Dosad nije zabeležen nijedan slučaj zdravstvenog problema kod građana EU ili životinja a da je prouzrokovan upotrebom genetski modifikovanih organizama (GMO), navodi se u izveštajima koje je Evropska komisija nedavno objavila. Izveštaji su podvukli da je proces davanja odobrenja za upotrebu GMO u globalu dosledan, ali da ima nekih nelogičnosti u propisima o bezbednosti hrane za pojedine kategorije proizvoda. Na primer, zahteva se stavljanje etikete "GMO" za neke proizvode kao što je sojino ulje, ali se za enzime ne zahteva. Tržište hrane za ljudsku upotrebu u EU se oslanja u najvećoj meri na snabdevanje nemodifikovanim proizvodima, dok se tržište stočne hrane sve više okreće snabdevačima genetski modifikovane hrane, ističu autori izveštaja.

Izveštaji su rezultat rada nezavisnih konsultanata. Prvi od 238 strana vrednuje regulatorni okvir EU u segmentu genetski modifikovane hrane za ljudsku i stočnu ishranu. Drugi od 137 strana fokusira se na pitanje uzgajanja GMO. Glavni cilj istraživanja je bio da se sakupe činjenice i mišljenja, naročito učesnika u sektoru GMO i nadležnih vlasti.

Kako se navodi u izveštajma, postoje bojazni da proces odobravanja stavljanja u upotrebu GMO ne olakšava funkcionisanje tržišta zbog različitih interpretacija o tolerisanom nivou genetski modifikovanog materijala u proizvodima, a koji je se ne može izbeći jer je posledica tehnološkog procesa.

U izveštaju se zaključuje da je očekivano sve više zemalja u kojima se uzgajaju genetski modifikovani usevi, kao i tip genetski modifikovanih useva. Ovakvi trendovi će dovesti do toga da će biti sve veći broj prijava za odobrenje GMO, što će opet rezultirati povećanim brojem incidenata u trgovini proizvodima sa niskim nivoom nedozovoljenog genetski modifikovanog materijala u trgovini između EU i zemalja van EU.

Dostupnost hrane za ljudsku upotebu sa oznakom "genetski modifikovan" je u EU izuzetno ograničeno. Među takvim proizvodima dominiraju jestivo ulje soje i neki uvozni proizvodi. Takođe, nema potrošačkih brendova sa oznakom GM.

Međutim, većina mešavina stočne hrane (85-90%) i do 95% uvezene stočne hrane na bazi soje ima oznaku "genetski modifikovano". Ovi procenti će rasti kako se zasejane površine pod genetski modifikovanim usevima povećavaju.

U EU se trenutno komercijalno gaje dve genetski modifikovane kulture: jedna je kukuruz MON810 i skrobni krompir poznatiji kao "Amflora". U 2010. MON810 je uzgajan na skoro 89.000 hektara u pet zemalja članica, a Amflora krompir na 265 hektara u tri zemlje članice.

Jedan od ključnih izazova koji se analizira u izveštajima jeste deklarisanje robe sa genetski modifikovanim poreklom. Deklaracije omogućavaju potrošačima da odluče na osnovu informacija, ali se sumnja da potrošači poseduju neophodno znanje da bi napravili razliku između dve grupe proizvoda.

Potrošači koji su zabrinuti zbog prisustva GMO zasigurno su sposobni da nađu željene informacije, ali dobar deo nadležnih organa i drugih učesnika na tržištu GMO smatra da potrošači ne razumeju deklaracije.

Deklaracije donekle obmanjujuće

U Izveštaju se podvlači da bi se sistem deklarisanja proizvoda u nekim delovima mogao smatrati obmanjujućim, na primer kad je reč o dozvoljenom pragu prisustva genetski modifikovanih elemenata koji su neizbežni, kao i izostavljanje detalja o proizvodima od mesa iz sistema deklaracija.

Barem jedan milion građana EU bi želeo da se GM deklarisanje proširi na proizvode koji su vezani za stočni fond, što znači da postojeći sistem deklaracija nema široku podršku.

Ako bi se uvela obaveza deklaracija i u taj segment, odjednom bi puno proizvoda dobilo deklaraciju čime bi građani bili više inforisani. Ali bi, u isto vreme, ostali možda uskrćeni za proizvod zbog nesposobnosti trgovinskih lanaca da se prilagode novim zahtevima.

Ima dokaza da postoji tražnja za mesom životinja koje nisu hranjene GM hranom, kao i da su potrošači spremni da plate višu cenu za takve proizvode, ali nije jasno koja je veličina tih tržišta.

Zakoni ispunjavaju ciljeve

Izveštaji su ustanovili široku podršku svih učesnika na tržištu GMO za ciljeve regulative kao što su zaštita zdravlja, životne sredine i stvaranje unutrašnjeg tržišta, ali i da ima prostora za dalje unapređenje. Nadležne vlasti veruju da primena zakona pruža široku zaštitu potrošača i da potrošači razumeju sistem deklarcija, dok se jedan deo učesnika u sektoru GMO ne slaže sa tim. Jedan deo njih veruje da je primena zakona najslabija u segmentu funkcionisanja unutrašnjeg tržišta.

"Ovi izveštaji potvrđuju da problemi u primeni regulative u sektru GMO ne proizlaze iz sadržaja ili ciljeva zakona, već iz načina na koji se ova osetljiva tematika tretira na političkom nivou", rekao je komesar za zdravstvo i potrošačku politiku Džon Dali (John Dalli).

Sistem davanja odobrenja za GMO mogao bi da bude efikasniji, regulativa za uzgajanje GMO bi mogla biti fleksibilnja i u sisteme upravljanja rizicima koji se tiču GMO treba uvesti više harmonizacije, preporuke se eksperata. Oni su istakli i da bi procesi davanja odobrenja za GMO treba da budu još transparentniji i efikasniji.

Izveštaj je uočio da u više zemalja članica postoje zahtevi za davanje više fleksibilnosti i slobode članicama u donošenju odluka koje se tiču uzgajanja GMO. Paket mera Evropske komisije iz jula 2010. koji ostavlja opciju članicama da same odluče da li će uzgajati GMO, pokušaj je da se izađe u susret tim zahtevima.

Analiza je pokazala da naročiti izazovi ostaju u segmentu nadzora genetski modifikovanog materijala od momenta kad uđe na tržište. Taj proces zahteva veću harmonizaciju i standardizaciju u procesu prikupljanja podataka, kao i bolje preporuke za nadzor i izveštavanje koje treba da sprovodu zemlje članice i kompanije.

Evropska komisija je već najavila da će u narednim nedeljama predstaviti članicama radnu verziju regulativa koje definišu preciznije zahteve za prijem zahteva za genetski modifikovanu hranu. Komisija je takođe tražila od članica da se preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane i formalno ugrade u zakonodavstvo kako bi se uskladile politike u sektoru GMO.

Izvor: EurActiv.rs

<

Povezani sadržaj