EU pooštrava kazne za sajber napade i to posebno za one koji su usmereni na važnu nacionalnu infrastrukturu ili uključuju upade u kompjutere da bi se ukrali osetljivi podaci. Predlog direktive kojom se uvode strože kazne za hakere usvojio je 4. jula Evropski palament, a uskoro bi trebalo da ga potvrdi i Savet EU, pošto su ga članice u načelu podržale. Cilj je i da se omogući bolja prevencija i podstakne sarađa policije i pravosuđa članica. U slučaju napada članice EU će morati da odgovore na zahteve za pomoć u roku od osam sati. Danska će biti izuzeta iz primene novih propisa.

Članice EU za sada imaju različite kazne za sajber napade, a novim propisima se određuje jedinstvena visina kazne za različite vrste napade koja se mora primenjivati u svim članicama.

Prema predlogu nove direktive, najviša kazna za sajber napade u članicama EU će morati da bude najmanje dve godine zatvora za ilegalne ulaske u informacione sisteme i pristup podacima, ilegalno presretanje komunkacije i proizvodnju i prodaju oruđa koje omogućavaju takve napade, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.

"Manja" dela nisu obuhvaćena novim propisima a i svakoj članici je ostavljeno da utvrdi šta pod "manjim" slučajem podrazumeva.

Kazna od tri godine za botnet, pet godina za napad na infrastrukturu

Novim propisima utvrđuje se najviša kazna od namanje tri godine zatvora za korišćenje botneta, odnosno mreže zaraženih kompjutera koju kontroliše haker.

Pojedini tvorci takvih mreža iznajmljuju ih ili prodaju na nelegalnim tržištima osobama koje nameravaju da se upuste u sajber kriminal, uključujući krađu kreditnih karica i napade na sajtove državnih institucija.

U junu kompanija Majkrosoft (Microsoft) je uspela da rasturi jedan od najvećih svetskih mreža zaraženih kompjutera, preko koje je, kako se procenje, ukradeno više od 500 miliona dolara sa bankovnih računa, piše portal EurAktiv.com.

Napadi na važnu insftrasturkturu poput elektrana, saobraćajnih mreža i mreža institucija, povući će najvišu kaznu od najmanje pet godina zatvora, što je veća kazna od onih koje se sada primenjuju u većini članica.

Članice EU će, takođe, morati da brzo odgovore na zahteve za pomoć u slučaju napada, odnosno da bolje iskoriste postojeću mrežu za razmenu i odgovore na zahtev za pomoć u roku od osam sati.

Prema novim propisima, preduzeća će biti odgovorna za sajber napade počinjene u njihovu korist, na primer ako unajme hakera da uđe u bazu podataka konurentske fimre. Kazne će uključivati oduzimanje prava na javnu pomoć ali i zatvaranje preduzeća.

Velika Britanija i Irska su odlučile da primene ovu direktivu, dok Danska neće biti obavezna da je sprovede.

Britanija će ipak primeniti novi propise iako je izuzeta od primene evropskih propisa o policiji i krivičnim pitanjima, dok je Danska odlučila da zadrži svoj sistem kažnjavanja sajber napada.

Predlog direktive je u Evropskom parlamentu podržao 541 poslanika, 91 je bio protiv a devet je bilo uzdržano.

Posle usvajanja u EP, zakon treba da usvoji i Savet ministara EU, što bi trebalo da se vrlo brzo desi, najavljuju u Evropskom parlamentu.

Pošto novi propisi stupe na snagu, članice će imati rok od dve godine da ih prenesu u domaće zakonodavstvo.

Izvor: EurActiv.rs

Foto:

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Društvene mreže i telefoni na meti sajber napada
  
• 

  Vesti

  : Bez prave slike o sajber incidentima u EU