Evropski revizorski sud utvrdio je da se novac za pomoć poljoprivrednicima u članicama centralne i istočne Evrope troši nenamenski zbog čega je preporučio da se preispita dosadašnja politika podrške poljoprivrednicima u novim članicama EU. U specijalnom izveštaju se predlažu mere koje bi garantovale da novac direktno odlazi poljoprivrednicima koji se bave konkretnim poljoprivrednim poslovima. Sud je utvrdio da su novac dobijala preduzeća koja se nikad nisu bavila poljoprivredom, uključujući agencije za nekretnine, aerodrome, skijaška udruženja ili vojne ustanove. Paradoksalno je da je raspodela u stvari vršena po pravilima koja ne predviđaju da se zemlja mora obrađivati.

Sud je objavio 27. novembra prvi specijalni izveštaj o finansijskoj podršci poljoprivrednicima u novim članicama EU. U izveštaju se analizira Šema o jedinstvenoj oblasti plaćanja (SAPS) koja omogućava novim članicama koje su se priključile EU u talasu 2004. i 2007. da podrže svoje poljoprivrednike.

SAPS je druga najveća šema koja se finansira iz Evropskog poljoprivrednog garantnog fonda i glavni je izvor prihoda poljoprivrednika u novim članicama. Godišnji rashodi SAPS-a kreću se od 1,4 milijarde evra u 2005. godini do pet milijardi u 2011. Planirano je da pomoć dostigne 7,5 milijardi evra u 2014. Novac se dodeljuje po hektaru zemljišta.

Poljska je za pet godina najviše dobila iz ovog fonda 8,868 milijardi evra, Mađarska 3,885 milijardi, Češka 2,667, Rumunija 2,258 milijardi, a svih 10 zemalja je dobilo 21,5 milijardu evra.

Sud smatra da pravo na korišćenje novca iz poljoprivrednih fondova EU ne treba da imaju javna preduzeća koja upravljaju zemljom i koja se inače ne bave poljoprivredom. Novac takođe ne treba davati za zaparloženo zemljište ili za nepoljoprivredne aktivnosti.

U izveštaju se kao primer nenamenskog trošenja  navodi Mađarska koja je sredstva dodeljivala državi za pašnjake u vlasništvu vojske koji su korišćeni za vojne treninge. Sud je procenio da je samo u 2010. u Mađarskoj dodeljeno 4,25 miliona evra za 25.000 hektara vojnog zemljišta.

Analizirajući dosadašnji način dodele pomoći, Sud je zaključio da je definicija korisnika tog novca neadekvatna jer omogućava da novac dobiju i korisnici koji se ne bave poljoprivredom ili se bave - ali vrlo malo. Reč je o kompanijama za nekretnine, aerodromima, lovačkim i ribolovačkim udruženjima kao i skijaškim klubovima.

U nekim zemljama, pomoć je u skladu sa zakonom dodeljivana javnim preduzećima koja gazduju državnim zemljištem, ali se inače ne bave poljoprivredom. Na primer, država je najveći korisnik SAPS-a u Mađarskoj sa 14 miliona evra u 2010. za 82.000 hektara zemlje.

U izveštaju se navodi da ukupno poljoprivredno zemljište članice nisu pouzdano utvrdile, a Komisija je samo prihvatila podatke koje su članice dostavile. Posledica toga je da je suma koja se isplaćuje po hektaru svakom poljoprivredniku nekad viša ili niža nego što bi trebalo da bude.  Neke zemlje su čak prepravile ukupne poljoprivredne površine bez opravdnanih razloga.

Takođe, postoje bitne kontradikcije u načinu na koji je napravljen SAPS: Sa jedne strane treba da pomogne prihode pojedinačnim poljoprivrednicima, a sa druge strane pomoć se dodeljuje  farmama u zavisnosti od toga koliko zemlje obrađuju.

Korist od pomoći poljoprivrednicima u novim članicama  najviše imaju velike farme: 0,2% svih korisnika prima više od 100.000 evra što je 24% vrednosti svih isplata. Sa druge strane, 98 % korisnika prima manje od 10.000 evra što je 49 % ukupne vrednosti isplata.

Većina novih članica, prema oceni Suda, nije spremna za uvođenje sistema direktnog plaćanja  koji je predviđen za 2014. a primenjuje se već u EU 15. Posledica toga je da bi moglo da dođe do značajnog kašnjenja.

Revizorski sud je predložio da bi članice trebalo da vode politiku koja je više orjentisana na krajnji rezultat.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj