Udeo radnika u Nemačkoj koji primaju male plate porastao je u poslednjih nekoliko godina, objavio je Evropski monitor za industrijske odnose (EIRO on line) pozivajući se na najnovije podatke nemačkog Federalnog statističkog zavoda. Podaci pokazuju da 21% radnika prima manje od dve trećine prosečne plate iz 2010. godine, dok je 2006. godine to bilo 19%. Naročito su pogođeni taksisti, frizeri, čistači, radnici u ugostiteljskim objektima i kol-centrima. Radnici obuhvaćeni kolektivnim ugovorom su manje osetili nepovoljan trend.

Istraživanje o strukturi zarada se radi svake četiri godine i obuhvata zarade 1,9 miliona zaposlenih između 14 i 64 godine u firmama sa 10 i više zaposlenih. Izuzeti su zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, kao i oni koji rade u preduzećima do 10 radnika. Prema međunarodnim standardima, mala primanja su ona koja su na nivou dve trećine prosečne zaerade.

Bruto zarada po satu je u 2010. iznosila 15,54 evra, što znači da je niska zarada bila 10,36 evra po satu. Prema podacima iz 2006. tada su radnici sa najnižim platama zarađivali 9,90 evra po satu, i takvih je bilo 18,7% radnika.

Podaci su pokazali da su firme obuvaćene kolektivnim ugovorima zaštićeni. Dok je 11,9% zaposlenih pod kolektivnim ugovorom primalo niske plate, udeo onih koji nisu bili pod kolektivnim ugovorom je bio skoro tri puta veći ili 31%.

Niske plate su naročito raširene menju zaposlenima za koje se može reći da imaju atipičan posao. Pod tim se podrazumeva nepuno radno vreme do 20 sati nedeljno, ugovor pod precizno definisanim uslovima, privremeni poslovi preko agencije i takozvani “poslići” koji se mogu definisati kao posao za mesečnu platu manju od 400 evra.  U 2010. oko 25% zaposlenih je imalo neki oblik atipičnog zaposlenja.

Bruto satnica radnika sa atipičnim zaposlenjem je u 2010. bila 10,36  evra dok su radnici sa standardnim radnim ugovorom primali 17,06 evra po satu. Gotovo polovina radnika koji nemaju standarrni posao zarađuje manje od dve trećine prošene plate.

U globalu, 15,8% muškaraca prima niske plate i 26,5% žena. U uobičajenim formama zapošljavanja, gotovo duplo više žena je primalo male plate. Međutim, muškarci koji imaju labavije ugovore o radu primaju manje plate od žena.

Na visinu zarade takođe utiče sektor i pokrivenost sektora kolektivnim ugovorom. U 2010, udeo radnika sa niskim zaradama je naročito bio visok među taskistima (87%), frizerima (85.6%) i u sektoru održavanja (81,5%).

S obzirom da su neke industrije isključene iz istraživanja, teško je izračunati ukupan broj radnika koji primaju minimalne zarade. U 2010. najniže zarade zaposlenih sa punim radnim vremenom iznosile su bruto 1.802 evra.

Na nacionalnom nivou udeo zaposlenih sa punim radnim vremenom i malim platama je 22,8%, ali su razlike veće između istočne i zapadne Nemačke: 40,1% i 18,7%.  U zapadnoj Nemačkoj prag za najniže plate je 2.835 evra, a u istočnoj 2.068 što znači da skoro polovina radnika u istočnom delu prima manje od ove sume.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj