Predizborna kampanja u Francuskoj počela je dosta usporeno i bez jasnog programa dva glavna predsednička kandidata - socijaliste Fransoa Olanda (Francois Hollande) i sadašnjeg predsednika Nikole Sarkozija (Nicolas Sarkozy), ocena je francuskih medija. Na samom početku godine zaoštrio se sukob levice i desnice, ali kako se čini više zbog pukog prepucavanja nego iz suštinskih razloga. Prava kampanja tek se očekuje, a ishod izbora biće zanimljiv i sa istorijske tačke gledišta - Oland bi ukoliko pobedi bio prvi socijalista koji je pobedio na izborima od 1988, godine, a Sarkozi ukoliko izgubi prvi predsednik koji nije uspeo da osvoji drugi mandat u poslednjih 30 godina.

Ishod će biti neizvestan pošto je favorit, socijalista Dominik Stros-Kan (Dominique Strauss-Kahn), ispao iz trke zbog optužbi i sudskog procesa za silovanje sobarice u Njujorku. Kako se navodi u analizi Ekonomista (The Economist), socijalisti su kao zamenu postavili veoma neiskusnog kandidata.

U Ekonomistovom izdanju "Svet u 2012." navodi se da će ishod dva kruga izbora za predsednika 22. aprila i 6. maja uticati i na rezultat parlamentarnih izboa u junu, odnosno da će partija pobednika na predsedničkim izborima verovatno imati najbolji rezultat na parlamentarnim izborima.

Kako se ističe, iako ima 10-ak kandidata, ishod će zavisiti samo od uspeha četiri kandidata - sadašnjeg predsednika Sarkozija, koji predstavlja desnicu, Olanda iz Socijalističke partije, kandidata centra Fransoa Berua (Francois Bayrou) i predstavnika kranje desnice Marine Le Pen (Marine Le Pen).

Sarkozi, kako se navodi, zna da ne može da šarmira glasače pa će pokušati da se predstavi kao iskusan i stručan, jedan od pokazatelja iskustva će mu biti intervencija u Libiji, a poruka koju će poslati Francuzima biće znatno drugačija nego na prethodnim izborima 2007. Dok je tada govorio o liberalizaciji, sada će više govoriti o zaštiti Francuske i garantovanju jake države.

Time će ideološka podela među kandidatima biti jasnija. Za sada, međutim, nema jasnog programa ni prave kampanje.

Oland, zvanični kandidat Socijalističke partije, počeo je sa predizbornim skupovima, ali još nema zvanični program. Kako je preneo dnevnik Mond (Le Monde), on će program predstaviti krajem januara. To će biti koncizan dokument od najviše pet strana, sa ličnim pečatom, jasnim političkim smernicama i ograničenim brojem predloga.

"Fransoa je uvek pridavao značaj utvrđivanju prioriteta. Od 110 predloga (bivšeg socijalističkog predsednika Miterana), koliko je zadrzano?", zapitao je Olandov glavni saradnik Stefan Le Fol (Stephane Le Foll). Levica oscilira između kratkih, lakonskih programa, poput programa nekadašnjeg premijera Leona Bluma iz 1936, koji se svodio na tri reči - hleb, mir i sloboda i dugih, poput kataloga, kakav je 1981. izneo Fransoa Miteran.

Oland 110 dana od prvog kruga izbora vodi u istraživanjima sa 57% protiv odlazećeg predsednika. Njihove šanse se, međutim, izjednačavaju tako da bi, ukoliko želi da zadrži prednost morao da doda novu dinamiku kampanju, a u tom smislu planira odlazak u unutrašnjost zemlje. Za sada se, međutim, njegovi nastupi svode na iskorišćavanje Sarkozijeve nepopularnosti.

Sarkozi se još nije ni zvanično kandidovao. Kako podsećaju francuski dnevnici, uobičajeno je za predsednike koji traže drugi mnandat da relativno kasno obznane kandidaturu. Oland, kako ocenjuju, prati taj ritam, a oba kandidata oklevaju da zahuktaju kampanju.

Uvrede na račun Sarkozija

Uprkos tome, na samom početku godine zaoštren je odnos između socijalista i Sarkozijeve Unije za narodni pokret (UMP).

Prvo je 3. januara Oland u levičarskom Liberasionu (Liberation) objavio pismo građanima, u kojem je rekao da je "spreman" da vodi zemlju put oporavka, ali nije izneo konkretne mere koje planira.

U pismu je napao Sarkozija, navevši da želi da okrene drugi list nakon pet godina Sarkozijevog mandata, iz kojeg Francuska izlazi "ponižena, oslabljena, narušena, degradirana". "Ekonomska depresija je tu, socijalna strepnja svugde, poverenja nigde nema", naveo je Oland, koji je ocenio da je 2012. godina izbora i promene. Dao je i ironične opaske na račun Sarkozija koji, kako je naveo, nije bio sposoban da pronađe rešenje za krizu zone evra "nakon 16 samita poslednje šanse za jedva dve godine".

Iz redova Sarkozijevog UMP-a odmah je stigla reakcija. Šef diplomatije Alen Žipe (Alain Juppe) rekao je da je u tom "dugom tekstu" na njega najveći utisak ostavio "nedostatak predloga". Dodao je i da je jezik preteran jer je Francuska predstavljena kao "posrnula zemlja sa smanjenim ugledom na međunarodnoj sceni" što, kako je dodao, nije tačno.

UMP je zakupio na internetu domen čije ime je isto kao i naslov Olandovog pisma (www.lechangementcestmaintenant.fr) i u njemu objavio parodiju Olandovog pisma u Liberasionu.

Dan nakon toga izbio je pravi mali skandal. List Parizijen (Le Parisien) objavio je 4. januara da je Oland na zatvorenom skupu s novinarima kritikovao Sarkozija, a između ostalog ga i pogrdno nazvao "gadnim tipom".

Šta se tačno dogodilo na skupu sa kojeg izveštavanje nije bilo predviđeno još nije jasno.

Vladajući UMP je reagovao i zatražio izvinjenje od Olanda, uz ocenu da su uvrede bilo kakve vrste neprihvatljive.

Drugi novinari, među kojima je i izveštač uglednog Monda Patrik Žaro (Patrick Jarreau), drugačije su shvatili Olandove reči. Prema njima, Oland je želeo da dočara na koju će kartu igrati Sarkozi, pa je govorio u prvom licu u njegovo ime: "ja sam predsednik neuspeha, gadan sam tim, ali u ovom teškom periodu jedini sam sposoban, imam hrabrosti...".

Parizijen je takođe ublažio svoje tvrdnje o celom događaju rekavši da socijalistički kandidat nije "zvanično" uvredio predsednika, ali da sam izbor reči "dosta govori o tome koliko svog predsendika ceni". Zbog toga je list, kako se navodi, doneo odluku da objavi izveštaj sa zatvorenog skupa.

U svakom slučaju, novog predsednika ne čeka nimalo lak zadatak. Deficit je visok, kao i udeo javnih rashoda u bruto domaćem proizvodu, postoji opasnost da se Francuskoj smanji kreditni rejting, što bi joj moglo otežati zaduživanje. U EU će se voditi teške rasprave o jačnanju budžetske discipline i rešavanju krize u zoni evra. To je nešto što Francuska i Nemačka zajedno promovišu, ali imaju i tačke neslaganja. Kako se navodi u analizi Ekonomista, Obeležava se i 50. godišnjica nezavisnosti Alžira, koji za sada nije zahvaćen reformskim talasom Arapskog proleća, a ta godišnjica bi mogla dodatno da ojača osećaj nelagodnosti u muslimanskim naseljima.

Za prethodnih pet decenija samo Valeri Žiskar Desten (Valery Giscard D'Estaign) nije uspeo da dobije drugi mandat iako se kandidovao. Prethodna tri mandata dobila je desnica - Širak je imao dva mandata od 1995, a na prethodnim izborima 2007. petogodišnji mandat dobio je Sarkozi.

Izvor: AFP i S.V.

Povezani sadržaj