Romi u Evropi žive u daleko lošijim uslovima nego ostatak stanovništva: uglavnom stanuju u prenaseljenim naseljima lošeg kvaliteta, u izolovanim krajevima, bez vode, struje i mokrog čvora. Život u straćarama ima negativan uticaj na njihovo zdravlje. Izloženi su povećanom riziku od invaliditeta, hroničnih bolesti i gojaznosti, a povećan je i rizik od izloženosti drogama. Ali, i kad mogu da priušte sebi bolji smeštaj van romskih naselja, stanodavci ne žele da izdaju stan Romima, što i ne kriju u oglasima, navodi se u izveštaju Evropske fondacije za unapređe životnih i radnih uslova (Eurofound) o uticaju uslova stanovanja Roma na njihovo zdravstveno stanje.

Pitanje položaja Roma postalo je posebno aktuelno u EU nakon iseljavanja Roma iz Italije i Francuske i vraćanja u Rumuniji i Bugarsku 2010.

Podaci o broju Roma u Evropi nisu ujednačeni i razlike u procena idu i do 3,5 miliona. Autori izveštaja podvlače da je teško prikupiti pouzdane podatke o Romima jer često nacionalni zakoni brane prikupljanje podataka o nacionalnosti ili i sami Romi u strahu od posledica kriju svoje poreklo.

U izveštaju Eurofonda pod naslovom "Životni uslovi Roma: loši uslovi stanovanja i zdravlje" navodi se da najviše zabrinjava činjenica da je subjektivni osećaj zdravstvenog stanja Roma bolji nego kod ostatka stanovništva. Jedan od razloga je to što Romi imaju drugačiju percepciju zdravlja: oni na zdravlje gledaju kao odsustvo bolesti, a budući da doktora posećuju znatno manje nego drugi građani, nisu ni svesni zdravstvenih problema.

Jedan od glavnih problema sa kojim se Romi suočavaju u oblasti stanovanja je odsustvo pristojnog sanitarnog čvora kao što je unutrašnji toalet, kupatilo ili tuš. U proseku, 62% Roma nema pristup "unapređenijim" oblicima mokrog čvora u poređenju sa 31% ostatka populacije koja živi u izdvojenim naseljima.

Situacija je naročito ozbiljna u Rumuniji, gde 69% Roma ali i većina Rumuna, nema pristup savremenim izvorima vode, a 88% Roma nema pristup unapređenim oblicima sanitarnog čvora.

Drugi osobenost stanovanja Roma je prenaseljenost, naročito nakon promene lokacije putem prisilnog iseljavanja. Ovaj problem je najozbiljniji u Slovačkoj i Mađarskoj gde u proseku na jednu sobu dolaze dva Roma.

Većina Roma koji žive u gradovima, žive u izdvojenim gradskim kvartovima. Iza getoizacije Roma može se kriti strategija da se okupljanjem pripadnika nekog naroda na jednom mestu nadomesti nepostojanje osnovnih usluga za život. Naime, kad mogu da se oslone jedni na druge manje će im biti potrebe za tim uslugama koje se odnose na osnovne životne potrebe.

Ipak, izdvajanje Roma je ad hok rešenje koje povećava njihovu ranjivost. Getoiziranje odvaja Rome od zdravstvenih usluga, zapošljavanja, obrazovanja  i kontakata sa ostatkom društva, navodi se u izveštaju.

Podaci o nivou izdvojenosti romskih naselja u balkanskim zemljama idu od 40% i 50% pa sve do 70% Roma koji žive u izolovanim naseljima. Recimo u Bugarskoj, više od 70% gradskih Roma živi u izdvojenim naseljima. U Hrvatskoj je primetno izolovanje romskih naselja u gradovima, navodi se u izveštaju.

Slovenija i Španija svetli primeri brige o Romima

Nepostojanje pristojnog životnog prostora je često i izgovor za diskriminaciju u zdravstvenim centrima.  Na primer, čergari u Velikoj Britaniji nemaju uvek pristup zdravstevnim uslugama jer lekari odbijaju da prime pacijente koji nemaju stalnu adresu stanovanja.

U izveštaju se navodi da inicijative za pronalaženje smeštaja za Rome ne treba da podstiču izolaciju grupa. Autori izveštaja ukazuju da su neophodna dodatna istraživanja koja će utvrditi vezu između uslova života i zdravstvenog stanja romske populacije.

Kratkoročno rešenje bi moglo biti uspostavljanje mobilnih zdravstvenih usluga u romskim naseljima.

Nasuprot lošim primerima, u mnogim evropskim zemljama raste interesovanje za rešavanje pitanja lošeg smeštaja Roma. Na primer, u Sloveniji 75% romskih domaćinstava je reklo da ima pristup tekućoj vodi a u Španiji 80% njih je prijavilo da ima zadovoljavaju pristup osnovnim potrebama.

Diskriminacija prilikom traženja stana

Romi su najviše diskriminisani u medijima, ali i na tržištu nekretnina, ocenjuje su u izveštaju. Prilikom traženje stana, istraživanja su pokazala da je manje od 5% Roma doživelo neprijatnosti prilikom traženja stana u Rumuniji i Bugarskoj. Međutim, u Grčkoj je skoro trećina Roma prijavila diskriminaciju u toku traženja stana. Slovačka i Mađarska se nalaze na sredini, sa petinom Roma koji su doživeli diskriminaciju u pokušaju da iznajme stan.

Procenjuje se da je broj pripadnika romske populacije koji trpe diskriminaciju na tržištu nekretnina u stvari daleko veći. Prikrivanju nepovoljnog trenda doprinose i same zajednice Roma. Naime, zajednice koje su našle stanište manje prijavljuju diskriminaciju jer i ne pokušavaju da nađu drugi smeštaj van svog romskog naselja.

Ako vlasnik stana posumnja da Romi žele da rentiraju stan, odmah ih odbija. Biranje podstanara na osnovu nacionalnih obeležja se i ne krije, pa se u oglasima pojavljuje "nisu dozvoljeni psi i Cigani".Sa druge strane, bilo je i oglasa u kojima vlasnik stana oglašava stan za prodaju "samo za Cigane". Međutim, istraživanjima je utvrđeno da on u stvari ne podnosi Rome i time što bi prodao stan Romima želi da napakosti komšijama.

Romi troše značajan deo mesečnih prihoda na stanovanje, i to znatno više nego većina stanovništva u njihovom susedstvu.

U poređenju sa ostatkom stanovništva, Romi najčešće iznajmljuju stanove u državnom vlasništvu. Problem je što je tih stanova znatno manje nego privatnih, a najčešći razlog je privatizacija.

Vrsta smeštaja Roma takođe varira od zemlje do zemlje. Više od 80% Roma u Bugarskoj živi u pojedinačnim kućama, dok u Češkoj većina živi u stanovima.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Beta

Linkovi

EU

Eurofond: Living conditions of the Roma: Substandard housing and health

Povezani sadržaj