Predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta 25. januara su optužili Veliku Britaniju i Francusku da ometaju pristupanje Evropske unije Evropskoj konvenciji za ljudska prava. Sve članice EU su pristupile toj konvenciji, što znači da se građani EU mogu žaliti sudu u Strazburu na mere i propise na državnom nivou. Međutim, Evropski sud za ljudska prava nema nadležnosti za eventualna kršenja ljudskih prava na nivou EU. Prema izvorima u Savetu Evrope, Francuska i Britanija strahuju da bi nakon pristupanja Unije Konvenciji usledio veliki broj žalbi na odluke EU, posebno u oblasti imigracije.

Britanski premijer Dejvid Kameron istakao je da on i njegova zemlja pridaju veliki značaj "ključnoj ulozi Suda", ali je i zatražio reformu te institucije. Ona, po njegovom mišljenju, previše zadire u odluke država, ne praveći pritom izbor najvažnijih slučajeva, zbog čega je zatrpana predmetima na čekanju.

"Izuzetno smo zabrinuti zbog toga što Velika Britanija, a u manjoj meri i Francuska, pokušavaju u ovom trenutku da političkim zamerkama udalje pristupanje EU Konvenciji, naveli su predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, panevropske institucije koja ima 47 zemalja članica uključujući i Srbiju, i Evropskog parlamenta, institucije EU. Izjavu su potpisale Šveđanka Kerstin Lundgren, izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za uticaj akta o funkcionisanju EU - Lisabonskog sporazuma na Savet Evrope i evropska poslanica, Nemica Barbara Lohbiler (Lochbihler), predsednica pododbora za ljudska prava Evropskog parlamenta.

Pristupanje EU Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima će "ukloniti nedostatak", ocenile su one, dodavši da će to prvi put omogućiti da i akti EU budu predmet detaljnog razmatranja 47 članica Saveta Evrope. To je, kako su dodale, "neophodno da bi se u potpunosti garantovala usklađenost rada Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, u nadležnosti Saveta Evrope, i Evropskog suda pravde u Luksemburgu, institucije EU.

"Interni pregovori koji se vode od juna 2010. pokazuju da složena tehnička i pravna pitanja koje donosi taj proces mogu biti rešena", navodi se u izjavi uz napomenu da članice EU treba da donesu jasnu i jednoznačnu političku odluku.

Raniji osnivački sporazumi EU nisu omogućavali da EU potpiše ugovore i prihvati obaveze u oblasti ljudskih prava. Lisabonskim sporazumom je, međutim, stvorena osnova za pristupanje Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, pa su i pregovori između Evropske komisije i Saveta Evrope počeli 7. jula 2010.

Kameron: Sud se previše meša u državne stvari

Britanski premijer Dejvid Kameron odbacio je navode da blokira pristupanje EU Konvenciji. On je istakao da je to "veoma složeno pitanje" i dodao da je to prvi put da jedna organizacija pristupa Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.

Međutim, Kameron je pored toga istakao i da je neophodna reforma Evropskog suda za ljudska prava. Prema njegovom mišljenju, sudije prečesto preinačuju odluke državnih sudova pa su zatrpane predmetima i narušena je sposobnost te institucija da obavlja zadatak zbog kojeg je osnovana.

Obraćajući se poslanicima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, Kameron je ocenio da bi radi veće efikasnosti Evropskog suda za ljudska prava njegovu nadležnost trebalo ograničiti na hitne slučajeve i time sprečiti nagomilavanje tužbi koje ometa rad suda.

Nacionalne vlade i sudovi moraju da povrate ovlašćenja koja su izgubili poslednjih decenija, ocenio je Kameron, koji je reformu Evropskog suda za ljudska prava svrstao u prioritete britanskog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope.

Evropski sud za ljudska prava "ne bi smeo da umanjuje sopstveni ugled preinačavanjem odluka nacionalnih sudova u slučajevima kada to nije potrebno", kazao je Kameron.

Kao primer prekomernog mešanja evropskog suda u nadležnost nacionalnih instanci istakao je činjenicu da su evropske sudije Velikoj Britaniji naredile da zatvorenicima dodeli pravo glasa, kao i da pokušavaju da spreče tu zemlju da deportuje osumnjičene teroriste u zemlje u kojima se, prema procenama međunarodnih organizacija, krše ljudska prava.

Reakcije je tako izazvala odluka suda da ne bi trebalo izručiti Jordanu osumnjičenog za terorizam Omara Otmana, alijas Abu Katada, zbog toga što bi mu u toj zemlji moglo biti uskraćeno pravo na pravičan proces.

Polemiku su izazvale i odluke kojima je Velika Britanija kritikovana zbog propisa kojima su osuđenici lišeni prava glasa. Prošlog novembra državni tužilac Velike Britanije Dominik Griv (Dominic Grieve).

Kameron je istakao da Evropski sud za ljudska prava ima 160.000 nerešenih slučajeva i to je obrazložio time što se evropske sudije okreću prevelikom broju manje važnih slučajeva u kojima se traži preinačenje odluka nacionalnih sudova.

"Sud bi trebalo da bude slobodan da radi na najozbiljnijim slučajevima kršenja ljudskih prava, a ne da bude preplavljen beskrajnom gomilom slučajeva", zbog čega će Velika Britanija uskoro izneti predloge kojima bi taj sud smanjio obim posla i kako bi se, kada je to moguće, konačne odluke donosile na nacionalnom nivou.

Britanski sudija kritikuje Kamerona

Kameron je u novembru preuzeo predsedavanje Komitetom ministara, instancom koja donosi odluke u Savetu Evrope. Njegovo predsedavanje slučajno se poklopilo sa predsedavanjem britanskog sudije Nikolasa Braca (Nicolas Bratza) Evropskim sudom za ljudska prava.

Braca je, što je neuobičajeno za sudije tog tribunala koji su inače dosta diskretni u javnosti, javno ustao u odbranu suda.

Dan uoči dolaska Kamerona u Strazbur Brac je u članiku koji je objavio izrazo žaljenje što "istaknuti britanski političari" podržavaju kritike koje često potiču iz popularnih novina. Braca je dodao i da te optužbe o zadiranju Suda u polje državnih vldležnosti "nije potvrđeno činjenicama".

On je istakao takođe da je od 955 zahteva protiv Britanije u 2011. godini kršenje prava utvrđeno u samo osam slučajeva.

Kameron planira da postigne saglasnost 47 zemalja članica za paket mera koji će biti predložen krajem februara.


Izvor: EurActiv.rs

Foto: Savet Evrope

Povezani sadržaj