Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU utvrđuje nova pravila za budžetsku disciplinu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.09.2010. |
 |
 |
 |
|
|
| |
|
Evropska komisija predložila je juče (29. septembra) nove sankcije za zemlje koje ne mogu da sprovedu pravila Evropske unije na obuzdavanju budžetskog deficita i smanjenju javnog duga. Cilj tih sankcija je da se spreči repriza "grčkog scenarija", odnosno moguća dužnička kriza u zemljama članicama, kakva je ove godine zabeležena u Grčkoj.
Background Lideri EU su se u martu ove godine dogovorili da se uspostavi bliža ekonomska koordinacija unutar Unije, koja bi bila odgovor na grčku dužničku krizu.
Evropska komisija je predložila sankcije za države članice koje ne poštuju budžetsku disciplinu utvrđenu Paktom za stabilnost i rast – sporazumom ustanovljenim 1999. godine koji treba da osigura da će države poštovati jedan od osnovnih kriterijuma konvergencije – da članice evozone ne smeju da imaju deficit u državnoj kasi veći od 3% BDP.
U nameri da razviju ideje Komisije, lideri EU su odlučili da uspostave operativnu grupu, kojom predsedava predsednik Evropskog saveta Herman Van Romej (Rompuy), a koju čine ministri finansija svih 27 zemalja članica. Međutim, pitanje uvođenja novih sankcija još nije dogovoreno.
Osnova plana je borba protiv dugovanja, gde Komisija posebno ukazuje da plaćanje kamate na nacionalni dug znači manje novca u državi za zdravstveno osiguranje, obrazovanje i penzije. U prošlosti, problemu smanjenja duga je posvećivano manje pažnje nego kontroli budžetskog deficita.
Komisija je predložila da države članice kojima deficit pređe 3% BDP, a javni dug bude veći od 60% bruto društvenog proizvoda (BDP) moraju da uplate depozit Briselu u vrednosti od 0,2% BDP-a. Taj depozit bi državi bio vraćen onog momenta kada se lideri EU uvere da vlada te zemlje čini sve kako bi rešila problem. Izdvojeni novac bi mogao da postane kazna ako vlada zemlje koja je zapala u dug ne svede taj dug na manje od 60% BDP-a.
Sankcije treba da budu apolitične
Predlog Komisije se pre svega odnosi na članice evrozone, ali bi i druge zemlje EU koje nisu prihvatile evro za valutu mogle da budu pogođene sličnim sankcijama. Zaseban dokument Komisije koji se odnosi na to biće uskoro objavljen.
Mere Komisije je predsednik te institucije Žoze Manuel Barozo (José Manuel Barroso) opisao kao "kvazi automatske". To znači da će se one primenjiivati izuzev ako države članice glasaju sistemom kvalifikovane većine za stopiranje plana. Barozo je rekao da je Komisija želela da sankcije budu "apolitične". On je pozvao države članice da prihvate predloge Komisije bez odlaganja.
Posebne preporuke Komisije za zemlje u krizi
Komisija planira da da preporuke državama članicama koje su specifične za svaku od njih pojedinačno. Preporuke će biti upućene državama čiji budžeti nisu u najboljem stanju i koje su se uvukle u ekonomsku neravnotežu.
Najpre će biti utvrđeni pokazatelji u određenoj zemlji, poput ekonomske stabilnosti i konkurentnosti, kako bi se osiguralo da se vlade ne oslanjaju na iznenadne prihode iz nestabilnih sektora ekonomije. Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren (Olli Rehn) ocenio je da je kriza koja trenutno zaokuplja Španiju i Irsku nastala usled problema s nekretninama i prekomerne zavisnosti tih zemalja od građevinske industrije.
Izvor: EurActiv.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
