Broj mladih Evropljana  od 15 do 24 godine koji ne rade, a pri tom ne traže posao,niti se školuju i obučavaju, dostigao je 7,5 miliona što je 13% svih mladih u EU. Ova populacija naročito je narasla u krizi i prilično je šarenolika. Ona obuhvata kako mlade sa hendikepom i obeshrabrene radnike koji sumnjaju da će ikad naći posao, tako i one mlade koji su završili fakultet, ali čekaju samo posao koji odgovara njihovom statusu i kvalifikacijiama. Stope mladih koji su istovremeno van tržišta rada i obrazovnog sistema najveće su u Italiji, Španiji, Bugarskoj i Irskoj, a najniže u Holandiji i Luksemburgu, pokazalo je istraživanje Evropske fondacije za unapređenje uslova rada i života (Eurofound).

Ova kategorija mladih se u evropskoj statistici naziva NEETs. U većini evropskih zemalja NEETs grupa se definiše kao mladi starosti od 15 do 24 koji ne rade, ne školuju se, niti idu na obuku.

U istraživanju pod nazivom "Nezaposleni mladi koji se ne školuju i ne obučavaju: karakteristike, troškovi i odgovori politike u Evropi", navodi se da je polovina ovih mladih  registrovano kao nezaposleno, a ostatak je neaktivan na tržištu rada.  Među onima koji su nekativni odnosno uopšte ne traže posao, 63% je izjavilo da su sposobni da rade, ali da ne traže posao zbog ličnih razloga ili zato što misle da za njih nema posla.

Ova kategorija mladih nije isto što i nezaposleni mladi, jer po definiciji nezaposleni su oni koji nemaju posao, ali ga traže i žele da rade. Nasuprot njima, ova NEETs grupacija je neaktivna, a i nije u obrazovnom sistemu.

Zato je broj mladih koji su u NEETs grupi veći nego broj nezaposlenih mladih: prema podacima iz  2011. njih je skoro 7,5 miliona dok je nezaposlenih mladih bilo 5,2 miliona. To znači da je skoro 13% mladih u EU u isto vreme i neaktivno i ne pohađa školu.Stopa nezaposlenosti mladih se računa kao broj nezaposlenih mladih u odnosu na aktivne mlade, dok se NEETs stopa računa kao broj NEEts u odnosu na ukupnu populaciju mladih.

U istraživanju se navodi da je ta populacija prilično raznolika zbog čega je izdvojeno nekoliko grupa. U prvoj grupi se nalaze mladi koji imaju obaveze u domaćinstvu ili su bolesni i sa hendikepom.

U drugoj grupi su mladi koji nisu drugim obavezama ili preprekama sprečeni da traže posao ili da se školuju, kao i obeshrabreni radnici i mladi koji vode opasan stil života.

U trećoj grupi su mladi koji „traže svoju šansu“: oni traže posao ali onaj koji odgovara njihovom statusu. I u četvrtoj grupi su mladi koji su dobrovoljno u ovoj grupi jer putuju, ili se bave nekim drugim aktivnostima kao što su slikanje i muzika.

Stope značajno variraju, Holandija i Luksemburg imaju najniže stope, ispod 7%. Sa druge strane, Bugarska, Irska, Italija i Španija imaju jako visoke stope, veće od 17% što znači da je gotovo svaka peta mlada osoba van tržišta rada i školskog sistema.

Istraživanje potencira da je recesija naročito pogodila mlade, zbog čega se procenat mladih koji ne traže posao i ne školuju se, povećao sa 10,8% u 2008. na 12,9% u 2011. Zanimljivo se da se stopa učešća devojaka i mladića u ovoj grupi smanjila u krizi. Dok su 2000. godine stope bile 11,5% za muškarce i 14,9% za devojke, u 2011. je stopa porasla na 12,5% za momke nasuprot 13,4% za devojke.

U apsolutnim ciframa, u grupi NEETS dominiraju mladi nižeg obrazovanja, mada ima članica sa visokim učešćem mladih sa fakultetom. U Holandiji, Švedskoj i Danskoj je učešće fakultetski obrazovanih nisko, ispod 5%. Međutim, u Grčkoj se više od 30% svršenih studenata može klasifikovati u grupu NEET, dok je u Letoniji, na Kipru i u Rumuniji tak udeo nešto manj i- 20%.

Podaci pokazuju da se  broj ovih mladih sve više približava milionu u Španiji (866.000 mladih), Francuskoj 891.000, dok ih je u Velikoj Britaniji više od milion - 1,12 miliona, a u Italiji 1,199 miliona.

U zavisnosti od zajedničkih karakteristika, zemlje EU raspoređene su u četiri grupe. U prvoj grupi koju čine nordijske zemlje, Austrija, Nemačka, Luksemburg i Velika Britanija, stopa je najniža, a među njima je najviše mladih neaktivnih judi. U ovim zemljama je malo obeshrabrenih mladih koji smatraju da ne mogu da nađu posao.

U drugoj grupi koju čine Bugarska, Grčka, Mađarska, Italija, Rumunija, Poljska i Slovačka, stope su visoke sa velikim učešćem devojaka. Pripadnici ove grupe su uglavnom neaktivni i bez radnog iskustva.

Treća grupa zemalja koja obuhvata Estoniju, Irsku, Letoniju, Litvaniju, Portugaliju i Španiju karakteristična je po visokim stopama ove populacije u ukupnoj populaciji mladih od 15 do 25, i dominacijom muškaraca. U ovim zemljama, puno je mladih u grupi NEETs koji imaju visoko obrazovanje, kao i obeshrabrenih.

U poslednjoj grupi zemalja nalaze se Belgija, Kipar, Češka, Francuska, Luksemburg i Slovenija. Tu su stope niže od proseka EU, a pripadnici ove grupe uglavnom imaju prethodno radno iskustvo.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj