Pojedine zemlje EU uskoro bi se mogle suočiti sa nedostatkom učitelja, pokazao je izveštaj Evropske komisije. Ta profesija, sudeći po broju upisanih na programe obrazovanja, nije dovoljno privlačna, a znatan deo sadašnjeg kadra bliži se kraju radnog veka. Statistički podaci pokazuju da velika većina nastavnika odlazi u penziju čim stekne uslove, uprkos mogućnosti da nastavi da radi i nakon sticanja uslova za penziju. Ohrabrujuć podatak iz izveštaja "Ključni podaci o obrazovanju u Evropi za 2012" je da je finansiranje obrazovanja, uprkos krizi, ostalo stabilno.

Međunarodna procena kvaliteta obrazovanja PISA za 2009. pokazala je da u više od 30 evropskih zemalja oko 15% đaka oko 15. godine života ide u škole čiji direktor je rekao da je kvalitet obrazovanja donekle narušen nedostatkom kvalifikovanih nastavnika za nauku i mataematiku, što je i prosek za EU. Kada je reč o srpskom, u EU je taj problemnešto manji, pa problem postoji za oko 7% đaka.

Od zemalja koje su učestvovale u istraživanju, najveći problem ima Luksemburg, za nastavnike matematike, i Turska, za nastavnike u sve tri osnovne oblasti.

Sledeći na listi su nemačka i flamanska zajednica Belgije, Holandija, Velika Britanija, Island i Lihtenštajn, gde je između 20 i 40% studenata bilo u školama sa problemom kvalitetnih nastavnika matematike ili jeziak ili nauke.

U pojedinim zemljama problem je sa nedostatkom dobrih nastavnika u nekoj od oblasti. Međutim, drugim zemljama, poput Nemačke, Holandije i Turske razmere problema su velike za sve tri oblasti, što ukazuje na opšti nedostatak nastavnika.

Problem nedostatka nastavnika u narednim godinama bi mogao da se produbi, a na to ukazuju kako starost nastavnog kadra, tako i nedovoljna zainteresovanost za programe obrazovanja za nastavnike.

U Nemačkoj, Italiji i Švedskoj, gotovo polovina nastavnika u osnovnim školama je starija od 50 godina, što znači da se veliki udeo nastavnika približava penziji. Sledeće na listi su Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Slovenija, Finska i Lihtenštajn, gde je starosna grupa između 40 i 49 najzastupljenija, dok je te dobi više od 40% nastavnika u Bugarskoj, Poljskoj i Slovačkoj.

Relativno mlad nastavni kadar je u Belgiji, Irskoj, Kipru, Luksemburgu, Malti i Velikoj Britaniji, gde je oko 30% u kategoriji mlađih od 30 ili od 30 do 39 godina.

U srednjem obrazovanju situacija je još nepovoljnija. Primer su Nemačka i Italija, gde je više od 50% nastavnika starije od 50 godina, a veoma je mali broj nastavnika mađih od 30 u tim zemljama, kao i u Bugarskoj, Španiji, Austriji i na Islandu.

Tome se pridodaje i činjenica da se većina nastavnika penzioniše čim stekne uslove za punu penziju, Ipak, ima i rugačijih primera. Oko 5% nastavnika osnovnih škola u Danskoj nastavlja da radi i nakon što stekne uslove za penziju, u Nemačkoj, Švedskoj i Norveškoj 5% i dalje radi u srednjem obrazovanju, dok u Češkoj, Estoniji, Letoniji i loveniji više od 5% nastavnika radi i nakon što navrši godine života za penzionisanje.

Iz podataka se može zaključiti i koje zemlje se suočavaju sa posebno visokim rizikom od nedostatka učitelja i nastavnika - Nemačka, Italija i Austrija će se ubrzo suočiti sa odlaskom velikog broja nastavnog osoblja u penziju.

Zemlje u kojima je starosna struktura zaposlenih u obrazlovanju povoljna su Irska, Kipar i Malta, pa se u njima ne očekuju problemi tog tipa.

Kada je reč o uslovima rada nastavnika, u sve većem broju zemalja oni dobijaju pomoć na početku karijere, ali u delu Evrope plate im ne prate rast troškova života, što je bitno jer je to jedan od osnovnih faktora za privlačnost profesije.

U 12 zemalja plate usklađene sa inflacijom povećane su za najmanje 20% i u osnovnom i u srednjem obrazovanju. Međutim, u Danskoj, Nemačkoj, Italijih, Holandiji, Austriji, Portugaliji, Finskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji, kupovna moć je sličn a kao i 2000. godine.

Ekonomska kriza u nekim zemljama je imala uticaj na smanjenej plata u javnom sektoru u celini, pa i za nastavnike. U Španiji je povećane plata od 0,5% u 2010. ukinuto i one su u celom javnom sektoru smanjene oko 5% u junu 2010. Plate su smanjivane i u RIskoj, Grčkoj i Rumuniji, pri čemu je u Rumuniji smanjenje opseno veliko i iznosi 25%,

U isto vreme, zahtevi za obrazovanjem nastavnika su se povećali u skladu sa Bolonjskim reformiskim procesom. Tako se u većini zemalja sada traži završen fakultet za rad u predškolskom obrazovanju, a za više nivoe se u devet zemalja traži master diploma.

Interesovanje za obrazovne programe za obrazovanje i obuku. To je najveći problem u Portugaliji (-6,7%), Islandu (-6%), Mađarsko (-5,2%) i Belgiji (4,5%), a to smanjenje, kako se navodi, će verovatno dovesti do novih izazova u pogledu pronalaženja kvalifikovanih nastavnika.

Zanimljivi su podaci o polnoj strukturi nastavnika, pošto je u osnovnoj i srednjem obrazovanju 2009. oko 60% zaposlenih bile zene, dok ta ženska dominacija nestaje u visokom obrazovanju.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U EU nedovoljno pismeno 20% mladih i 15% odraslih
  
• 

  Vesti

  : Više sredstava za obrazovne programe EU
  
• 

  Vesti

  : Evropljani troše milijarde evra na privatne časove
  
• 

  Vesti

  : Povećati nivo obrazovanja mladih u EU
  
• 

  Vesti

  : Srpski učenici zaostaju za OECD zemljama