Savezna kancelarka Angela Merkel 23. februara se izvinila porodicama žrtava neonacističkog terora u prošloj deceniji, zato što su ih istražni organi sumnjičili da su umešani u ova ubistva. Više miliona Nemaca je u firmama, školama, prevozu i drugim javnim mestima odalo poštu žrtvama neonacističkih zločina počinjenih između 2000. i 2007. godine. Otkriće da su ubistva povezana i da ih je sprovela neonacistička grupa šokirala je Nemačku prošle jeseni. U Nemačkoj se ne toleriše neonacistička ideologija ni grupe, a britanski izdavač koji je planirao da u Nemačkoj objavi odlomke nacističkog manifesta Adolfa Hitlera - Majn kampf (Mein Kampf) od tog plana je nedavno odustao pod velikim pritiskom javnosti.

Kancelarka je tri meseca posle otkrivanja terorističke grupe "Nacionalsocijalističko podzemlje", govorila na komemorativnom skupu u Koncertnoj dvorani na Žandarmerijskom trgu u Berlinu.

Govoreći kratko o svakom ubijenom posebno, kancelarka se izvinila što su istražni organi, ne prepoznajući u ubistvima neonacističku pozadinu, sumnjičili i porodice i rođake ubijenih.

"Protekle godine za vas su, drage porodice ubijenih, morale biti noćna mora bez kraja i konca. Zato vas molim za izvinjenje", rekla je kancelarka.

"Ubistva koja je počinila teroristička ćelija su napad na našu zemlju. Ona su sramota za našu zemlju", rekla je kancelarka obećavajući članovima porodica žrtava da će zločini biti u potpunosti istraženi, a počinioci i njihovi pomagači izvedeni pred sud.

Merkelova je pocela govor izgovaranjem imena žrtava pred 12 belih sveć a- 10 za žrtve, 11. u ime svih drugih žrtava rasistički motivisanih zločina i 12. u znak nade u bolju budućnost.

Nemačka javnost bila je šokirana kada je u novembru 2011. otkrivena grupa Nacionalsocijalističko podzemlje čiji članovi su, kako se kasnije ispostavilo, odgovorni za 10 ubistava širom zemlje između 2000. i 2007. godine. To je otkriveno zahvaljujući spletu okolnosti, nakon smrti dva glavna osumnjičena - Uve (Uwe) Mundlos (38) i Uve Benhart (Boenhardt, 34), kada se njihova saučesnica Beate Šepe (Zschaepe) predala policiji.

Obaveštajne službe su priznale greške u istrazi, u kojoj je za otrivanje osumnjičenih trebalo 11 godina. Danas federalno tužilaštvo vodi istragu o 13 mogućih saučesnika, od kojih je 5 pritvoreno, a na teret im se stavlja pre svega snabdevanje grupe oružjem. Dve osobe su privedene u Švajcarskoj u okviru te afere.

SUmnja se da je ova trojka takođe pripremala dva bombaška atentata uKelnu 2001. i 2004. godine, u kojoj su 23 osobe ranjene, kao i niz oružanih napada u filijalama banaka.

Pored oko 1.200 gostiju, ljudi iz nemačke politike i privrede i predsatvnika civilnog društva, na komemoraciji su učestvovali i članovi porodica ubijenih.

Među žrtvama je bilo osam vlasnika turskih kioska, jedan grčki državljanin nastanjen u Nemačkoj i jedna policajka.

Otac jednog od ubijenih je na komemorativnom skupu, u govoru održanom na turskom jeziku, zatražio da se do kraja rasvetle ubistva izražavajući pri tome puno poverenje u nemačko pravosuđe i nazivajući Angelu Merkel "našom kancelarkom". Istovremeno je odbio ponuđenu novčanu odštetu države, ali je zatražio da se ulica u gradu Kaselu u kojoj je njegov sin i rođen i ubijen ponese njegovo ime.

Kćerka Envera Šimšeka, vlasnika cvećare i prve žrtve ubijene 2000. godine danas je sa ogorčenjem i ljutnjom govorila o tome kako su istražni organi sumnjičili članove njene porodice da imaju veze sa ubistvom, ali i pozvala sve u nemačkom društvu da "zajedno spreče da se to ne dogodi i drugim porodicama" i dodala da je "zajedništvo jedino rešenje".

Kancelarka Merkel je u govoru istakla da je današnja komemoracija posvećena žrtvama "Neonacističkog podzemlja", ali i svim drugim žrtvama neonacističkog i ekstremno desničarskog nasilja u poslednje dve decenije.

Njih je, prema navodima vlasti i organizacija koje se bore protiv neonacizma i pomažu žrtvama, bilo između 150 i 180.

Danas su zastave na državnim ustanovama u Berlinu, ali i u nekim saveznim pokrajinama, spuštene na pola koplja. U mnogobrojnim školama i preduzećima širom zemlje je u znak poštovanja prema žrtvama neonacista održan minut ćutanja, a u Berlinu i Hamburgu su na jedan minut zastala vozila gradskog saobraćaja.

Nakon otkrivanja povezanih zločina, u Nemačkoj je ponovo pokrenuta javna debata o mogućnosti zabrane neonacističke stranke NPD, kojoj su bila bliska tri glavna osumnjičena.

Od nastanka Federalne Republike Nemačke nijedna stranka ekstremne desnice nije imala mesto u donjem domu parlamenta Bundestagu. Neonacisti, međutim, imaju poslanike u nekadašnjoj istočnoj Nemačkoj, u regionalnim parlmentima Saksonije (od 2004) i Meklemburg Prednja Pomeranija (od 2006).

Od 82 miliona stanovnika Nemačke, 15 miliona je stranaca ili stranog porekla.

Izvor: Beta i AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj

• 

  : Nemci za zabranu kloniranja i ekstremne desnice
  
• 

  Vesti

  : Bundestag zamolio za izvinjenje zbog neonacista
  
• 

  Vesti

  : Bundestag o neonacističkom teroru