Pakt o budžetskoj stabilnosti koji uz pretnju kazne zahteva od članica zone evra da smanje budžetski deficit mogao bi na kraju da rezultira političkim i ekonomskim samoubistvom zemalja koje uz deficit muči i visoka nezaposlenost. Na nedavno održanom panelu u organizaciji Euractiv.com i nemačke finansijske grupe Alijanc (Allianz), ekonomisti su upozorili da su u evro zoni, za razliku od SAD, izostale mere za stimulisanje tražnje i otvaranje novih radnih mesta.

Mnoge zemlje, kao što su Španija i Irska, ostvarile su deficit manji od 3% BDP, ali ih to nije sačuvalo od ozbiljne krize, naveli su ekonomisti. Panelisti su podsetili da su evropski lideri došli pod udar zbog svog pristupa u rešavanju fiskalnih problema: fokusirani su najviše na budžetsku disciplinu uprkos rastućoj nezaposlenosti i ekonomskoj stagnaciji.

Mihael Hajze (Michael Heise) glavni ekonomista u nemačkoj finansijskoj grupi Alianc (Allianz) smatra da najnoviji Pakt o budžetskoj disciplini jeste "korak napred", ali "nije istorijski događaj kako su ga neki političari opisali".

On je dodao da je "skeptičan" kad je reč o uspostavljanju budžetske ravnoteže uz pomoć sankcija za nepoštovanje okvira za budžetski deficit.

Guntram Volf (Guntram Wolff), zamenik direktora ekonomskog tink tenka Brigel (Bruegel), podržava ovo mišljenje, tvrdeći da će za mnoge zemlje smanjenje deficita biti "nemoguće".

On je naveo primer Španije, od koje se očekuje da u skladu sa pravilima EU, ove godine smanji deficit za 4% BDP kroz povećanje poreza i smanjenje potrošnje. Ali, te mere će dodatno produbiti ionako visoku nezaposlenost u zemlji u kojoj je stopa nezaposlenosti dostigla 23% u januaru.

"Pravila o evro zoni zahtevaju uravnoteženi budžet i fiskalnu konsolidaciju na nacionalnom nivou, ali u isto vreme to znači ekonomsko i političko samoubistvo za zemlju", kazao je Volf.

"Nemac sam i malo sam čitao udžbenike iz istorije. Znam da ima faza kada ne želite da povećavate nezaposlenost mnogo više nego što trenutno jeste", rekao je on.

Volf je procenio da je moguće da će Komisija dozvoliti Španiji da se ne pridržava u potpunosti budžetskih pravila zbog "izuzetnih okolnosti".

Slovenija razočarala u pogledu ekonomskog oporavka

Evropski ekonomisti upozoravaju da je potrošnja i dalje nestabilna u delovima evro zone i da se mnoge zemlje neće oporavititi još mnogo godina.
"Rast BDP neće započeti u mnogim zemljama nekoliko narednih godina", rekao je Jirgen Kreger (Juergen Kroeger), direktor sektora u Generalnom direktoratu za ekonomske i finasijske poslove Evropske komisije.

Sumorne prognoze dolaze nakon što su se tržišta stabilizovala posle višemesečnih turbulencija izazvanih krizom dužničkih hartija u zoni evra. Kako bi ubacila dodatni novac u evropsku ekonomiju, Evropska centralna banka je proteklih meseci obezbedila za domaće banke 1.000 milijardi evra u obliku  pozajmica sa niskim kamatama sa rokom dospeća od tri godine.

Ekonomisti očekuju da će ova godina biti vrlo neizvesna u ekonomskom smislu. Alijanc je za evro zonu predvideo za ovu godinu skroman rast od 0,3%, što je jedna od najoptimističnjih procena. Evropska centralna banka je 7. marta objavila svoju procenu po kojoj će rast BDP 17 članica koje koriste evro biti između -0,5% i 0,3%.

Mihael Hajze istakao je rezultate kompanijskog izveštaja "Evro monitor 2011", koji rangira zemlje po tome koliko su ekonomski "uravnotežene". On navodi da su indikatori u istraživanju širi od onih koje koristi Evropska komisija jer nemačka kompanija prilikom izrade izveštaja nije bila pod "političkim restrikcijama".

Osim faktora kao što su javni dug i deficit tekućeg računa, izveštaj uzima u obzir i promene kursa i trendove na tržištu nekretnina. Naime, spekulacije na tržištu nekretnina bile su glavni "začin" krize u Španiji i Irskoj.

Prvi put od 2007. makroekonomske neravnoteže se prošle godine nisu pogoršavale u zoni evra. Šta više, 12 od 17 članica je popravilo svoju poziciju, navodi se u Aliancevom Evro Monitoru.

Nemačka, Luksemburg i Austrija zauzimaju prva tri mesta kao i u 2010. godini. Sa druge strane, Grčka, Slovenija i Kipar jedine su zemlje koje su nazadovale prošle godine u odnosu na prethodu 2010. godinu.

Za razliku od Slovenije koja je, prema autorima izveštaja "razočarala" svojim ekonomskim rezultatima od ulaska u evro zonu, nove članice Slovačka i Estonija su ostvarile veliki napredak.

Ukazujući na rezultate Alijancovog istraživanja, Volf je istakao da se uravnoteženje ekonomija u EU odvija suviše sporo, i da je napredak "spor u odnosu na ono što nam je potrebno". On je ocenio da rast inflacije ne može biti isti u svim zemljama zone: plate i cene bi trebalo brže da rastu na severu, a da se na jugu stabilizuju.

Kako je kazao, evropske banke su postale "potpuno zavisne od novca Evropske centralne banke zbog čega ćemo za tri godine opet morati da raspravljamo o istim temama".

Razlike u odnosu na SAD

Panelisti su primetili da su razlike između evro zone i Sjedinjenih Američkih Država izvor problema.

Mihael Hajze, glavni ekonomista u Aliancu, kazao je da potrošnja u Americi prevelika već godinama. Ta zemlja ima privilegiju da emituje hartije u valuti koju su investitori u svetu prihvatili, i da u dolarima finansira prekomernu potrošnju. Kao rezultat toga, SAD može da finansira ogroman deficit tekućeg računa i deficit javnog sektora.

Evro kao globalna valuta jača od 1999. i trenutno čini 25% međunarodnih svetskih rezervi. Međutim, evro je i dalje prilično daleko da sa trona skine američki dolar koji čini 60% međunarodnih deviznih rezervi.

Volf je naveo da je nivo smanjenja budžetskih deficita koji se očekuje u depresijom pogođenim ekonomijama (recesija plus nezaposlenost) suviše visok budući da ne postoje, slično u SAD, federalni programi u slučaju nezaposlenosti i za stimulisanje potrošnje.

"Kako se na najvišem nivou zone evra ili na federalnom nivou povećavaju fiskalni kapaciteti kako bismo se borili sa ozbiljnim šokovima u pojedinačnim članicama?“ Ovo je ozbiljna debata koju moramo da organizujemo", kazao je on.

Na skupu je bilo i znakova optimizma za budućnost evra. Hajz smatra da bi troškovi raspada zone evra bili toliko visoki, da bi političari, uključujući i Nemačku, morali da pristanu na emitovanje evro obveznica.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj