Te reforme se moraju sprovesti, i to brzo i konkretno. Ne možemo da ignorišemo činjenicu da je reč o hrabrim reformama i da najranjiviji deo stanovništva, koji će sigurno biti pogođen reformama, treba zaštititi".

Pjerluiđi Bersani (Pierluigi Bersani), vođa vodeće opozicione stranke Demokratske stranke ocenio  je Berluskonijevo pismo kao plan koji ne sadrži "ništa ozbiljno".

Reforma penzijskog sistema nije dovoljna da se razreši dužnička kriza u Italiji. Vlada bi trebalo da usvoji hitne mere da ubrza privredni rast i nadoknadi malu produktivnost u radu, rekao je za Euractiv italijanski ekonomista Luiđi Paganeto (Luigi Paganetto).

“Iza nas je deset godina bez rasta produktivnosti i ima puno načina da je poboljšamo, čak i u ovoj teškoj situaciji", kazao je Paganeto jedan od stručnjaka koji su učestvovali u pisanju izveštaja "Suočavanje sa izazovima" koji je Komisija objavila 2004. a u kome se analiziraju mane Lisabonskog sporazuma.

Italijanski ekonomista smatra da se raskorak u produktivnosti koji Italija ima u poređenju sa drugim evropskim zemljama može prevazići otvaranjem tržišta usluga "bez troškova".

Sektor usluga koje čine 70% BDP može biti odlučujući za rast privrede, naročito ako ga prate inovacije i nove tehnologije, dodao je on. U isto vreme, energetski strukturni fondovi bi mogli da da poguraju regionalni razvoj u Južnoj Italiji.

Ovaj stručnjak se zalaže za osnivanje nacionalnog tela koje bi koordiniralo značajne energetske i digitalne projekte koje finansira EU. On je predložio i da bi trebalo razmisliti o privremenom oporezivanju imovine kako bi se smanjilo poresko opterećenje plata.

Paganeti je insisitirao da italijanska vlada treba da bude sigurna da šalje jasne poruke tržištu. Mere treba da budu tako struktuirane da daju jasno predviđanje o smanjenju javnog duga u narednim godinama.

Izvor: Euractiv.com, AFP

Povezani sadržaj