Na izborima u Grčkoj dve stranke koje su prihvatile mere štednje - desničarska Nova demokratija i socijalistički Pasok - zajedno nisu dobile većinu u parlamentu. Nijedan od njihovih mogućih partnera nije naklonjen merama štednje, koje se u Grčkoj sprovode od 2010. u zamenu za dva paketa od ukupno 240 milijardi evra pomoći, koje treba da joj omoguće da izbegne bankrot. Zbog toga ostaje zagonetka kako će se formirati vlada, pogotovo s obzirom na kratke rokove kojima raspolažu lideri stranaka. Na izborima je zabeleženo i jedno neprijatno iznenađenje - neonacistička stranka Grčke je prvi put u istoriji ušla u parlament.

Nova demokratija i Pasok, koje su od novembra zajedno u prelaznoj vladi, ukupno imaju 149 od 300 mesta u parlamentu, pokazuju rezultati nakon 99% prebrojanih glasova. Nova demokratija ima 108 sa 18,8% glasova, a Pasok 41 mesto sa 13,2%. To u praksi znači da nijedna ne može da formira vladu bez koalicionog partnera.

Ovo je istorijski neuspeh obe stranke, koje su već 38 godina stubovi praktično dvopartijskog sistema u Grčkoj. Razlog je što su one označene kao odgovorne za krizu u zemlji, odnosno rasipanje novca koje je Grčku dovelo do ruba propasti.

Ostalih pet stranaka koje su uspele da pređu cenzus od 3% ima ukupno 151 mesto, i sve, manje ili više, odbijaju politiku stroge štednje koja se u Grčkoj vodi već dve godine. Među njima je i neonacistička Hrisi avgi, što znači Zlatna zora, koja je prvi put u istoriji dobila poslanička mesta u skupštini.

Lider konzervativaca Nove demokratije Antonis Samaras zato sada treba da se suoči sa pronalaženjem rešenja složenog poput iznalaženja kvadrature kruga - da pridobije podršku dela stranaka koje se protive merama štednje.

Njemu je predsednik Karolos Papuljas dao takozvani probni mandat za stvaranje koalicije. On planira da se već tokom dana sastane sa šefovima parlamentarnih stranaka da bi započeo pregovore. Biće mu potrebne najmanje dve partije, tako da postoji opasnost da koalicija bude slaba, tim pre što se sve manje stranke protive štednji. Za to on ima samo tri dana, nakon čega bi mandat bio poveren sledećem kandidatu - Aleksisu Ciprasu, lideru ekstremne levice Siriza, koja je sve iznenadila zadobivši četiri puta veću podršku nego 2009. - 16,78% glasova, odnosno 52 mesta u parlamentu.

On takođe ima tri dana, nakon čega bi mandat pripao šefu Pasoka.

U slučaju neuspeha ta tri potencijalna mandatara da oforme koaliciju, predsednik saziva lidere svih parlamentarnih stranaka za poslednji sastanak, koji može trajati više dana budući da nema ustavnih ograničenja.

Dnevnik levog centra Ta Nea je na naslovnoj strani naveo "košmar - nemoguće formirati vladu", uz ocenu da novi izbori nisu isključeni.

Neizvesnost u Grčkoj produbljuje brige zbog stanja u zoni evra. Berze su otvorene u padu, ali su se ipak vratile u plus tokom dana.

Problem je što su birači , kažnjavanjem dve do tada dominantne stranke, odbaciili mere štednje, ali i izrazili stav da su one odgovorne za rasipanje državnog novca.


Samarasu glavobolju zadaje i činjenica da je u kampanji kategoričo odbijao saradnju sa Pasokom, uz tvrdnju da želi da "upravlja sam". Međutim, nakon izbora 6. maja pozvao je na vladu "nacionalnog spasa".

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj