Novi, ambiciozni plan nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea (Wolfgang Schaeuble) pored ostalog predviđa i uvođenje institucije evropskog komesara za valutu. Šojbleov plan podrazumeva promene ugovora EU i novog komesara koji bi, pored toga što bi bio odgovoran za stabilnost evropske valute, bio zadužen i za odobravanje nacionalnih budžeta članica pre nego što bi oni bili usvojeni. Šojble je svoj plan predstavio novinarima po povratku sa sastanka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, koji je održan 16. oktobra u Tokiju. On je tada naveo da je za sprovođenje tog plana dobio punu podršku nemačke kancelarke Angele Merkel.

Nemački ministar u svom planu insistira na tome da budući komesar za valutu ima sličan status koji danas uživa komesar za konkurentnost tržišta, koji ima pravo da donosi odluke iz svog resora bez saglasnosti ostalih komesara. Šojble smatra da bi takva ovlašćenja budućem komesaru za valutu garantovala nezavisnost u donošenju odluka.

Planom je predviđeno i formiranje dvodomog parlamenta, pri čemu bi odluke koje se tiču članica evrozone mogle da donose samo poslanici koji dolaze iz država gde je u upotrebi evro.

Pitanje formiranja specijalnog komiteta za članice evrozone ima podršku i kod ostalih evroposlanika. Planovi su zasnovani na šest zakona o ekonomskom upravljanju koji su dogovoreni među 17 članica evrozone 2011. godine i stupili na snagu u januaru.

Prema važećim propisima, države moraju da podnesu nacionalne budžete Komisiji kako bi uverili njene članove u to kako nameravaju da izađu na kraj sa dugom i postavljenim ciljevima za smanjenje deficita.

Komisija ima mogućnost da zatraži dodatno povećanje poreza ili smanjenje troškova za ispunjnenje postavljenih budžetskih ciljeva i nametnu kazne državama koji nisu uspeli da ispune zadatke. Formalno, pravo veta ne postoji.

Šojbleov plan tumači se kao najnoviji signal da je Nemačka spremna da produbi svoju fiskalnu i političku integraciju i oko toga postoji saglasnost u Merkelovoj Hrišćansko-demokratskoj partiji (CDU).

Merkelova ima, međutim, problema da ubedi poslanike u nemačkom parlamentu Bundestagu da pooštre mere i uslove za dobijanje pomoći za zemlje u krizi i pojačaju ulogu Evropskog fonda za pomoć (ESM).

Predlozi Šojblea došli su uoči samita lidera Evropske unije, koji će danas biti održan u Briselu. Taj samit trebalo bi da bude uvod za samit u decembru, na kojem će biti reči o tome kako produbiti političke integracije u evrozoni.

Očekuje se da će biti reči i o predlozima komisije da se Evropska centralna banka postavi kao jedini supervizor bankarskog sektora u evrozoni, a među temama je i kriza u Španiji. Iako Španija formalno traži 100 milijardi evra kao podršku privatnom bankarskom sektoru, očekuje se da će do kraja godine Madrid zatražiti i kompletan paket pomoći.

Lideri Evropske unije razmotriće i predloge predsednika Evropskog saveta Hermana van Rompeja, koje je prošle sedmice uputio članicama. U tim predlozima, takođe se pominje mogućnost uvođenje ministra finansija samo za članice evrozone, kao i specijalnog budžeta i novih instrumenata za smanjenje dužničke krize.

Među instrumentima koji se pominju su kratkoročne evropske obveznice i "fond za spas", koji je prvobitno predložio panel ekonomskih eksperata iz Nemačke.

Izvor: euobserver.comi euractiv.rs

Foto: euobserver

Povezani sadržaj