Odbor za građanske slobode Evropskog parlamenta odobrio je 27. marta sklapanje sporazuma između EU i SAD koji predviđa dostavljanje ličnih podataka putnika u aviosaobraćaju američkim vlastima. Evropska unija je tako korak bliže sklapanju kontroverznog sporazuma sa SAD koji je izazvao polemiku oko pitanja zaštite podataka o ličnosti i moguće zloupotrebe. Uprkos velikim rezervama, među evropskim poslanicama je preovladao stav da se to pitanje mora urediti sporazumom, a pominjala se i mogućnost da SAD ukinu režim putovanja bez viza za državljane EU. Evropski parlament će se o novom sporazumu, koji treba da zameni privremeni sporazum iz 2007, izjasniti u aprilu.

Sporazumom su precizirani uslovi za dostavljanje podataka, kao i period čuvanja podataka, svrha njihovog korišćenja i zaštita, i uređeno pitanje pokretanja administrativnih i pravosudnih procedura u SAD u slučaju zloupotrebe. Vlasti SAD trqaže te podatke u cilju borbe protiv terorizma i transnacionalnog kriminala. Prema zakonu u SAD, aviokompanije su dužne da te podatke dostave Ministarstvu za unutrašnju bezbednost pre polaska putnika.

Reč je o podacima koji se odnose na letove u i iz SAD, a prikupljaju ih avioprevoznici prilikom rezervacije letova i registracije putnika. Ti podacu uključuju, između ostalog, imena, adrese, podatke o kreditnim karticama, broj sedišta i informacije o prtljagu.

Predlog sporazuma poznatog pod nazivom "registar imena putnika" (Pašenger Name Register - PNR) usvojen je u Odboru za građanske slobode Evropskog parlament sa 31 glasom za, 23 protiv i jednim uzdržanim. Za predlog su glasali konzervativci i evropskeptični poslanici, liberali, Zeleni i komunisti su glasali protiv, dok su socijalisti bili podeljeni.

Poslanici koji su glasali protiv upozorili su da odredbe o zaštiti podataka predviđene sporazumom nisu u skladu sa evropskim standardima. Pobornici sporazuma, međutim, tvrde da je njime obezbeđeno da podaci koje evropske aviokompanije dostave SAD ne budu upotrebljene u druge svrhe osim za borbu protiv kriminala i terorizma.

Iako je izazvao polemiku, u raspravi u Evropskom parlamentu u februaru, mnogi poslanici su, međutim, ocenili da je bolje imati ikakav nego nikakav sporazum, iako nije u potpunosti zadovoljavajući.

Taj sporazum treba da zameni privremeni sporazum koji je na snazi od 2007.

Evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstroem), koja je tokom 2010. vodila pregovori o novom sporazumu sa SAD, rekla je nedavno da, ako Evropski parlament odbaci sporazum, neće više biti moguće ponovo pregovarati o tome sa SAD.

Izvestilac Evropskog parlamenta za sporazum, holandska poslanica iz redova liberala Sofi In't Veld preporučila je da odbor Evropskog parlamenta odbaci predlog sporazuma. Ona je upozorila da bi Amerikanci mogli da upotrebe te podatke u druge svrhe, kao što su ilegalne migracije, a ne samo za otkrivanje terorista i teških oblika kriminala.

Sofi In't Veld je, međutim, ukazala da bi SAD, u slučaju da sporazum ne bude izglasan, suspendovale režima putovanja bez viza u SAD za evropske građane. "Ishod glasanja pokazuje da postoje jake rezerve prema sporazumu. Međutim, SAD su stavile do znanja da bi na 'ne' odgovorile suspendovanjem režima putovanja bez viza u SAD. Mnoge kolege, razumljivo, nisu htele to da žrtvuju. Ali, za žaljenje je što su pod pritiskom zanemarena osnovna prava građana EU", rekla je ona posle glasanja.

Evropski parlament, na čije insistiranje je Brisel morao ponovo da pregovara o sporazumu, izjasniće se o predlogu na plenarnoj sednici 19. aprila u Strazburu.

Prema sporazumu, podaci će se koristiti za sprečavanje, otkrivanje, istragu i krivično gonjenje u slučajevima terorizma ili teških oblika kriminala. Moći će da se koriste i od slučaja do slučaja u okolnostima ozbiljne pretnje ili ako to naloži američki sud. Tekst sporazuma predviđa i da se podaci mogu upotrebiti da bi se utvrido identitet osobe koja je "predmet detaljnijeg ispitivanja ili istraživanja".

Dve godine nakon stupanja na snagu sporazuma, sve kompanije će morati da same dostavljaju podatke a u slučajevima ako komapnija nije u mogućnosti zbog tehničkih problema da na vreme pošalje podatke, američke vlasti će tražiti pristup sistemu podataka tog avioprevoznika.

Sporazum predviđa da se podaci "depersonalizuju" šest meseci pošto ih dobije američko Ministarstvo za unutrašnju bezbednost. To znači da će podaci poput imena putnika ili njihovih kontakata biti skriveni.

Posle pet godina tokom kojih će se čuvati u "aktivnoj bazi" podaci će biti stavljeni u "neaktivnu bazu podataka" kojoj će pristup biti strogo ograničen. Podaci će se tu čuvati najivše 10 godina, a zatim će biti izbrisane sve informacije koje mogu da otkriju identitet putnika. Podaci koji su povezani sa nekim određenim slučajem moći će da ostanu u aktivnoj bazi podata dok istraga ne bude arhivirana.

Osetljivi podaci koji otkrivaju rasnu ili etničku pripadnost, političke stavove, versko opredeljenje, fizičko i mentalno zdalvje ili seksualnu orijentaciji moći će da se koriste samo u izuzetnim okolnositma kada je život u opasnosti, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta. Ti podaci se prikupljaju na osnovu informacija o obrocima propisanim verskim pravilima ili zahteva za pomoć zbog zdravstvenog stanja. Pristup tim podacima će biti moguć samo od slučaja do slučaja, a biće potpuno izbrisani 30 dana od prijema.

Podaci će, da bi se sprečio njihov gubitak ili nedozvoljeno korišćenje, biti dobro čuvani. U slučaju da se njihovi podaci zloupotrebe, građani EU će moći da pokrenu administrativne i sudske procedure u SAD. Imaće pravo da pristupe svojim podacima i traže da se isprave i izbrišu, ako informacija nije tačna.

Evropski parlament je odorio u oktobru prošle godine sličan sporazum sa Australijom a EU pregovora o dostavljanju podataka o putnicima i sa Kanadom. Sofi In't Veld je rekla i da bi druge zemlje, poput Saudijske Arabije, Japana, Južne Koreje i Katara mogle bi takođe da sklope takve sporazume sa EU.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pred Srbijom zadatak zaštite ličnih podataka
  
• 

  Vesti

  : EU protiv Velikog Brata na internetu
  
• 

  Vesti

  : Borba oko ličnih podataka