Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Problemi u ratifikaciji ugovora o pristupanju Hrvatske EU
|
|
|
|
|
Objavljeno : 08.06.2012. |
|
|
|
|
|
|
Poslanički dom češkog parlamenta, kao pre njega i Senat parlamenta, prihvatio je 8. juna sporazum o ulasku Hrvatske u Evropsku uniju i za ratifikaciju u Češkoj nedostaje samo potpis predsednika Vaclava Klausa. U susednoj Poljskoj, međutim, ratifikacija ne ide tako glatko zbog političkih zahteva opozicije.
Proces ratifikacije u Češkoj bio je dugo vremena problematična tačka u procesu ratifikacije i prijema nove 28. članice EU, zato što su konzervativci premijera Petra Nečasa insistirali da se zajedno sa ratifikacijom o učlanjenju Hrvatske glasa takođe o češkom izuzetku iz Povelje prava i sloboda koja je sastavni deo Lisabonskog sporazuma.
Za to da Češka bude izuzeta iz Povelje izborio se češki predsednik ultimatumom da bez toga neće potpisati Lisabonski sporazum pravdajući to pretnjom da bi sudetski Nemci deportovani iz Čehoslovačke posle Drugog svetskog rata mogli kod evropskih sudova na osnovu te Povelje da zahtevaju vraćanje konfiskovane imovine ili odštetu.
Nečasova vlada predlagala je da se poveže taj "Klausov izuzetak" protiv koga je žestoko češka opoziciona levica, ali na kraju je odustala, kako se Hrvatska ne bi obrela u ulozi taoca, pošto opozicija ima većinu u gornjem domu parlamenta, te bi povezani predlog bio odbijen.
Očekivani glatki proces ratifikacije pristupnog sporazuma Hrvatske sa EU, počinje, međutim, da zapinje u Poljskoj, gde konzervativna opozicija vidi šansu da izdejstvuje od premijera Donalda Tuska obavezni referendum o ulasku Poljske u evrozonu i neke druge ustupke koja inače ne bi dobila.
Background Hrvatska je 9. decembra 2011. potpisala ugovor o pristupanju EU, kojim je predviđeno da postane 28. članica u julu 2013. godine. Prema podacima Saveta EU, ugovor su do sada ratifikovali Bugarska, Mađarska, Italija, Letonija, Malta i Slovačka. To su zemlje koje su u potpunosti završile ratifikaciju, što znači da su i dostavile notu o ratifikaciji Savetu EU.
Inicijativu je pokrenuo nekadašnji bliski saradnik braće Kačinjski, pokojnog predsednika Leha i bivšeg premijera Jaroslava, Ludvik Dorn, sada poslanik nove stranke Solidarna Poljska, poslanika koji su napustili stranku Pravo i Pravdu Jaroslava Kačinjskog.
"Nemam ništa protiv Hrvatske, ali postoji red kako se voli. Prvo se voli domovina a tek onda druga zemlja", kazao je Dorn i odbio optužbe iz vlade da je to najobičnija ucena.
"Ja to ne bih nazvao ucenom, već pojačanim pritiskom. To je potpuno opravdano. Kako da ostvarimo ciljeve kada Građanska platforma odbacuje sve sugestije opozicije. Samo tako da nju i njenog lidera (Tuska) postavimo u neprijatan položaj u očima partnera iz Nemačke, jer toj zemlji je najviše stalo do ulaska Hrvatske", rekao je Dorn.
Autor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|