Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Svaki peti Grk ne može da plaća stambeni kredit
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.02.2013. |
|
|
|
|
|
|
Broj domaćinstava u Grčkoj koja ne mogu da otplaćuju kredite vrtoglavo raste zbog pogoršanja ekonomske situacije i povećanja poreza, piše grčki list Ekatimerini. Mnogi Grci čak ne mogu da plaćaju stambeni kredit. Bankari ocenjuju da na kraju 2012. godine oko 20% dužnika nije moglo da plaća stambene kredite koji iznose oko 15 milijardi evra. Tome treba pridodati i 1,1 milijardu potrošačkih kredita koji se teško naplaćaju, a čak 37% pozajmica u ovoj kategoriji je svrstano u grupu problematičnih kredita.
Prema podacima Narodne banke Srbije, krediti sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana na kraju drugog tromesečja 2012. godine iznosili su 381,1 milijardi dinara i činili 19,5%o ukupno odobrenih kredita.
Povećanje u broju problematičnih kredita u Grčkoj (nonperforming loans NPLs) je neizbežni efekat pogoršanja ekonomske situacije i povećanja nezaposlenosti koja se približava 27%.
Prema podacima Nacionalne banke Grčke, u septembru 2012. godine 17.194 klijenta su objavila da ne mogu da izvršavaju svoje obaveze prema banci. U decembru 2011. taj broj je iznosio 5.930 što znači da je povećanje u devet meseci bilo veće od 200%.
Na iznos teško naplativih kredita Nacionalne banke Grčke uticao je zakon o zaštiti dužnika u ugroženim socijalnim grupama čime se suma problematičnih kredita u septembru 2012. uvećala za 1,05 milijardi evra sa 365,7 miliona evra koliko je iznosila u decembru 2011.
Podaci Nacionalne banke Grčle su pokazatelj situacije u celom sektoru koji najviše pogađa vodeće banke: Nacionalnu, Eurobanku, Alfa banku i Pireus.
Zvaničnici banaka rekli su za Kathimerini da se prošle godine očekivao pad ekonomskih aktivnosti kao rezultat izbora u maju i junu prošle godine i raširene zabrinutosti u vezi sa mogućim izlaskom Grčke iz evro zone.
Jedini utešni trend je da se poslednjih nekoliko meseci usporava rast novih problematičnih kredita. Međutim, da bi se ostvario značajan napredak,potrebne su promene u politici poput privatizacije ili otpočinajanja izgradnje vodećih autoputeva koje će pogurati ekonomsku aktvnost i otvaranje novih radnih mesta.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|