Evropi preti recesija zbog dužničke krize koja umanjuje poverenje, preti da zahvati Italiju i destabilizuje celokupnu zonu evra. Slabom privrednom oporavku doprinose i dešavanja u finansijskom sektoru, kao i smanjenje tražnje glavnih trgovinskih partnera evropskih zemalja. U najnovijem izveštaju Evropske komisije o predviđanjima privrednih kretanja za period 2011-2013. navodi se da je ekonomski oporavak zaustavljen i da će BDP u EU stagnirati sve do druge polovine 2012. kada se očekuje poboljšanje koje, međutim, neće dovesti do otvaranja novih radnih mesta.

U narednoj godini se na nivou cele EU očekuje skromni rast od 0,5%, dok se u 2013. očekuje spori rast od 1,5%. Za tržište rada se ne prognozira realni napredak zbog čega su očekivanja da će stopa nezaposlenosti ostati na sadašnjem visokom nivou od 9,5%. U izveštaju se podvlači da nijednu članicu neće zaobići očekivano usporavanje privredne akrivnosti, ali da će oporavak biti neujednačen.

"Rast je zaustavljen u Evropi i mogli bismo da se nađemo u novoj fazi recesije", rekao je 10. novembra evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren (Ollie Rehn) povodom objavljivanja  predviđanja Evropske komisije.

U izveštaju Komisija je navela da taj "rizik potiče uglavnom od strahovanja povezanih sa dužničkom krizom" u zoni evra. Komisija nije isključila mogućnost "duboke i duge recesije i novih potresa na tržištu".

Tehnički, recesija se definiše kada u najmanje dva uzastopna tromesečja opada ekonomska aktivnost. U slučaju EU to bi bila druga recesija u tri godine, posle recesije izazvane finansijskom krizom u 2008. Posledica resecije bi bila nezaposlenost i visoka stopa javnog duga koji bi u 2012, prema predviđanjima, bila viša od 90% u zoni evra.

Deficit ispod 3% tek 2013.

Evropska komisija očekuje konsolidaciju fiskalnih politika i pad budžetskih deficita širom EU ispod 3% u 2013. U 2011. se očekuje stabilizacija javnih finansija, da bi u narednom periodu došlo do konsolidacije. Za ovu godinu se predviđa fiskalni defictit od 4,7% BDP na nivou cele EU i 4,1% u evrozoni. U 2012. deficit bi trebalo da padne na 3,9% u EU, i 3,4% BDP na nivou evrozone.

Pretpostavka je da bi učešće duga u BDP trebalo da dostigne vrhunac u 2012. kada se očekuje da taj pokazatelj bude 85%, i da se zatim stabilizuje u 2013. Za evrozonu predviđanja kažu da će učešće duga u BDP polako rasti i dostići 90% u sledećoj godini.

Iinflacija bi trebalo da se vrati na nivo ispod 2%. Cene energenata su dosad bile glavni pokretač rasta inflacije, a budući da se očekuje njihov postepeni pad, a inflacija bi trebalo da se vrati u ciljani koridor od 2%. Cene će biti pod kontrolom zbog potresa u ekonomiji, dok će plate umereno rasti.

Prognoze su da će preduzeća odložiti ili odustati od investicija, dok će domaćinstva mudro trošiti. Banke će verovatno manje odobravati kredite čime će dodatno suziti mogućnosti za investicije i potrošnju.

Revidirane prognoze u odnosu na maj

Do pre samo dva meseca Brisel je bio manje pesimističan i odbacivao je mogućnost recesije, što pokazuje koliko se situacija brzo pogoršala sa širenjem krize na Italiju, treću ekonomiju u zonu evra.

Ren je rekao da će, da bi se ekonomija oporavila, biti neophodno da se "obnovi poverenje u održivost" budžetske politike i finansijskog sistema i ubrzaju reforme čiji je cilj "jačanje potencijala rasta Evrope". On je aludirao na odluke koje su krajem oktobra doneli lideri zone evra.

Oni su se dogovorili da se otpiše deo grčkog duga u visini od 100 milijardi evra od ukupno 350 milijardi, da se osnaži Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) i unapredi sistem upravljanja monetarnom unijom. Reč je o planu mera, koji tek treba da bude primenjen.

U očekivanju primene tih mera, predviđanja za celokupnu monetarnu uniju su nepovoljna - ne samo za Grčku koja će i sledeće godine biti u recesiji, suprotno ranijim predviđenjima Brisela.

Za Portugaliju se predviđa dublja recesija nego što je ranije bilo prognozirano, sa smanjenjem BDP-a od 3% u 2012. umesto 1,8% koliko se predviđalo na proleće.

Za Italiju, koja se nalazi u središtu potresa, predviđa se stagnacija BDP u 2012. (+0,1%). Komisija je u maju ove godine predviđala rast od 1,3%. Situacija će se, prema Briselu, nešto poboljšati u 2013. sa rastom BDP od 0,7%.

Pesimistična očekivanja za Nemačku

Pesimizam postoji i u vezi sa najvećim privredama zone evra, Nemačku i Francusku, koje su među zemljama sa najboljim kreditnim rejtingom u Evropi.

Brisel predviđa rast od samo 0,8% u Nemačkoj i 0,6% u Francuskoj u 2012., dok dve zemlje prognoziraju rast od 1%. Na osnovu te prognoze, Pariz je najavio novi plan štednje, koji bi trebalo da donese 7 milijardi evra.

Brisel je, takođe, upozorio Pariz da će budžetski deficit biti velik i iznositi 5,1% u 2013., znatno iznad ograničenja od 3% BDP predviđenog Paktom za stabilnost i rast EU.

Ren je poručio da su potrebne dodatne mere, što je poruka koja je bila očekivana u Parizu. Ministri finansija i budžeta su rekli da Pariz ostaje pri ostvarivanju cilja da se deficit smanji na 3% BDP u 2013., i da se u 2016. ostvari uravnoteženi budžet.

Izvor: AFP i Euractiv.rs

Povezani sadržaj