Svake godine u EU od bolesti izazvanih pušenjem umre skoro 700.000 ljudi ili ceo Luksemburg i još malo građana iz susednih zemalja. Iako su efekti pušenja po zdravlje gori nego da se drogiraju, piju ili imaju povišen holesterol, evropski pušači ne odustaju od svoje navike zbog čega se broj poklonika pušenja vrlo malo smanjio u poslednje tri godine, pokazuje istraživanje Evropske komsije. Najviše pušača je u Grčkoj, a najmanje u Švedskoj. Tipičan pušač u EU je muškarac, ima od 25 do 54 godine, nezaposlen je, pripada nižim socijalnim slojevima i nije završio srednju školu. Predstavnici Instituta za javno zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" rekli su 31. maja da je u Srbiji smanjena upotreba duvana od primene Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu i da je istraživanje iz 2011. pokazalo da je 90% stanovnika Srbije svesno štetnosti duvana.

Prema istraživanju Evropske komisije Eubarometar koje je objavljeno 31. maja povodom Svetskog dana bez duvanskog dima, 28% građana EU starijih od 15 godina puši što nije nikakvo značajno smanjenje u poređenju sa istraživanjem iz 2009. kada je pušilo 29%.

U Eurobarometru stoji i da danas 29% mladih starosti od 15 do 24 godine puši. Kako je objavljeno, 70% pušača i bivših pušača je počelo sa tom navikom pre osamnaeste.

Najviše puše Grci - 40% građana, Bugari i Letonci, u obe zemlje 36% građana. Najmanje se puši u Švedskoj - 13% građana, Portugaliji 23% i Slovačkoj 23%. Između dva istraživanja, broj pušača je porastao u Finskoj, Češkoj i Sloveniji.

Evropljani u proseku popuše 14,2 cigareta (paklica ima 20 komada) što je blagi pad u odnosu na istraživanje iz 2009. kada se dnevno pušilo 14,4 komada. Skoro polovina pušača dnevno popuši od 11 do 20 cigareta. Samo 2% pušača puši najviše jednu cigaretu.

Većina pušača puši cigarete iz kutija. Ove cigarete je makar probalo 93% anketiranih. Ručno je motalo duvan 46% njih, dok 13% puši lulu.

Polovina populacije u EU nikad nije pušila, što je 2 procentna poena više u odnosu na istraživanje iz 2009. Nešto više od 60% pušača već je pokušavalo da ostavi cigarete u prethodnih pet godina.

Petina pušača je rekla zbogom cigaretama. Ostavljanje duvana bolje ide građanima u zapadnoj Evropi, pa je udeo bivših pušača najveći u Holandiji i Danskoj 31%. Sa druge strane, samo jedan od 10 ispitanika je prestao da puši u Rumuniji, Italiji i na Kipru.

Iako je broj građana koji su izloženi dimu u restoranima i kafićima smanjen za 17%, 14% građana se i dalje žali na dim u restoranima, a 28% njih na dim unutar kafića i barova u poslednjih šest meseci.

Trećina pušača i bivših pušača rekla je da upozorenja na paklicama imaju uticaj na njihov stav prema pušenju. Skoro dve trećine ili 60% Evropljana podržava mere čijom primenom duvan postaje manje vidljiv i privlačan, kao što su izlaganje cigareta van vidnog polja potrošača u prodavnici ili manja upotreba različitih ukusa i aroma u cigaretama.

Pušenje u EU je najveći izazvač smrti koja se može izbeći. Svake godine u EU od bolesti izazvanih konzumiranjem cigareta prerano umre 700.000 ljudi. Ocenjuje se da su troškovi pušenja u EU barem 100 milijardi evra. Mnoge kancere i kardiovaskularne i respiratorne probleme izaziva upravo pušenje. Pušenje je najveći rizik po zdravlje sa posledicama većim nego upotreba droge, alkohola, povećanog krvnog pritiska, gojaznosti ili povišenog holesterola.

U Srbiji se Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu primenjuje u potpunosti od 11. novembra 2010. godine, a njime je zabranjena upotreba duvana na svim javnim i radnim mestima. Prema podacima iz novembra 2011. godine, odnosno godinu dana od početka primene, na radnim mestima smanjen je broj osoba koje su izložene duvanskom dimu za 10%.

Izvor: EurActiv.rs

Beta: sxc.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Zabrana izlaganja cigareta na vidnim mestima u Engleskoj
  
• 

  Vesti

  : Nemački poslodavci za ukidanje cigaret-pauza
  
• 

  Vesti

  : Bezbednije cigarete u EU
  
• 

  Saopštenja

  : Većina građana podržava zakon o zabrani pušenja
  
• 

  Vesti

  : Zabranjeno pušenje u španskim kafeima i restoranima