Dve turske delegacije, jedna skupštinska a druga privredna, počele su 20. decembra posetu Francuskoj kako bi pokušale da ubede francuske vlasti da odustanu od usvajanja zakona kojim se negiranje turskog genocida nad Jermenima proglašava krivičnim delom. Ovo nije prvi pokušaj donošenja takvog propisa, kojem se protive i neki od najglasnijih zagovornika jermenskog pitanja. Turska pokušava svom snagom da spreči njegovo izglasavanje, pa su iznete pretnje da će se odnosi dve zemlje nepopravljivo narušiti, da će ambasador Turske u Parizu biti pozvan na konsultacije, ali i da francuska preduzeća više neće moći da učestvuju u projektima turske vlade.Turska strana takođe optužuje francuske političare da ovo pitanje stavljaju u prvi plan svakih pet godina - uoči izbora, zbog Jermena koji žive u Francuskoj i imaju pravo glasa.

Uoči glasanja o tom zakonu u francuskoj skupštini dve turske delegacije su došle da još jednom upozore na posledice, ali i da probaju da privole francuske partnere da se usprotive izglasavanju. Među posebno jakim argumentima navodi se šteta koju bi pretrpela francuska preduzeća koja rade u Turskoj, ali i ona koja, pout proizvođača aviona Erbas (Airbus), iz Turske očekuju porudžbine velikih iznosa.

Turske parlamentarce predvodi predsednik komisije za spoljne poslove Volkan Bozkie. Oni su se sreli i sa predstavnicima vladajuće desničarske Unije za narodni pokret (UMP) i sa opozicionim socijalistima.

U razgovoru sa predsednikom komisije za spoljne poslove francuske skupšine Akselom Ponjatovskim (Axel Poniatowski) oni su istakli koliko bi izglasavanje tog zakona negativno odjeknulo u Turskoj i koje bi bile posledice. "Izneo sam im stav francuskog javnog mnjenja, kao i stav vladajuće većine i to da činjenica da jermenski genocid još nije priznat u turskom narodu zaista predstavlja problem", rekao je Ponjatovski. On je kazao da su stavovi bili "dosta udaljeni".

Razmatranje zakona je na dnevnom redu Narodne skupštine Francuske za 22. decembar. Turska je upozorila da bi usvajanje imalo nepopravljive posledice.

Skupštinska delegacija planira da se sastane i sa diplomatskim savetnikom francuskog predsednika Žan-Davidom Levitom (Jean-David Levitte) i sa šefom diplomatije Alenom Žipeom (Alain Juppe).

Ekonomska delegacija planira sastanke sa predsednicom francuskog udruženja poslodavaca Lorans Parizo (Laurence Parisot), ali i sa predsednicima privrednih komora i direktorom osiguravajuće kuće Aksa (Axa). Cilj njihove posete je da ubede privrednike da izvrše pritisak na vlasti da se zakon ne usvoji. Francuskim privrednicima je za to dat i jak motiv, jer će u suprotnom osetiti velike posledice.

U ovom trenutku 960 francuskih preduzeća radi u Turskoj, a samo ove godine došlo je 90 novih, istakao je lider Saveza privrednih komora i berzi turske Rifat Hisardžikloglu. Kao primer mogućih ekonomskih reperkusija naveo je buduće narudžbine aviokompanije Turkiš erlajnz (Turkish Airlines) od evropskog proizvođača Erbas (Airbus), kao i velike investicije koje turska vlada planira u sektoru energije, u kojem francuska preduzeća "imaju mnogo iskustva".

Predsednica turske organizacije poslodavaca TUSIAD Imit Bojner uputila je kritke na račun "korišćenja politike u populističkom kontekstu u Francuskoj". "Ovo pitanje se svakih pet godina vraća uoči izbora" kako bi se privukli glasovi Francuza jermenskog porekla, rekla je ona.

Iako je negiranje genocida nad Jermenima preovladavajući stav u Turskoj, ne slažu se svi sa tim da je takav stav dobar. Stručnjak za međunarodne odnose i publicista Baskin Oran ocenio je da bi donošenje zakona kojim bi se zabranilo negiranje genocida bilo dobro za Tursku, a loše za Francusku.

U listu Radikal on je ocenio da bi to bilo loše za slobodu govora u Francuskoj i podsetio je da se donošenju ovakvog propisa već 2005. godine usprotivila grupa čuvenih francuskih istoričara, dok je i jedna komisija francuskog Senata ukazala na tu opasnost, kao i na činjenicu da je genocid 1915. desio pre Konvencije Ujedinjih nacija o zločinu genocida.

On je i podsetio na već postojeće zakone o genocidu u Francuskoj - zakon Geso (Gayssot) iz 1990. zabranjuje poricanje genocida nad Jervrejima zbog govora mržnje i rasizma koji se time širi. Krajem januara 2001. godine donet je zakon kojim je javno priznat genocid nad Jermenima, ali nisu predviđene kazne, ni prekršaj.

Zakon kojim je predviđena kazna do godinu dana zatvora i 45.000 evra za poricanje jermenskog genocida usvojen je u Narodnoj skupštini Francuske 12. oktobra 2006. godine. Međutim, Senat ga nije uvrstio na dnevni red, a nije odgovorio ni na pokušaj da se tekst pošalje tom telu na usvajanje.

Tom predlogu su se, kako je naveo Oran, usprotivili i Jermeni. Glavni zastpnik jermenskog pitanja u Turskoj Hart Dink je čak bio ogorčen tim predlogom. "Ići ću na trg Konkord i, uprkos tome što se sa time ne slažem, vikaću da genocida nije bilo".

Prema Oranovom shvatanju, međutim, takav zakon bio bi dobar za Tursku - zato što se država ne gradi na tako krvavom nasleđu, ali i zbog toga što se ne može živeti sa opasnošću da se potegne to pitanje. To iziskuje stalno izdvajanje velikog iznosa novca za lobističke agencije i ponižavajuće trčanje za svakim ovakvim zakonskim predlogom.


Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj