Bivši evropski komesar Mario Monti (68), poznati ekonomski stručnjak kome je poveren mandat za formiranje nove italijanske vlade, sušta je suprotnost temperamentnom Silviju Berluskoniju (Berlusconi), koga optužuju da je ugrozio kredibilitet zemlje svojim skandalima i sudskim procesima. Monti, koga ponekad zovu i "Kardinal", stekao je reputaciju stručne i nezavisne osobe tokom 10-ogodišnje službe kao evropski komesar od 1994. do 2004. Ubeđeni Evropljanin, on je, tek što je imenovan za mandatara, rekao da Italija treba da ponovo postane "snaga a ne slabost" EU čiji je osnivač.

Dostojanstvenog ali strogog izgleda nasuprot živopisnom Berluskoniji, ovaj ljubitelj biciklizma i sam priznaje da nije mnogo društven. "Mnogo volim šale ali ih ne pamtim i ne umem baš dobro da ih prepričam. Berluskoni je zaista nadaren za pričanje viceva", rekao je Monti 2005. u jednom od retkih intervjua.

O Montiju, koga je italijanski predednik Djorđo Napolitano (Giorgio) imenovao 9. novembra za doživotnog senatora, već se pohvalno izrazila generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristina Lagard (Christine Lagarde): "On je izuzetno kvalitetan čovek sa kojim sa uvek imala plodne i prijateljske razgovore".

Iako se držao po strani otkako je dospeo u udarne vesti, Monti je više puta proteklih meseci iznosio svoj stav u vezi sa krizom. On je ocenio 23. septembra da je potrebno sprovesti nepopularne reforme tako što će se uključiti stručnjaci iz različitih stranaka. "Mislim da izvesno poznavanje problema neće škoditi", rekao je on skromno.

Neki, međutim, odnedavno ukazuju na to da je Monti koji je od 2005. savetnik za međunarodna pitanja u banci Goldman Saks (Sachs), simbol negativne strane Vol strita. Monti je obećao 13. novembra da će rešiti finansijske probleme vodeći računa o socijalnoj jednakosti.

Rođen 19. marta 1943. u Varezeu, na severu italije, Monti je studirao na prestižnom milanskom Univerzitetu Bokoni (Bocconi), koji slovi za najbolji ekonomski fakultet u Italiji. Studije je nastavio u SAD na Univerzitetu Jejl (Yale) kod dobitnika Nobelove nagrade DŽejmsa Tobina (James), tvorca koncepta takse na finansijske transakcije koja je nazvana po njemu.

Monti 1970. godine počinje da predaje na Univerzitetu u Torinu, koji napušta 1985. godine kako bi postao profesor političke ekonomije na Bokoniju, na kome je prvo bio direktor Instituta za političku ekonomiju, zatim rektor i na kraju predsednik univerziteta 1994. godine. Na toj funkciji je i sada.

Berluskonijeva vlada ga je 1994. godine predložila za evropskog komesara predsedniku Evropske komisije Žaku Santeru (Jacques) koji mu je poverio resor unutrašnjeg tržišta. Vlada levice premijera Masima D'Aleme (Massimo) zatim ga je 1999. godine predložila za komesara, a tadašnji predsednik Komisije Romano Prodi mu je namenio resor konukrentnosti. Ta imenovanja učvrstila su njegov imidž čoveka koji je iznad partijskih razlika.

Komisija je tokom njegovog mandata osnažila aktivnosti protiv monopola. U to vreme Komisija je odredila Majkrosoftu (Microsoftu) kaznu od više od 500 miliona evra, a Monti je stekao reputaciju odlučnog komesara "otpornog na pritiske".

Nakon službe u Briselu, Monti se vratio akademskim aktivnostima i pisao je uvodnike za dnevnik Korijere dela sera (Corriere della Sera). Član je vrlo zatvorene grupe Bilderberg, koja okuplja oko stotinu osoba iz celog sveta iz političkih, finansijskih i bankarskih krugova.

Ma kakva da je priroda sagovornika, Monti "ne voli da, ako postoje pravila, stiče utisak da se ona zaobilaze", kažu u njegovom okruženju. Komesar je "kardinal", neko do koga je teško dopreti.

Iako je vrlo ljubazan, Monti koji je već 40 godina u braku i ima dvoje dece, nije ništa manje odlučan. "On će vas vrlo ljubaznim rečima poslati na lomaču ako proceni da je to pravedno i neophodno", rekao je taj izvor i istakao kompetentnost doktora ekonomije.

U članku objavljenom 2000. pod naslovom "Super Mario", dnevnik Ekonomist (The Economist) ga je predstavio kao "jednog od najuticajnijih evropskih birokrata" i naveo da je pre pristalica ubeđivanja nego polemike.

"On odaje takav autoritet da mu čak ćelavost ne usuđuje da zapreti", napisao je u ironičnom tonu britanski nedeljnik aludirajući na njegovu bujnu kosu.

Izvor: AFP

Povezani sadržaj