Migranti koji rade u EU poslali su prošle godine u zemlje porekla doznake u iznosu 31,2 milijarde evra. To je rast od 3% u poređenju sa prethodnom godinom, objavio je evropski statistički ured Eurostat. U taj iznos uračunate su doznake unutar EU, ali i ka zemljama van EU. Najveći iznos doznaka poslat je iz Španije - 7,2 milijardi evra, što je gotovo četvrtina svih doznaka iz EU. Na drugom mestu je Italija iz koje su migranti kući poslali 6,6 milijardi evra ili 21% svih doznaka. Nemačka je na trećem mestu sa tri milijarde evra što je 10% od ukupnih doznaka na nivou EU. Prema podacima Narodne banke Srbije, za prvih devet meseci ove godine doznake koje su ušle u Srbiju  iznosile su preko dve milijarde evra, dok su u celoj 2010. iznosile 2,586 milijarde evra.

Iz Francuske su migranti ka svojim maticama poslali 2,9 milijardi evra doznaka, iz Holandije je izašlo 1,5 milijardi, a iz Grčke 1,1 milijarda evra.

U analizi Svetske banke "Izgledi za tokove doznaka 2012-2014" navodi se da je od početka krize Španija donela nove mere koje pooštravaju zapošljavanje stranih radnika. Veliki broj migranata je napustio Španiju 2007. kada se završio procvat u građevinarstvu ove zemlje. Reč je o migrantima iz Ekvadora, Kolumbije, Argentine i Perua, kao i niskokvalifikovanim radnicima iz Severne Afrike koji su otišli u druge zemlje EU.

Uprkos ovim trendovima i činjenici da je nezaposlenost migranata u Španiji porasla u krizi, doznake iz ove zemlje u prvoj polovini ove godine porasle su 15%. Kako tumači Svetska banka, migranti su smanjili ličnu štednju, čak i potrošnju, kako bi mogli da pošalju novac kući, ali i da bi se spremili za eventualni povratak u zemlju iz koje dolaze, u slučaju da se kriza u Španiji produbi.

Više rasle doznake unutar EU

Podaci Eurostata govore da su doznake migranata u EU rasle konstantno od 2008. Taj trend je prekinut 2009. zbog krize, da bi u 2010. došlo do oporavka, mada na nižem nivou nego 2007. godine.

Rast doznaka u 2010. u poređenju sa 2009. bio je viši za doznake koje su se kretale unutar EU (+6%) nego iz EU ka zemljama van EU (+1%). Udeo tzv. "doznaka ka spolja" iznosio je u ukupnoj sumi doznaka 72%, što je isti nivo kao u 2009.

Po udelu doznaka koje idu ka zemljama van EU, na prvom mestu je Grčka iz koje čak 91% doznaka ide ka državama van evropske zajednice, dok je u slučaju Nemačke taj procenat 67%.

Prošle godine većina zemalja zabeležila je sličan nivo doznaka u poređenju sa 2009. Podaci o doznakama iz Danske, Irske i Malte nisu dostupni i nose oznaku "poverljivo", navodi se u saopštenju Eurostata. Za Veliku Britaniju podaci nisu dostupni.

Prema metodologiji Eurostata, pod doznakama radnika u EU računaju se samo doznake migranata koji su zaposleni i imaju u EU prebivalište. To znači da u ove podatke nisu uključeni transferi migranata koji na tržištu EU rade manje od godinu dana.

Nema procena o "slamaricama"

Prema podacima Narodne banke Srbije, za prvih devet meseci ove godine u Srbiju je po osnovu doznaka ušlo preko dve milijarde evra, dok su u celoj 2010. iznosile 2,586 milijarde evra.

Svetska banka koja ima podatke o prilivu i odlivu doznaka na svetskom nivou počev od 1970. procenjuje da će priliv od doznaka u Srbiju u ovoj godini iznositi 3,7 milijardi dolara ili 2,7 milijardi evra.

Međutim, podaci NBS obuhvataju samo registrovan novac koji je ušao u zemlju preko banaka, menjačkih poslova, penzija ili po osnovu nove devizne štednje.

Novac koji leži u takozvanim "slamaricama" i novac koji ulazi u Srbiju neformalnim kanalima ne može se registrovati zvaničnom statistikom. Zato procene o ukupnim doznakama koje uđu u Srbiju idu i do pet milijardi evra.

Dijaspora sa Kosova će ove godine put Kosova poslati 700 miliona evra, procenjuje Svetska banka, što je isti iznos kao i prošle godine. Bosna i Hercegovina može od svoje dijaspore da očekuje 1,5 milijardi evra, što je malo više nego u 2010, procenila je Svetska banka.

Hrvatska može da računa na 900 miliona evra u ovoj godini, što je nešto manje nego u 2010.

Analize Svetske banke pokazuju da je po udelu doznaka u bruto domaćem proizvodu (BDP) Kosovo na devetom mestu u svetu sa 17%, dok je Tadžikistan prvi jer udeo doznaka u BDP ove zemlje iznosi čak 31%.

Prema novembarskom izveštaju Svetske banke "Jugoistočna Evropa-Redovni ekonomski izveštaj" , nivo doznaka u regionu jugoistočne Evrope ostao je stabilan u periodu 2007-2009. Izuzetak je Albanija budući da je albanska dijaspora skoncentrisana u Grčkoj i Italiji koje su došle pod ozbiljan udar krize.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj