Evropska komisija predložila je 12. marta nove propise koji treba da olakšaju zaplenu novca i imovine stečene kriminalnim aktivnostima u EU. Predloženi propisi treba da omoguće članicama da lakše zaplene imovinu koja se vodi na treću osobu, bilo da je reč o članovima porodice ili fiktivnim vlasnicima, da olakšaju zaplenu imovine u slučaju da je osumnjičeni u bekstvu i omoguće vlastima da privremeno zamrznu imovinu kojoj bi mogao da se izgubi trag u slučaju da se odmah nešto ne preduzme. Sume koje vlasti članica zaplene su često skromne u poređenju sa prihodima od organizovanog kriminala. Procenjuje se da samo prodaja droge u EU kriminalnim grupama godišnje donosi 100 milijardi evra.

U saopštenju Evropske komisije se navodi da se svake godine u Evropi stotine milijardi evra sliva direktno u džepove kriminalnih grupa i mafije i da, i pored napora da se to suzbije, i dalje mnogo novca ostaje u rukama kriminalaca.

"Moramo da udarimo kriminalce tamo gde ih boli, tako što ćemo krenuti na njihov novac, i da profit koji tako ostvaruju vratimo u legalne ekonomske tokove, posebno u ova krizna vremena. Policija i pravosuđe moraju imati bolje oruđe da bi ušli u trag tom novcu. Potrebna su im i veća sredstva kako bi uspeli da povrate znatniji deo imovine stečene kriminalom", rekla je evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem).

Evropska komisija je navela da sredstva koja se zaplene od organizovanog kriminala skromna u poređenju sa ogromnim prihodima od ilegalnih aktivnosti, kao što su trgovina drogom, krivotvorenje, trgovina ljudima i oružjem malog kalibra.

Postojeći pravni okvir u EU pokazao se kao nedovoljan, neujednačeno se ili nedovoljno primenjuje u članicama. Izveštaji o primeni tih propisa koje je objavila Komisija pokazali su da postojeći propisi različito primenjuju u članicama i da suštinske razlike u zakonima članica koče zaplenu i povraćaj imovine koja je stečena nezakonitim aktivnostima.

Komisija upozorava da često unosne ilegalne aktivnosti i ulaganje tako stečenog novca u legalne tokove utiče na funkionisanje unutrašnjeg tržišta i umanjuje poverenje u ekonomiju, što utiče na ulaganja i rast. U saopštenju se podseća da zaplenjena sredstva i imovina mogu biti upotrebljeni kako bi se ispunile potrebe društva.

Zaplena imovine i u slučaju smrti ili bekstva

Predlog sadrži jasnija i efikasnija propise za takozvanu proširenu zaplenu. To omogućuje da se zapleni ne samo imovina stečena aktivnostima za koje je neka osoba osuđena, već i imovina koja je ta osoba očigledno stekla sličnim kriminalnim aktivnostima. Ta mogućnost je već predviđena u zakonodavstvu EU, a novi predlog Evropske komisije treba da dodatno uredi postojeći režim obezbeđivanjem jedinstvenog minimuma standarda.

Pripadnici grupa organizovanog kriminala često sredstva prenose na ime treće osobe, na primer rođaka, ili osobe koja služi kao paravan kako bi izbegli zaplenu. Cilj Evropske komisije je da novim predlogom osnaži propise za zaplenu sredstava koje osumnjičeni preneo na treću osobu.

Predviđeno je i da se dozvoli zaplena imovine i sredstava i u slučaju da osumnjičena osoba ne može biti osuđena za nezakonite aktivnosti zbog smrti, trajne bolesti ili bekstva. Od te mere se posebno očekuje da zada udarac organizovanom kriminalu.

Slična mera je omogućila italijanskim vlastima da u 2010. zamrznu sredstva vredna najmanje 700 miliona evra. Tada je naslednicima onemogućeno, prema zakonu iz 2008, da naslede zamrznutu imovinu preminulog biznismena osumnijičenog da je bio paravan za važnu kriminalnu grupu. Biznismen je nepravosnažno osuđen za učešće u kriminalnoj organizaciji, a uložena je žalba u njegovom postupku.

Rođaci biznismena nisu mogli da objasne poreklo imovine niti veliku razliku između prijavljenih prihoda i zamrznute imovine. Italijanske vlasti su zaplenile 136 stanova, 11 skladišta, 75 imanja, 8 radnji, 2 vile, 51 garažu i zamrznute deonice u kompanijama i račune u bankama, ukupne vrednosti između 700 miliona i 2 milijarde evra.

Previđena je i zaplena iz predostrožnosti, odnosno da se omogući da tužioci ili druge nadležne vlasti mogu privremeno da zamrznu sredstva za koje postoji sumnja da će im se izgubiti trag u slučaju da se ništa ne preduzme. Tu odluku zatim mora da potvrdi i sud.

Malmstremova je objasnila da, s obzirom da kriminalci ulažu znatne sume od svojih proda van zemlje porekla, Komisija predlaže da na primer francuska policija može da zatraži od švedskih vlasti da privremeno zamrzne imovinu osumnjičenog i pre nego što bude doneta sudska kako sredstva ne bi nestala.

Predviđeno je i da se nastave finansijske istrage o imovini i godinama nakon presude kako bi se u potpunosti sproveo nalog o zapleni.

Od članica se traži da upravljaju zamrznutim sredstvima tako da ne izgube ekonomsku vrednost pre nego što budu zaplenjena.

Evropska komisija insistira na tome da se prilikom zaplene imovine stečene kriminalnim aktivnostima vodi računa o osnovnim pravima, posebno o pretpostavci nevinosti i pravu na vlasništvo.

Veliki prihodi od kriminala, malo zaplenjeno

Prema procenama UN, u 2009. prihodi od kriminalnih aktivnosti su u svetu iznosili 2.100 milijardi dolara, što je 3,6% globalnog bruto domaćeg proizvoda. Najveći deo tog novca je "opran" i ponovo pušten u legalne ekonomske tokove, ali manje od 1% je zamrznuto ili zaplenjeno, navela je Evropska komisija.

Evropska komisija ne raspolaže podacima o ukupnim prihodima od kriminalih aktivnosti u EU, ali navodi da su ti prihodi znatni. Procenjuje se da u EU kriminalne grupe samo od prodaje droge godišnje zarade oko 100 milijardi evra.

U Italiji prihodi od kriminalnih aktivnosti procenjuje se na 150 milijardi evra godišnje, a u 2009. italijanske vlasti su privremeno zamrzle imovinu stečeni kriminalnim aktivnostima vrednu oko 800 miliona evra.

U Velikoj Britaniji u 2006. prihodi od organizovanog kriminala su, prema procenama, iznosili 15 milijardi funti, dok je države te godine zaplenila samo 125 miliona funti.

U Nemačkoj je u 2009. zaplenjeno 113 miliona evra koji su stečeni organizovnaim kriminalom, dok se prihodi od kriminala procenjuju na 903 mliona evra.

Prema podacima UN, na trgovini drogom u svetu u 2005. se zaradilo 321 milijarda dolara, dok prema podacima Saveta Evrope, trgovina ljudima godišnje na globalnom nivou donosi 42,5 milijardi dolara. Podaci organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj govore da vrednost svetskog tržišta krivotvorene robe iznosi 250 milijardi dolara godišnje. Korupcija košta EU otrpilike 1% evorpskog BDP godišnje.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Wikimedia

Povezani sadržaj