Podrška Evropskoj uniji i evropskoj ekonomskoj integraciji u znatnom je padu u mnogim evropskim zemljama zbog ekonomske krize, i to posebno u Francuskoj, rezultati su ankete američkog centra za istraživanje Pju (Pew). Podrška EU 2012. godine je bila više od 60%, a ove godine 45 %. Nemačka kancelarka Angela Merkel, uprkos negativnom imidžu u članicama koje su morale da sprovedu mere štednje, je i dalje najpopularniji lider, a veliku podršku među Evropljanima uživa i zajednička valuta evro.

Istraživanje je sprovedeno od 2. do 27. marta na uzorku od 7.600 ispitanika. U istraživanju su učestvovali građani Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Poljske, Grčke i Španije.

U Francuskoj je ta podrška najmanja sa 41 % što je pad od 19 procentnih poena, navodi Pju i dodaje da je u Španiji podrška povećana za 14 procentnih poena na 46 %. U Nemačkoj EU podržava 60 % ispitanih, a u Italiji 58 % što je jedan procenti poen više nego prošle godine.

Pozitivna gledanja na EU su blizu ili na najnižem nivou u većini članica, čak i među najmlađima koji su nbudućnost EU", ocenili su autori.

Dok su južne evropske članice Španija, Italija i Grčka postale naročito otuđenje, Francuska sledi takođe njihov put, produbljujući sve više jaz sa Nemačkom.

"Ni u jednoj evropskoj zemlji građani ne gube tako brzo poverenje i bivaju razočarani kao u Francuskoj", zaključili su autori naglašavajući da brzo raste nepoverenje Francuza u nacionalnu ekonomiju, vođstvo predsednika Fransoa Olanda i sveukupnu posvećenost zemlje Uniji.

"Napor u poslednjih 50 godina da se formira ujedinjena Evropa danas je glavna žrtva krize evra", navodi Pju i dodaje da je u Grčkoj gde je podrška građana već bila mala i sada je tako i iznosi 33 % ili 4 pp manje a u Britaniji 43% ili 2 procentna poena manje.

Jedino je u Češkoj povećan broj ispitanika koji su za Evropu - sa 34% na 38%.

Pad podrške ekonomskim integracijama

Isti je slučaj za podršku ekonomskoj evropskoj integraciji, gde je ta podrška za godinu dala pala sa 34 na 28 %.

Francuska je smanjila podršku sa 36 na 22 %, Italija ima 11 % ispitanih za što je smanjenje od 11pp, Španija 37 % ili 9pp manje, Grčka 11 % ili 7pp manje nego prošle godine. U Poljskoj je zabeležen pad na 41% sa 48%.

Samo je Nemačka ostala na podršci ekonomskim integracijama iznad 50 % pored smanjenja podrške od 5 procentnih poena.

Francuzi najveći pesimisti



"Produžena ekonomska kriza stvarila je centrifugalne sile koje cepaju javno mnenje Evrope, odvajajući Francuze od Nemaca i Nemce od svih ostalih", prokomentarisali su autori izveštaja.

Nalazi istraživanja dolaze u trenutku kada se mnogi kreatori evropske politike nadaju da je najgore od krize prošlo, vraćajući poverenje u finansijska tržišta i finansijske centre, čak iako se rast i zaposlenost još uvek nisu obnovili.

"Istraživanje je takođe pokazalo da se raspoloženje francuskog javnog mnenja drastično razlikuje od nemačkog, a bliže je Italijanima, Grcima i Špancima", navodi se u obrazloženju.

"Francuzi sada imaju manje poverenja u Eu kao instituciju nego što imaju Italjani i Španci, nalazi su istraživanja.

I Francuzi, kao i njihovi južni sunarodnici, imaju manje poverenja u izabranog lidera.

Poverenje u Nemačku

Upskod činjenici da je Nemačka, naročito nemačka kancerka Angela Merkel, često negativno predstavljana u zemljama koje su dobile spasilački paket pomoći, ispitanici su se masovno pozitivno izjašnjavali o Berlinu označavajući je kao zemlju od najvećeg poverenja.

Merkel je daleko najpopularniji šef vlade u Evrope sa 74% ispitanika koji su ocenili da dobro obavlja posao u krizi, što je blagi pad podrške sa 80% u 2012.

Najmanju podršku dobili su lideri Češke, Grčke i Italije.

Međutim, najkontroverzniji nalaz je taj da građani u mnogim južnoevropskim zemljama misle da se ekonomska situacija pogoršava, dok Nemci procenjuju da se situacija popravlja.

Francuska i Nemačka imaju različito mišljenje o ekonomskom stanju, 91 % ispitanih Francuza smatra da je privreda u veoma lošem stanju, dok 75 % Nemaca misli da je ekonomija u dobroj situaciji u poređenju sa 63% u 2007.

U Španiji samo 4% građana smatra da su ekonomske prilike dobre dok je 2007. to mislilo 15 puta više ili 65%.

Svi za evro

Ovakvi podaci ukazuju na podeljenost po pitanju štedljivog budžeta, mera smanjenje rashoda i povećanja poreza što su jedinstveno podržale Evropska komisija, Nemačka i Velika Britanija, a primenjeno je u većem delu Evrope.

"Sve u svemu, istraživanje iz 2013. kristalno jasno prikazuje razlike između stavova Nemaca i drugih Evropljana", ocenjuju autori Pju istraživanja.

Vest koja je  pozitivna iz istraživanja odnosi se na evro, jedinstvenu valutu koja se primenjuje od 2002. godine u 17 članica.

U protekle tri godine, problemi u Evropi su se često nazivali "kriza evra" uz bojazan da bi neke članice mogle da odustanu od valute ili da se čitav sistem uruši.

Međutim, istraživanje je pokazalo da iako možda raste nepoverenje u budućnost evropskog projekta evro je i dalje popularan sa više od dve trećine ispitanika koji žele da zadrže evro. Podrška zajedničkoj valuti šta više raste u Italiji i Španiji.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj