Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Povećanje poreza za bogate predizborna tema u Slovačkoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.03.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U završnici predizborne kampanje u Slovačkoj porezi su se nametnuli kao tema od velikog značaja. Socijaldemokratska opozicija želi sadašnji sistem poreza sa jedinstvenom stopom, koji uživa veliku podršku u poslovnim krugovima, da zameni novim sistemom, u kojem će glavni teret snositi bogati i profitabilna preduzeća. Lider socijaldemokratskog SMER-a Robert Fico time planira da uvede red u javne finansije. Stručnjaci upozoravaju da bi promena sistema mogla da ima neželjene posledice - novi sistem, budući komplikovaniji, mogao bi da otvori put za utaje. U Slovačkoj se 10. marta održavaju prevremeni izbori nakon što je prethodna koaliciona vlada stranaka desnice i centra podnela ostavku, u zamenu za Ficovu podršku ratifikaciji evropskog fonda za finansijsku stabilnost EFSF. Odlazeća premijerka Radičova pristala je na prevremene izbore da bi, kako je navela, sprečila da Slovačka bude "crna ovca" u Evropi, zemlja koja sprečava pomoć zemljama u krizi.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, Smer-SD ima podršku 40% glasača. Imidž odlazeće desničarske koalicije narušen je nedavnom korupcijskom aferom. Analitičari smatraju da je desničarsko glasačko telo osetljivije na pitanja korupcije u javnoj sferi od tipičnog glasača Ficovog Smera, koji je nezaposlen, seljak ili penzioner.
Lider Smera Robert Fico, koji je bio premijer u periodu od 2006. do 2010, smatra da teret poboljšanja stanja javnih finansija treba da snose "bogati i jaki". Konkretan plan za to je da se ukine jedisntevena poreska stopa od 19% i da se za one čiji godišnji prihod prelazi 33.000 evra poveća na 25%. Njegov plan je takođe da se porez na dobit preduzeća za najprofitabilnije firme, posebno u oblastima bankarstva i telekomunikacija, poveća na 25%.
Slovačka je jedinstvenu stopu poreza za pojedince i preduzeća usvojila pre usvajanja evra 2009. godine. Cilj je bio da se obeshrabri utaja poreza.
Background Slovačka je imala komunističku vlast do 1989. godine, a bila je u zajedničkoj zemlji sa Češkom do mirnog razdvajanja 1993. godine.
Postala je članica EU 2004. godine, sa još sedam zemalja, uključujući i Baltičke i centralnoevropske zemlje. Tada se pridružila i NATO-u. Evro je prihvatila 2009. godine. Brito domaći proizvod po stanovniku je 12.028 evra prema podacima Međunarodnog monetarnog fonda iz 2010. godine.
Pristalice jedinstvene stope poreza smatraju da je Slovačka zahvaljujući njemu postala raj za investitore i brinu zbog plana da se on ukine. Slovačka je 2007. imala privredni rast od preko 10%, zbog čega je prozvana "tigrom iz Tatra".
"Jedinstveni porez ima veliku prednost - pojednostavljuje stvari", rekao je za AFP ekonomista sovačke Akademije nauka Vladimir Balaz. Prema njegovim rečima, ukoliko se jedinstveni porez ukine to će imati negativan uticaj i zakomplikovaće poreski sistem, pa će ljudi pronaći razloge i načine da špekulišu i varaju.
Priča o porezima je tim značajnija što Slovačka treba da dovede u red javne finansije. Očekuje se da će državni deficit ove godine biti 4,6%, ali bi, prema obavezama koje su vlasti preuzele, trebalo 2013. godine da se vrati na 3%, što je u skladu sa pravilima EU. "Nastavak budžetske konsolidacije trebalo bi da bude ključan prioritet nove vlade", izjavio je za AFP analitičar Folksbanke (Volksbank) Vladimir Vano.
Odlazeća vlada Ivete Radičove pokrenula je politiku štednje zasnovanu na smanjenju javnih rashoda. Prema oceni stručnjaka, to je omogućilo da se privreda oporavi nakon pada od 4,9% u 2009. u jeku ekonomske krize.
Za ovu godinu očekuje se rast od 1,1%, što je najviša stopa u zoni evra nakon Estonije. Problem je međutim, što se privreda oslanja najviše na automobilsku industriju - Folksvagen (Volkswagen), PSA Pežo Sitroen (Peugeot Citroen) i elektroniku - Samsung i Fokskon (Foxconn) i izvozno je orijentisana. Zbog toga zavisi od privrednih kretanja susednih zemalja, pre svega Nemačke koja kupi oko 20% slovačkog izvoza.
Slovačka je i dalje najsiromašnija zemlja zone evra, sa prosečnom mesečnom zaradom od 780 evra i područjima u kojima je svaka treća osoba nezaposlena. Stopa nezaposlenosti u januaru je dostigla najviši nivo od jula 2004. godine - 13,69%,
"Selektibni prez na preduzeća ne bi bio dobar znak za investitore", ocenio je analitičar Vladimi VAno. "Slovačkoj su, pored poboljšanja stanja javnih finansija, potrebna i nova radna mesta, a deo n jih otvaraju strani investitori", istakao je on.
Bivši komunista, poklonik luksuza
Čovek koji ima najvećy podršku birača je bivši komunista, fan fudbala i ljubitelj luksuznih automobila i prestižnih satova. Voli da privatan život drži podalje od reflektora i u javnosti se retko pojavljuje sa suprugom Svetlanom, profesorkom na pravnom fakultetu u Bratislavi. Ima jednog sina, Mihala.
Fico je rođen 1964. godine u skromnoj sredini. Pristupio je Komunističkoj partiji dve godine pre "Plišane revolucije" iz 1989. godine, kojom je okončana totalitarni režim u bivšoj Čehoslovačkoj. Prema sopstvenim rečima, "nije osetio promenu režima 1989. godine".
Pravnik po obrazovanju, u politiku se upustio nakon mirne podele Česhoslovačke 1993. godine kao kadar Levičarske demokratske partije SDL, bivše komunističke stranke.
Zahvaljujući dobrom poznavanju engleskog jezika izgradio je ime kao prestavnik Slovačke u Evropskom sudu za ljudska prava, telu Saveta Evrope u Strazburu.
Sopstvenu stranku Smer-SD osnovao je nakon što ga je partija SDL zaboravila pri podeli portfelja 1998. godine. Okružio se poslovnim ljudima i preduzetnicima, što je podstaklo sumnje da se zapita o iskrenosti njegovog levičarskog opredeljenja.
Dobija na popularnosti zahvaljujući nemilosrdnim kritikama reformi koje su sprovele vlade Mikulasa Džurinde. desničarskog premijera od 1998. do 2006. godine. Te reforme su, međutim, Slovačkoj donele epitet "tigra cetralne Evrope".
Fico je bio premijer od 2006. godine u koaliciji sa strankom populističke LS-HZDS i ekstremno desničarskom SNS Jana Slote.
Ficov Smer-SD pobedio je i na izborima u junu 2010,. ali nije mogao da oformi koaliciju. Tada je formirana vlada na čelu sa Ivetom Radičovom, desničarkom i pristalicom budžetske štednje. Koaliciju je činilo četiri stranke desnice i centra.
Dogovor o prevremenim izborima postibnut je u oktobru. Slovačka je tada, poslednja u EU, ratifikovala evropski fond za izvlačenje zemalja iz krize EFSF. Deo koalicionih partnera nije želeo da ratifikuje sporazum, pa je postignut dogovor sa Ficom u zamenu za raspisivanje izbora. Radičova je tada ocenila da je ulog ugled Slovačke i njeno mesto u "društvu uspešnih".
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
