Lideri zone evra postigli su na samitu u Briselu dogovor o obavezujućem pooštravanju budžetske discipline, ali taj dogovor nije prihvaćen na nivou cele EU, pre svega zbog protivljenja Velike Britanije. Ipak, još šest zemalja koje nisu članice zone evra  pristalo je na nove obaveze, koje im delimično ograničavaju slobodu u izradi budžeta. Postoji mogućnost da se sporazumu pridruže još tri članice, tako da bi van novog povezivanja ostala samo jedna zemlja - Velika Britanija.

Dogovor predviđa uvođenje "zlatnog budžetskog pravila", odnosno unošenje ograničenja deficita u ustave članica, kao i praktično automatsku primenu kazni u slučaju prekoračenja ograničenja deficita od 3% BDP predviđenog Paktom za stabilnost i rast EU. Do sada su samo Nemačka i Španija uvele "zlatno budžetsko pravilo", a u Nemačkoj strukturni deficit ne sme da premaši 0,35% BDP do 2016.

Prema dogovoru na koji su pristale 23 zemlje EU, one će morati zakonski da se obavežu da će godišnji strukturni deficit držati ispod 0,5% bruto domaćeg proizvoda, a Evropsku sud pravde će obezbediti da se sve države pridržavaju sporazuma. Strukturni deficit je deficit koji zemlja ima pod pretpostavkom da privreda radi punim kapacitetom.

Kada neka od članica u deficitu probije ograničenje od 3% BDP, automatski će snositi posledice, osim ako se tome ne usprotivi kvalifikovana većina članica. Sada će biti teže da neka zemlja spreči da druga članica bude kažnjena zbog kršenja pravila o dugu i deficitu. U prošlosti su neke vlade česti štitile članice-partnere od sankcija. Sada sve države moraju svojim partnerima unapred da kažu koliko planiraju da se zaduže kroz prodaju obveznica.

Dogovor je prihvatilo 17 zemalja EU koje koriste evro i Danska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Bugarska, koje bi eventualno mogle da uvedu zajedničku valutu. Velika Britanija je kategorično odbila sporazum, dok su Švedska, Mađarska i Češka ostavile mogućnost da potpišu sporazum u nekom trenutku.

Nakon više od devet sati pregovora lideri EU nisu uspeli da postignu dogovor o izmenama ugovora o EU kako bi se reformisala zona evra, jer je za to potrebno da je ratifikuju svih 27 članica. Nemačka i Francuska su se posebno zalagale da se nova pravila dodaju osnovnom sporazumu EU kako bi se tržišta uverila da će sve članice moći da otplaćuju svoje dugove i da se slična kriza neće ponoviti.

Razlozi za ovakav ishod su bili relativno predvidljivi - zahtevi Britanije da joj se garantuje zaštita njenih interesa su bili neprihvatljivi. To je stvorilo tenzije i rasprava je na momente bila žučna, rekle su diplomate.

Britanski premijer Dejvid Kameron je, suočen sa porastom evroskepticizma u svojoj stranci, najavio veto i zatražio da se londonski Siti, finansijsko središte, izuzme, ako bude potrebno, od nadzora finansijskog sektora koji bi se sprovodio sa nivoa EU.

Posledica toga je da su se članice zone evra okrenule sklapanju sporazumu među sobom, uz učešće onih zemalja koje to žele. Sukob sa Britancima mogao bi, međutim, ostaviti dublje tragove.

Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg (Wiliam Hague) je negirao da će London biti izolovan i odbacio ideju o Evropi na dve brzine. On je pre svega zamerio Francuskoj i Nemačkoj da nisu uložile dovoljno napora da odgovore na zahteve Britanije u vezi sa finansijskim sektorom.

"Nije reč o podeljenoj Evropi već o tome da su Britanci van ovog procesa odlučivanja. Evropa je ujedinjena", rekla je litvanska predsednica Dalija Gribauskajte pre nastavka samita 9. decembra.

Tržišta su mlako reagovala na dogovor u EU i mnogo detalja sporazuma treba razraditi. Uspeh sporazuma umnogome će zavisiti od toga da li stroža fiskalna pravila mogu ubediti Evropsku centralnu banku da oslobodi veća sredstva za kupovinu dugova u evro zoni.

Na samitu je dogovoreno i da evro zona zajedno s drugim članicam EU koje to žele, da blizu 200 milijardi evra Međunarodnom monetarnom fondu, tako da taj fond može pomagati u zaštiti evro zone.

Novi fond evro zone, Mehanizam za stabilnost (ESM), zameniće postojeći Evropski fond za finansijsku stabilnsot (EFSF) godinu dana pre nego što je planirano - u julu 2012. Odlučivanje u vezi sa novim mehanizom biće pojednostavljeno u vanrednim situacijama.

Lideri Evropske unije nisu uspeli da postignu dogovor o povećanju stabilizacionog fonda koji trenutno raspolaže s 500 milijardi evra. Oni su obećali da će to pitanje ponovo biti razmotreno u martu sledeće godine, nešto pre nego što bude uspostavljen ESM.

Takođe nije dogovoreno da se da jasan signal da će Evropska centralna banka imati veću ulogu u suzbijanju krize masovnom kupovinom obveznica od zemalja u problema kako bi troškovi pozajmljivanja bili pod kontrolom.

Nisu dogovorena ni veća ovlašćenja Evropske komisije u fiskalnoj politici članica koje ne poštuju pravila, kako su zahtevali predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej i neke države. Iako je predloženo veće uključivanje EU u pripremu nacionalnih budžeta, ostalo je da se to rešenje što pre razmotre vlade članica. Preldoženo je da, ako Komisija utvrdi da je ograničenje u velikoj meri prekršeno, naloži da se nacrt budžeta revidira.

Nije dogovoreno ni da se iz fondova za pomoć direktno dokapitaluzuju banke u problemima, što bi moglo da spreči pojedine zemlje da se više zadužuju kada moraju da isplaćuju kreditore.

Izvor: AFP i Beta

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj