Katalonija je rešila da se otcepi od Španije po uzoru na Kosovo, pojavili su se naslovi i ocene u više evropskih i svetskih medija pošto je autonomna vlast te španske pokrajine saopštila da će sazvati referendum o samoopredeljenju u jesen 2014. godine baš kada i Škotska. U Belgiji je upravo na izborima u Flandriji ubedljivu pobedu odnela stranka NVA koja se zalaže za konfederaciju, a to znači da ta federalna jedinica Belgije u suštini treba da postane nezavisna.

Katalonski političari traže da "nova država u Evropskoj uniji" bude "velika Katalonija" koja bi obuhvatila i Balearska ostrva, područje Valensije, a možda bi mogla da traži i neki pogranični deo Francuske.

Italijanski list Stampa je, pored ostalog, u naslovu izveštaja ukazao da "Katalonija kao Kosovo" želi da jednostrano proglasi nezavisnost od Španije.

Vlast u Barseloni, posebno posle demonstracija milion i po Katalonaca koji su tražili nezavisnost i fudbalskog derbija Barselona-Real Madrid, na kojem su navijači mahali katalonskim zastavama i nosili veliki natpis "Nezavisnost", traži pet milijardi evra pomoći od Madrida da bi se izborila s ogromnim dugom od 42 milijarde evra i rastućim budžetskim deficitom.

Barselona takođe traži da ubuduće Katalonija, najbogatija španska oblast, sama ubira porez, jer je vlada u Barseloni izračunala da 8% bruto proizvoda Katalonije biva raspodeljeno kao pomoć ostalim španskim pokrajinama.

Neki komentatori su postavili pitanje hoće li mnoge evropske i zapadne zemlje priznati Kataloniji pravo na jednostrano, po ustavu Španije neprihvatljivo, odvajanje isto kao što su Kosovu priznale pravo na jednostrano proglašavanje nezavisnosti u odnosu na Srbiju.

Zaključak je bio jednoglasan, a to je da neće jer one zemlje koje su priznale Kosovo uporno tvrde da je to "svojevrstan slučaj" iako su neki komentatori primetili da to jeste "politika dvojnih aršina i bumerang koji se vraća".

Takve zaključke je preneo i vrlo ozbiljni internet portal za političke analize zbivanja u Španiji i Portugaliji - Iberosfer, upozorivši da je "ponovo vreme da se zaustave ekstremisti na obe strane, jer na Kosovu je to dovelo do jednog, dva rata, pa je vreme da se od istorije bolje nauči da treba rano reagovati".

Jednostrano proglašenje nezavisnosti Katalonije je protivno i odredbama Evropske unije, a i Evropska komisija je jasno stavila do znanja da bi otcepljenje Katalonije značilo da ta nova država mora zatražiti da bude primljena u članstvo EU, za šta je potrebna jednoglasna odluka svih članica Unije - dakle i vlade u Madridu.

Španski premijer Marijano Rahoj je upravo ovih dana zatražio od Evropske komisije da u tom slučaju stavi na snagu jedan član temeljnog akta EU, Ugovora iz Lisabona, koji ne dozvoljava jednostrano otcepljenje nekog regiona od punopravne države članice EU.

Politički prvak i predsednik katalonske vlade Arturo Mas je, međutim, saopštio da će na referendum Kataloncima biti postavljeno pitanje "Želite li da Katalonija postane nova država Evropske unije?" što bi trebalo da znači da Katalonija ne napušta EU, već da samo odvajanjem od Španije postaje nova država Unije.

Neki komentatori ukazuju na to da bi primeri Katalonije, Škotske, Flandrije, mogli ohrabriti još više oduvek snažni, delom nasilni baskijski separatizam u Španiji, ali i težnje za "samostojnošću", drugih regiona u EU, poput Južnog Tirola-Alto Adiđe u Italiji, Korzike u Francuskoj, dela Rumunije gde žive većinski Mađari.

Američka agencija za strateške analize Stratfor zaključuje da će "škotski referendum, ako bude uspešan, biti primer ostalim separatističkim pokretima na starom kontinentu, a posebno Kataloniji".

Mnogi analitičari daju podudarnu ocenu da je teška ekonomska i socijalna kriza u Španiji i dobrom delu Evrope samo zaoštrila težnje za otcepljenje raznih delova u Evropi, a Fabijan Zulig iz Centra za evropsku politiku u Briselu smatra da je sve "postalo mnogo ozbiljnije jer odražava istinski sukob između nacionalnih i regionalnih ravni".

Zulig ukazuje na ono što i ostali komentatori, a to je da je eksplozivna mešavina nacionalističkih osećanja, naglog osiromašenja, zaduženosti i krize kojoj se ne vidi kraj, samo pojačala uverenje da bi "svako na svome" bolje prošao nego da ima neki centar koji ima konačnu moć odlučivanja.

Španski kralj Huan Karlos je, što je izuzetno retko, takođe reagovao i zatražio da se u ovim teškim vremenima "ne ide u dalje podele", a neki generali u Madridu su i javno predočili da je ustavna dužnost španske vojske da brani teritorijalnu celovitost zemlje.

Portparol katalonske vlade Frančesk Oms je, međutim, osvrćući se na odluku parlamenta u Madridu rekao da bi referendum u Kataloniji bio protivustavan, predočio da će "Katalonija, iako se to hipotetički sukobljava s odlukama španskog parlamenta, slediti legalitet katalonskog parlamenta, jer mi branimo sebe kao naciju i razumemo da je mirno iskazana demokratska volja naroda iznad svega".

Torinska Stampa, ipak, upozorava da "Kosovo docet" što je parafraza latinske izreke "Experientia docet - Iskustvo je najbolja pouka" i primećuje da "Španija koja je oduvek u kući imala baskijske i katalonske separatiste, ne želi da završi kao Srbija gde je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost".

Stampa podseća da je još pre jednog veka španski filozof Ortega i Gaset upozorio da će "nacionalizmi razbiti Španiju".

Najzad, portal Iberosfer pravi i poređenje s raspadom Jugoslavije i ocenjuje da Katalonija ne može da se jednostrano otcepi, jer nije, recimo, Slovenija koja je po jugoslovenskom ustavu imala pravo na samoopredeljenje.

Portal zaključuje da je "situacija Katalonije mnogo više nalik na državni koncept Srbije" koja je, baš kao što Katalonci žele da objedine sve svoje oblasti, htela da zadrži i sve delove bivše Jugoslavije u kojoj su živeli Srbi.

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik Agencije Beta iz Brisela

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj