Evropska komisija odbila je 30. oktobra predlog budžeta EU za budžetski period 2014-2020, prvi koji je sadržao konkretne cifre. Predlog koji je iznela predsedavajuća članica EU, Kipar, odbačen je zbog ušteda na privredom rastu i zapošljavanju, čime bi bila ugrožena realizacija nekih projekata kao što je Instrument za povezivanje Evrope. Ovog puta Švedska je bila glavni protivnik "kiparskog budžeta" insistirajući na još većim uštedama, i to na strani subvencija za poljoprivrednike.

Kipar je predstavio predlog od 46 strana koji dolazi nakon prethodne dve verzije koje su izneli prethodno predsedavajuća zemlja Danska i Kipar. Dokument predlaže uštede od 50 milijardi evra na svim budžetskim stavkama.

Kiparsko predsedništvo će o svom predlogu dalje pojedinačno konsultovati sve članice plus Hrvatsku. Rasprava će se nastaviti na sastanku ministara evropskih poslova 20. novembra i na posebnom Samitu EU 22-23 novembra.

Parlament će pre samita usaglasiti svoj stav i o tome obavestiti Evropski savet. Na bilo koju odluku koja nije u skladu sa mišljenjem Parlamenta, ta institucija može da stavi veto.

U Kiparskom predsedništvu smatraju „da je neizbežno da će se ukupni nivo rashoda koje je predložila Komisija, morati da se smanjuje“, ocenio je jedan zvaničnik.

Izvor u Kiparskom predsedništvu rekao je da neke članice insistiraju na rezovima od 200 milijardi evra od predviđenih 1.000 milijardi rashoda koje je predložila Komisija. Taj stav zagovara britanski premijer Dejvid Kameron.

Druge zemlje, koje predvodi Nemačka, insistiraju na budžetu koji iznosi 1% BDP članica, što bi zahtevalo uštede od 130 milijardi evra u postojećem predlogu Komisije.

Švedska ministarka za evropske poslove Birgita Oslon smatra da uštede treba da budu „četiri puta veće“. Ona je dokument Predsedništva nazvala „budžetom iz pedesetih godina“ jer predlaže velike uštede na istraživanju i izgradnji međudržavne infrastrukture, umesto da smanji pomoć za poljoprivrednike.

Izvor u Kiparskom predsedništvu insistirao je da uprkos predloženim rezovima na rashodnoj strani, „akcenat ostaje na rastu i zapošljavanju“.Međutim, ova izjava bi mogla da se dovede u pitanje ako se pogleda predviđeni iznos za tipičan program Komisije kao što je Instrument za povezivanje Evrope (CEF).

Na čemu će se štedeti?

Teško je uporediti cifre iz kiparskog predloga sa predlogom Komisije. Na primer, Komisija predlaže 376 milijardi evra za kohezionu politiku uključujući i CEF. Kiparski predlog predviđa 326,5 milijardi ali bez budžeta za CEF.

Kipar u posebnoj stavci za CEF planira 36,3 milijardi, dok Komisija predlaže 50 milijardi evra. Prema kiparskom dokumentu, za najsiromašnije regione predviđeno je izdvajanje do 2,36 % ukupnog autputa zemlje koja prima pomoć što je manje od Komisijinih 2,5%. I taj predlog će definitivno izazvati nezadovoljstvo novih članica EU.

U nekim budžetskim stavkama, lako je porediti predloge Kipra i Komisije. Na primer, Komisija je za spoljnu politiku izdvojila 70,2 milijarde evra, dok je Predsedništvo bilo skromnije – 64,65 milijardi. U drugim oblastima, poređenja je teže napraviti.

To je naša tajna“, kazao je izvor u Predsedništvu Kipra.

Neskriveno odbijanje

Evropska komisija objavila je da ne podržava predlog Kiparskog predsedništva.“Komisija ostaje posvećena svom predlogu koji cilja na odgovornu ravnotežu u vremenima krize, kako u ukupnom iznosu budžeta tako i ravnoteže između sektora“, stoji u saopštenju Komisije.

„Sledeći budžet mora biti alatka za investicije u rast i zapošljavanje“.

Evropski parlament je saopštio da predlog predsedništva „ dovodi u opasnost politike EU“. Izvestioci Evropskog parlamenta Rajmer Boge (Nemačka) i Ivailo Kalfin  izrazili su „zaprepašćenost“ predlogom i nazvali ga „lošim signalom“.

"Snažno se protivimo ovakvom razvoju situacije budući da će ugroziti budućnost  pojedinih politika i programa“, saopštila su njih dvojica u zajedničkoj izjavi.

Oni smatraju da kiparski predlog „šalje loš signal kad je reč o prioritetima, budući da su najveći rezovi napravljeni u onim sektorima od kojih se upravo očekuje da stimulišu konkurentnost, rast i zapošljavanje.

Izvestioci tvrde da je kiparski predlog budžeta kontradiktoran  sporazumu Evropskog saveta o rastu i zapošljavanju koji je  dogovoren na Samitu EU 29. juna. Oni tvrde da program CEF ne bi mogao biti realizovan u predvođenom periodu, a da su rashodi za stimulisanje inovacija, rasta i zapošljavanja srezani za 60%.

Prema njihovim rečima, bili bi ugroženi Erazmus program za razmenu studenata u EU, a trpeli bi i naučni programi poput ITER-a koji se odnosi na nuklearnu fusiju, kao i GMES i GALILEO.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: sxc.hu

Povezani sadržaj