Azurna obala ove sedmice će biti u centru pažnje svetske javnosti, pošto će se u Kanu održati samit Grupe 20 najmoćnijih privreda, kao i prateći sastanci poslovnih i sindikalnih lidera, a u Nici protest protivnika neoliberalizma i globalizacije i njihov skup zgusnutog programa. Sastanak sindikata smatra se pozitivnim pomakom u smislu povećanja pažnje koja se poklanja socijalnim pitanjima, pre svega nezaposlenosti. Uoči sastanka lidera 25 zemalja na samitu Grupe 20 postavlja se pitanje uticaja Kine, od koje je EU pre samo nekoliko dana zatražila pomoć za spas evro zone. Stručnjaci, međutim, ukazuju da i ta zemlja ima svoje slabe tačke, zbog čega još nije u situaciji da u rukama drži "sve karte".

Činjenica da je EU od Kine zatražila pomoć za spas evrozone sigurno je pogodovala njenom imidžu. Međutim, zvanični Peking je to dočekao s velikim oprezom i jasno je da neće izdvojiti novac ni u onom iznosu koliko EU priželjkuje, ni bez ustupaka.

Tražeći novac od Kine, druge svetske privrede, EU je u položaj "svetskog blagajnika" stavila komunističku Kinu koja već finansira enormne američke deficite. To "prosjačenje" novca od Kine otvara pitajna o ustupcima koje će Evropa morati zauzvrat da pruži, tim pre što je Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), predsednik Francuske koja predsedava G20, kineskog predsednika pozvao gotovo odmah nakon samita evro zone na kojem su usvojene mere za spas evro zone, a sa njim će imati i radni ručak 2. novembra u Kanu.

Sarkozi tvrdi da traženje pomoći od Kine neće imati posledice. "naša nezavisnost neće biti dovedena u pitanje", kazao je on. Njegov protivkandidat na predstojećim predsedničkim izborima, socijalista Fransoa Oland (Francois Hollande), međutim, ima drugačije mišljenje On je nedavno za dnevnik Mond (Le Monde) kazao da je Kina "sada glavni igrač, tako da će Samit Grupe 20 odati počast kineskoj ekonomskoj imperiji".

Zabrinutost povećava činjecnica da je Kina nedavno "održala pridiku" i Amerikancima, pozvavši i h da "predstanu da žive bolje nego što im mogućnosti dozvoljavaju" i Evropi koja ytreba da "uvede red" u finansije. Velike kineske investicije, poput kupovine nekretnina i državnih obveznica evropskih zemalja, izazivaju odbojnost i strah.

Stručnjak za kinesko pravo i institucije Žan-Pjer Kabestan (Jean-Pierre Cabestan), međutim, smatra da Kina nema sve karte u rukama i tvrdi da Evropa ima mogućnost da ne zapadne u isuviše zavistan položaj od Kine. "I Kina ima svoje slabosti, to ne treba zaboraviti", kazao je Kabestan. Jaka strana Kine su ogromne devizne rezerve od 3.200 milijardi dolara, ali se ona suočava i sa velikim izazovima - da usmeri privredni razvoj ka domaćoj potrošnji, da 150 miliona stanovnika izvuče iz bede, da uspostavi sukupe sisteme socijalne zaštite i suoči se sa gorućim ekološkim problemima.

Istraživačica francuske Fondacije za strateška istraživanja (FRS) Valeri Nike (Valerie Niquet) složila se da je "preterana" ocena da je Kina postala gospodar finansijskih igara u Evropi. Prema njenim rečima, prekretnica u imidžu Kine nije ovaj samit evro zone, već kriza 2008. godine, kada je Kina uspela da nametne svoj model, buući da je izašla bez posledica iz svetske ekonomske krize.

Kada je reč o narednim potezima Kine, sve će "zavisiti od imidža koji bude želela, od toga šta bude uspela da iskoristi pre Kana", kaala je Nike, dodavši da treba biti svestan i toga da Kina može imati i objektivni interes da počne da ulaže u neke nove hartije da bi joj portfolio bio što raznovrsniji. Značajno je takođe da je i Kini od koristi da Evropa izađe iz krize, budući da je to njeno najznačajnije tržište.

Uprkos tome, Kabestan smatra da Kina neće pristati na mnogo ustupaka, ali da će od Evropljana i Zapadnjaka uopšte uzev tražiti kompromise i popuštanja.

Kina još čeka od EU status tržišne privrede, a zahteva i kraj "protekcionizma" u Evropi i Americi, koji škodi njenim izvoznicima. Kina priželjkuje takođe da prestanu pritisci da se vrednost njene valute juana poveća, a želi i veću ulogu u međunarodnim institucijama, pre svega Međunarodnom monetarnom fondu (MMF).

Poslodavci učestvuju u razmatranjima G20

Uoči samita biće otvoreno okupljanje predstavnika udruženja poslodavaca i čelnika preduzeća koji žele da lideri vodećih svetskih sila čuju i njihov glas, a održaće se i konferencija i protesti altermondijalista i sindikalaca. Biznis lideri dvodnevno okupljanje će započeti 2. novembra, kao i sindikalci. Protest altermondijalista održava se 1. novembra, a okupljanje traje do 4. novembra, dok se sam samit G20 održava 3. i 4. novembra.

Na skupu predstavnika preduzeća, takozvanom biznis 20 (B20) očekuje se učešće 350 funkcionera, šefova 23 organizacije poslodavaca zemalja G20 i šefova velikih grupa, kao i velikih, malih i srednjih preduzeća i njihovih savetnika. Oni će se sastati i sa svetskim liderima, poput predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva, premijera Japana Jošihika Node, argentinske predsednice Kristine Kirhner i ruskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana, kao i čelnika Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske trgovinske organizacije, Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropske komisije.

Delegaciju B20 će 2. novembra u Parizu primiti i predsednik Francuske, koja sada predsedava Grupom 20.

B20 će u Kanu objaviti i završni izveštaj koji će sadržati preporuke i obećanja o korupciji, zapošljavanju, međunarodnoj trgovini, reformi međunarodnog monetarnog sistema i finansijskim propisima, dostupnosti sirovina i sigurnosti snabdevanja hranom, kao i o mandatu međunarodnih organizacija.

Oni će se sastati i sa "drugom stranom" tržišta rada, predstavnicima sindikalnih organizacija u okviru L20, nakon čega će biti objavljena i zajednička izjava o socijalnim pitanjima, što se očekuje 3. novembra popodne.

Zamisao pokretanja B20 uoči velikih samita potekla je 2007. od Angele Merkel prilikom održavanja Grupe 8 u Nemačkoj, a ustalila se na inicijativu Francuske i Nemačke u septembru 2008. nakon krize s rizičnim kreditima. Prvi pravi sastanak "biznis 20" održan je u novembru 2010. u Seulu, nakon začetnih skupova u Londonu i Torontu.

Predsednica francuskog moćnog udruženja poslodavaca MEDEF Lorans Parizo (Laurence Parisot) kazala je da poslodavci očekuju da se na B20 u Kanu gleda kao na instituciju u punom smislu te reči i kao na partnera sa kojima šefovi država i vlada imaj u interes da razgovaraju, redovno i u okviru institucija. To će, prema njenim rečima, biti pokazateljda li je skupu uspeo ili ne.

Glas protivljenja globalizaciji, neoliberalizmu i velikim silama

Kada je reč o sastanku sindikata L20, on će biti posvećen socijalnim temama, pre svega zapošljavanju.

Predsednik Međunarodnog saveza sindikata Mihael Somer (Michael Sommer) kazao je da je u svetu potrebno 20 miliona radnih mesta godišnje da bi se dostigao nivo zaposlenosti od pre krize.

Taj skup u stvari ima 19 pravih sindikalnih učesnika, budući da Saudijska Arabija nema sindikate u pravom smislu te reči. Somer, koji je i čelnik nemačkog saveza sindikata DGB istakao je da je uspeh što su organizatori nagovorili i Kinu da učestvuje, što je bilo, kako je naveo, relativno teško.

Ocena Somera je da je organizovanje skupa "značajan korak", čak i ukoliko rezultati ostanu u domenu "izjava o namerama".

Sindikalce će 2. novembra u Jelisejskoj palati primiti i predsednik Francuske Nikola Sarkozi, a u završnom saopštenju Grupe 20 će u ajmanju ruku biti reči o problemima zapošljavanja.

Somer je posebno zabrinut zbog razmera nezaposlenosti mladih, koje postaju zabrinjavajcehe u mnogim zemljama. Njegova zemlja Nemačka je toga u izvesnoj meri pošteđena zbog starenja stanovništva, ali je to ogroman problem u Francuskoj, SAD, a posebno u ŠPaniji, gde je gotovo svaki drugi mladi čovek bez posla.

Za sindikalne organizacije pokušaj da se uđe u međunarodne okvire, poput sastanaka G20, je i pitanje kredibiliteta, pa i opstanka.

U razgovorima sindikata značajan deo odnosiće se na reforme koje se sprovode u zemljama koje su ukrizi, kao i posledice na društvo. Prema oceni Somera, veoma je teško proceniti kada prestaje primena neophodnih refori a počinje razgrađivanje socijalnih struktura. "Imamo razumevanja za sve mere, ali ne možemo pod okriljem reformi rasformirati ceo socijalni sistem", kazao je on u trenutku kada se Grčka, Italija, Španija i Irska upuštaju u opsežne programe reformi i štednje.

Grčki, italijanski i španski sindikati su "spremni za razgovor", istakao je on. "Ali ne možemo im reći - morate sve da radite kao i mi", kazao je on na račun nekih lidera i nemačkih medija koji su tokom prethodnih meseci želeli da ekonomski model te zemlje nametnu kao primer koji treba slediti. "Nikada nije dobro kada Nemačka pokušava nešto da nametne drugima. Imali smo 60 godina da to naučimo", ocenio je Somer.

Uoči samita G20 svoj stav će izraziti i altermondijalisti na međunarodnom protestu 1. novembra u Nici. "Odbijamo da moćnima damo za pravo da nameću rešenja za krize koje su izazvali. Postoje alternativna resenja", stoji na lecima koje su delili organizatori. Oni očekuju 10.000 pristalica na demonstracijama u Nici.

Organizatori su sindikati i udruženja, poput ekološke organizacije Grinpis (Greanpeace), organizacije protiv slobodne trgovine, globalizacije i neoliberalizma Atak (Attac) i francuske Lige za zaštitu ljudskih prava (Ligue des droits de l'Homme), uz podršku partija zelemnih i ekstremne levice.

Najveći deo stranaca dolazi iz Nemačke, Španije i Italije.

Deminstranti su već poslednjeg dana oktobra počeli da se okupljaju ispred jednog opštinskog kulutrnog centra, u kojem će se do petka održavati i "takozvani samit naroda, sa zbijenim programom debata i konferencija.

Izvor: EurActiv.rs i AFP

Povezani sadržaj