Predizborna kampanja u Francuskoj ponovo je uzburkala odnose Francuske i Nemačke, čija se saradnja smatra "motorom Evrope", ali je istovremeno i stalni izvor sukoba. Nemačka kancelarka Angela Merkel javno je podržala sadašnjeg predsednika Nikolu Sarkozija (Nicolas Sarkozy), koji prema dosadašnjim istraživanjima javnog mnjenja neće uspeti da sačuva mesto u Jelisejskoj palati. Sa druge strane, ona za sada nije donela odluku o tome da li će se sastati sa Sarkozijevim konkurentom na izborima i favoritom Fransoa Olandom (Francois Hollande) iz Socijalističke partije. Nemačka opozicija na to je oštro reagovala, optuživši kancelarku za mešanje u unutrašnju politiku Francuske. Zanimljivo je da uoči prethodnih predsedničkih izbora Merkelova nije davala nikakve naznake u javnosti da podržava Sarkozijevu Uniju za narodni pokret (UMP), koji je konzervativna stranka kao i Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel.

Merkelova i Sarkozi sastali su se 6. februara u okviru francusko-nemačkog sastanka vlada. Na samom završetku sastanka lidera dve moćne zemlje EU, kojim se tradicionalno otvara sastanak vlada Nemačke i Francuske, nemačka kancelarka dala je podršku francuskom predsedniku, koji prema istraživanjima 80 dana od izbora ima manju podršku od protivkandidata iz Socijalističke partije.

"Podržavam Nikolu Sarkozija na svim planovima jer pripadamo prijateljskim partijama", rekla je Merkelova. Ona je tom prilikom podsetila i da je Sarkozi njoj "priskočio u pomoć" 2009. učešćem u jednom od njenih mitinga nekoliko meseci per nego što je ponovo izabrana na čelo nemačke vlade.

Merkelova je takođe podsetila i na to da skladne francusko-nemačke odnose ne treba uzimati zdravo za gotovo. "Nije bilo izvesno da ćemo zajedno raditi u prijateljskoj atmosferi. Ali to smo učinili jer smo imali istorijsku odgovornost zato što smo razvili lični odnos", istakla je Merkelova u razgovoru za kanale Frans 2 i ZDF koji će biti emitovan 7. februara uveče.

U odnosima Merkelove i Sarkozija bilo je i uspona i padova. U poslednje vreme, kancelarka se suprotstavljala njegovoj nameri da sam uvodi porez koji je ona želela za celu EU, dok Sarkozi nije prezao da nemačku kancelarku opiše kao "rigoroznu". Iako neslaganja ima i u pogledu rešavanja kriza u evro zoni, baš ta kriza je u prvi plan stavila francusko-nemački par, kao motor za promene.

U nastupu 6. febraura, pored toga što je pružila podršku Sarkoziju, kancelarka nije želela ni da kaže da li će prihvatiti zahtev njegovog konkurenta Fransoa Olanda (Francois Hollande) da se sastane sa njim pre izbora. Oland je to iskoristio za šale na račun svog protivnika. Ocenio je da i sama činjenica da je Sarkoziju potrebna podrška Merkelove dovoljno govori "o situaciji u kojoj se nalazi". "Ukoliko Merkelova želi da učestvuje u kampanji za Sarkozija ima savršeno pravo na to. Time prihvata težak zadatak jer neće biti lako da se ubede Francuzi", našalio se Oland.

Sarkozi je otvoreno pokazao koliko drži do podrške Merkelove, koju je i iskoristio za obračun sa protivnikom, ne imenujući ga, a povod je bio novi sporazum o budžetskoj disciplini, koji Oland želi da vrati za pregovarački sto u EU da bi se u njega unele promene. "Kada Nemačka i Francuska potpišu sporazum, oni obavezuju francuski i nemački narod. To je obaveza države, a ne političara (...), naše zemlje su mnogo značanije od nas lično", rekao je on. "Tako se ne vodi veliki narod, tako se ne brane interesi zemlje", dodao je Sarkozi.

Sarkozi je takođe iskoristio tu priliku i da bi kritikovao one kojima smeta pozivanje na "nemački model" privrednog uređenja, što je on učinio za uvođenje socijalnog poreza na dodatu vrednost. "Ne zavidimo im, želimo da se njima nadahnemo", rekao je on, a onda je svoje potivnike upozorio da ne smeju da potpiruju antinemačka osećanja. "Ne treba se igrati sa osećanjima koja bi nas podsetila na periode kroz koje više ne želimo da prolazimo".

Od konkretnih razgovora o gorućim temama, Sarkozi i Merkelova su ponovo apelovali na Grčku da usvoji nov plan štednje neophodan za međunarodnu pomoć, a založili su se i za usaglašavanjem poreza na dobit preduzeća u dve zemlje da bi stvorili "zonu stabilnosti u Evropi", kako je to formulisao francuski predsednik.

Ljubav na meti kritika

Nemačka opozicija je ocenila, međutim, da je ta ljubav između Merkelove i Sarkozija prevelika. Jedan od lidera opozicione Socijaldemokratske partije (SPD) Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) ocenio je zajednički intervju Merkelove i Sarkozija kao "dosta žalostan".

"Ne verujem da je taj dupli intervju zaista pomogao francuskom predsedniku u kampanji", napisao je Gabrijel na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook).

On smatra da su dva lidera konzervativnih stranaka Nemcima i Francuzima servirala politička ulizivanja umesto da se ozbiljno pozabave "hitnim pitanjima", odnosno podsticanjem rasta koji je potreban za izlazak iz začaranog kruga dugovanja, i unapređenjem socijalne politike i demokratije u Evropi.

Šef poslaničke grupe Zelenih u nemačkom parlamentu Jirgen Tritin (Juergen Trittin) smatra da Angela Merkel podrškom predsedniku koji je "pribijen uza zid" može da naškodi odnosima dve zemlje.

Ova istaknuta ličnost ekološke partije rekla je za dnevnik Rur Nahrihten (Ruhr Nachrichten) da je Merkel zajedničkim intervjuom sa Sarkozijem, bez sastanka sa njegovim protivkandidatom, izašla iz okvira neutralnosti na koju je obavezuje njen položaj kancelarke.

Zaključio je da je nezamislivo da se "vladin samit isprazni sadržaja zarad podrške predsedničkoj kampanji između zvaničnika konzervativnih stranaka", rekao je on.

Francuski socijalisti spuštaju loptu

Oland nije oštro reagovao na blagonaklon stav Merkelove prema njegovom protivkandidatu. Njegov specijalni savetnik Žan-Mark Ero (Jean-Marc Ayrault) potvrdio je da je on zatražio sastanak sa Merkelovom. "Dovoljno je preneti poruku. Ja sam to učinio", rekao je Ero za radio RTL, ne dajući više podataka. "Sada je na kancelarki da odluči. Mislim da bi bilo korisno da ga primi na razgovor" pre predsedničkih izbora 22. aprila i 6. maja, rekao je Ero. Oland je favorit na izborima i najavio je da će mu, u slučaju pobede, Berlin biti prva destinacija za zvanični put u inostranstvo.

Ero je umanjio značaj reči nemacke kancelarke koja je u zajedničkom intervjuu sa Sarkozijem izbegla da odgovori na pitanje da li će se sastati sa Olandom. "Jasno je rekla da još nije donela odluku", rekao je on.

Olandov savetnik, međutim, ističe da Sarkozi pokušava da iskoristi francusko-nemačke odnose u kampanji pošto mu u istraživanjima pozicija nije dobra zbog ekonomskih i budžetskih problema.

"To nije uravnotežen odnos", a problemi se ne rešavaju "nekom vrstom svrstavanja", ocenio je Ero.

Prema njegovim rečima, Oland u slučaju pobede planira da uspostavi kontrolu nad državnim računima, a u isto vreme da pokrene privredu. "Treba o tome razgovarati sa Merkelovom", rekao je poslanik socijalista.

Francuzi žele nemački model

Novo istraživanje instituta Haris intarektiv potvrdilo je poverenje koje Francuzi imaju u način uređivanja privrede u Nemačkoj.

Prema istraživanju koje je objavio sajt Žolpres (Jolpress), svaki drugi Francuz smatra da bi Francuska trebalo da "se nadahne primerom Nemačke" u izradi ekonomske i socijalne politike. Tome se protivi 42% Francuza, a 8% se nije izjasnilo.

Svaki treći Francuz smatra da bi ekonomska i socijalna politka Nemačke mogle da se primene u Francuskoj, 58% je odgovorilo da to nije moguće jer su "ekonomska situacija Francuske i Nemačke dosta raziličite", a 9% nije dalo odgovor.

Francuzi uglanvnom misle da je prijatnije živeti u Francuskoj - to misli skoro svaki drugi Francuz, dok 9% njih smatra da je bolje živeti u Nemačkoj, 36% smatra da je isto u obe zemlje, a 6% se nije izjasnilo.

Kada je reč o stanju privrede, Francuzi smatraju da je bolja situacija u Nemačkoj - 76% da je bolji privredni rast, 73% spoljna trgovina, 62% javni deficit, a 60% dijalog između socijalnih partnera.

Sa druge strane, 67% Farancuza smatra da su socijalna davanja u Francuskoj bolja nego u Nemačkoj, dok 44% smatra da je radno pravo u Francuskoj bolje.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj