Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Niniste, novi proevropski predsednik Finske
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.02.2012. |
|
|
|
|
|
|
Konzervativni, proevropski kandidat Sauli Niniste (Sauli Niinistö) pobedio je 5. februara na predsedničkim izborima u Finskoj čime se pokazalo da glasači žele da zadrže zemlju u evro zoni i pored bojazni da bi kriza u EU mogla da uvuče ovu otvorenu ekonomiju u recesiju. On je osvojio 62,7% glasova, dok je njegov rival, kandidat Zelenih Peka Havisto, dobio podršku 37,1% glasača. Građani nisu zaboravili da je devedesetih godina prošlog veka ovaj iskusni političar izvukao zemlju iz krize. Protivnici mu zameraju da je autoritaran, nestrpljiv, pa i nepristojan, kao i da nema iskustva u međunarodnoj politici koja je u nadležnosti predsednika. Ipak, veruje sa da bi upravo te karakterne crte, uz poznatu iskrenost i nezavisnost, najviše mogle da mu pomognu da oblikuje nacionalnu politiku.
Šezdesettrogodišnji Niniste, bivši ministar finansija, bio je favorit prema svim anketama. On i njegov glavni rival Havisto su u prethodnom krugu izbora, održanom u januaru, pobedili kandidate Pavu Vajrinena (Paavo Vayrynen) iz Stranke centra i Timu Soinija (Timo Soini) iz Stranke Finaca, koji se zalažu protiv EU.
Niniste će zameniti popularnu predsednicu Tarju Halonen na čelu zemlje. Ova prva žena predsednik u Finskoj više nije mogla da se kandiduje pošto je ispunila dva šestogodišnja mandata.
Analitičari smatraju da su brige da bi dužnička kriza u Evropi mogla da uvuče izvozno orijentisanu ekonomiju Finske u recesiju možda ubedile glasače da se odluče za pouzdanog i pragmatičnog kandidata.
Niniste je bio ministar finansija od 1996. do 2003. i jedan od zagovornika politike usvajanja evra u Finskoj. Smatra se zaslužnim za izvlačenje zemlje iz duboke recesije tokom 1990-ih. Tokom njegovog mandata Finska je odustala od svoje nacionalne valute marke u korist evra.
"U teškim vremenima ljudi žele da veruju da neko ima kontrolu nad ekonomijom", prokomentarisao je profesor Univerziteta u Helsinkiju Tuomo Martikainen.
Niniste je rekao da je Finska i dosad podržavala evropsku monetarnu uniju i da će to nastaviti i da čini ubuduće. On je takođe naglasio da razume frustracije finskih glasača zbog dužničke krize. "Finski građani imaju puno pravo da budu kritični, ali bih takođe rekao da je Finska pokazala više solidarnosti nego bilo koja druga zemlja", kazao je on za Rojters.
Zasluge za izlazak iz krize
Background Pre nego što je stekla nezavisnost 1917, Finska je bila u sastavu ruske imperije 108 godina i Švedske 600 godina pre toga. Finska je članica EU od 1995. Zemlja ima 5,3 miliona stanovnika.
Odlazeća predsednica i bivša ministarka spoljnih poslova iz Socijaldemokratske partije Tarja Halonen postala je prva žena predsednik u Finskoj 2000. a zatim je reizabrana 2006.
Nakon izmena u zakonu 2000. parlament je dobio više nadležnosti na račun predsednika. Predsednikova uloga je sada ograničena na vojne i diplomatske poslove.
Prošlog aprila Stranka Finaca dobila je podršku 19% glasača na parlamentarnim izborima, i to na talasu nezadovoljstva građana zbog pomoći koje su jače ekonomije morale da daju slabijim ekonomije kao što su Grčka, Irska i Portugalija.
Stopa nezaposlenosti u Finskoj na kraju 2011. iznosila je 7,6% što je pad u odnosu na kraj 2010. kada je bila 8,1%.
Učešće javnog duga u BDP na kraju oktobra 2011. iznosi 47,2%. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, izvoz ove zemlje na kraju 2010. iznosio je 53 milijarde evra, a uvoz 51,8 milijardi evra, pri čemu je 46% izvoza usmereno van EU.
Rast BDP na kraju trećeg kvartala 2011. iznosio je 2,7% u poređenu sa istim periodom prethodne godine.
Niniste je poznat po tome što je kao ministar finansija od 1996. do 2003. izvukao ovu nordijsku zemlju iz duboke recesije nakon kolapsa Sovjetskog Saveza. On takođe podržava ozbiljne fiskalne reforme koje premijer Jirki Katainen (Jyrki) "gura" kako bi se smanjio fiskalni deficit, a zemlja zadržala prvoklasni rejting AAA. U kampanji je branio mesto Finske u EU i zoni evra.
"Izvlačenje Finske iz krize devedestih je jedna od svetlih tačaka u njegovoj političkoj karijeri i građani su mu zahvalni zbog toga", kazao je za AFP politikolog Vile Pernea (Ville Pernaa) sa Univerziteta u Turku.
Međutim, s obzirom da evropska politika zemlje nije u nadležnosti predsednika, Niniste neće moći direktno da sprovede u delo svoje izjave iz kampanje o evropskom pravcu Finske. Ipak, posmatrači očekuju da će ovaj agilni predsednik i sportista biti više od ceremonijalnog predsednika.
Novi predsenik rođen je 1948. u radničkoj porodici u Salou, na jugoistoku zemlje, kao najmlađe od četvoro dece. Studirao je pravo na Univerzitetu u Turku da bi postao advokat.
U koalicionoj vladi na čijem čelu su bile socijaldemokrate Niniste je najpre bio ministar pravde (1995-1996), a zatim je preuzeo resor finansija (1996- 2003).
Reputacija autoritarnog čoveka
Uprkos bogatom iskustvu u unutrašnjoj politici, Niniste bi mogao da ima poteškoća kao predsednik jer se od te funkcije zahteva da zajedno sa premijerom, izuzev evropske politike, vodi spoljnu politiku zemlje.
"Uloga predsednika je da održava odnose sa ostatkom sveta, ali Ninisteu nedostaje iskustvo u, na primer, domenu životne sredine, u odnosima sa zemljama u razvoju kao i sa azijatskim ekonomijama“, izjavio je za AFP politikolog Jan Sundberg sa Univerziteta Helsinki.
Osim toga, Niniste ima reputaciju da je autoritaran, ali je poznat i po nezavisnosti i iskrenosti. Prigovara mu se da je nestpljiv i povremeno neprijatan. To su mane koje, prema ocenama posmatrača, mogu biti prednost, ako želi da utiče na nacionalnu politiku.
Dok je bio predsednik parlamenta (2007-2011) optuživali su ga za aroganciju. Ali iskrenost na kojoj mu zameraju poslanici je u očima birača adut, kažu analitičari koji ocenjuju da je zahvaljujući takvom karakteru, na koji su uticali i događaji u privatnom životu, upravo ostvario uspeh.
Niniste ima dva sina iz prvog braka. Supruga mu je nastradala 1995. u saobraćajnoj nesreći a i on je skoro poginuo za vreme cunamija na Tajlandu 2004. Tada je uspeo da spase sebe i mlađeg sina dok se stariji sin sam sklonio na krov zgrade.
Niniste je imao avanturu sa bivšom mis sa kojom se verio 2003, a već naredne godine i raskinuo. Godine 2009. se oženio sa Jeni Haukio (Jenni Haukio), portparolkom za medije u njegovoj stranci, koja je 29 godina mlađa od njega.
Protivnik izgubio zbog neskrivene gej orijentacije
Ninisteov suparnik Peka Havisto, koji se otvoreno deklarisao kao homoseksualac, pored svog velikog međunarodnog iskustva u upravljanju krizama i ekološkim pitanjima, zadobio je poštovanje javnosti i zbog otvorenog duha što je doprinelo da uđe u drugi krug.
Međutim, veruje se da je njegov život sa partnerom iz Ekvadora odbio pojedine birače, posebno starije ljude i tradicionaliste, ocenjuje agencija Frans pres.
Ipak, Havistov prolazak u drugi krug veliki je uspeh za njegovu stranku koja ima samo 10 mesta u parlamentu od ukupno 200.
Neki analitičari su očekivali bolji rezultat evroskeptičnih kandidata Pave Vairinena iz Stranke centra i Time Soinija iz Stranke Finaca koji su izgubili u prvom krugu izbora. Naročito se puno očekivalo od Soinija, čija je Stranka Finaca ostvarila dobar rezultat na parlamentarnim izborima u aprilu prošle godine i izborila status najveće opozicione stranke.
Niniste i njegov protivkandidat Havisto profitirali su i zbog zazora javnosti od evroskeptičnih političara nakon što su rasisitičke i homofobične izjave kandidata iz Stranke Finaca dobile ogroman publicitet.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|