Građane EU sve više brine nezaposlenost, a povećao se broj članica u kojima većina građana smatra da je ekonomska situacija u njihovoj zemlji loša, pokazalo je prolećno specijalno istraživanje Eurobarometar. Istraživanje je zabeležilo pad poverenja u EU, ali je to poverenje i dalje veće u poređenju sa onim koje građani imaju u nacionalne vlade i parlamente. Više od polovine Evropljana podržava zajedničku valutu evro, a podrška evru je naročito porasla u Letoniji i "najsvežijoj" članici Hrvatskoj.

Istraživanje je pokazalo da se većina Evropljana, njih dve trećine, osećaju kao građani EU. Međutim, više od polovine nije svesno svojih prava, ali značajna manjina je u anketi rekla da je upoznata sa svojim pravima. Dok u Luksemburgu, Malti i Slovačkoj više od tri četvrtine građana oseća da su građani EU, u Bugarskoj, Velikoj Britaniji, na Kipru i u Grčkoj manje od polovine ljudi deli to osećanje.

Istraživanje je sprovedeno od 10. do 26 maja u  27 članica EU, Hrvatskoj (tada još nije bila članica), i zemljama kandidatima Makedoniji, Turskoj, Islandu, Crnoj Gori i Srbiji.

Podrška EU je stabilna: slika EU se ne menja u poređenju sa jesenjim istraživanjem iz 2012, jer je više Evropljana koji imaju pozitivnu sliku o EU nego onih koji imaju negativnu. Ipak, istraživanje je zabeležilo mali pad poverenja u EU, ali je to poverenje i dalje više u poređenju sa onim koje građani imaju u nacionalne vlade i parlamente. Prema podacima, većina Evropljana ima neutralnu sliku EU njih 39%, dok je i dalje isti udeo onih koji imaju pozitivnu i negativnu sliku, 30% i 29%.

Evropljani su podeljeni i u pogledu budućnosti EU. Skoro polovina njih 49% je optimistična, dok je 46% pesimistično što je nepromenjen rezultat kao i u jesenjem istraživanju 2012. godine. Građani 19 država prednjače u optimizmu, a najizraženiji je među Dancima 72%, Estoncima, 64%, Litvancima 64%, Maltežanima 63% i POljacima 63%.

Najveći pesimisti u pogledu budućnosti EU su Portugalci 67%, Kiprani 69% i Grci 69%.

Slobodan protok ljudi, robe i usluga i EU i mir među članicama se i dalje percipiraju kao najveći rezultat EU. Za četvrtinu Evropljana najveće dostignuće EU je evro, za gotovo isto toliko njih to he program Erasmus. Petina Evropljana smatra da diplomatski uticaj EU u svetu glavni rezultat EU.

Pred izbore

U godini pred izbore za Evropski parlement, polovina Evropljana zna da građani članica direktno biraju poslanike za Evropski parlament, a devet od deset Evropljana je čulo za Evropski parlement.

U 24 članice, opsolutna većina građana veruje da se njihov glas ne čuje u Eu, au tome prednajče Grci 89% i Kiprani 89%, kao i Portugalci, Španci i Italijani sa više od 70% građana koji dele to mišljenje. Njima su se takođe pridružili Česi, kao i Estonci.

U tri zemlje, većina građana je ocenila da se njihov glas čuje u EU: Danci 56%, Hrvati 48% kao i Maltežani 45%.

Teška ekonomska situacija

Velika većina Evropljana i dalje ocenjuje da je aktuelna ekonomska situacija loša i na nacionalnom, i na evropskom i globalnom nivou. Međutim, ima razlika među članicama i one su još dublje u poređenju sa jesenjim istraživanjem 2012. godine.

U odnosu na to istraživanjem, Evropljani su danas nešto veći optimisti u pogledu očekivanja za narednih godinu dana, naročito kad je reč o ekonomiji, i ne tako izraženo kad je reč o očekivanjima za ličnu situaciju.

Percepcija u pogledu finansijske situacije u domaćinstvu i budućnosti radnog mesta je nepromenjena u odnosu na jesen 2012, kao i kad je reč o nacionalnoj ekonomiji.

U Švedskoj, Nemačkoj i Luksemburgu tri četvrtine ispitanika i dalje smatra da je ekonomska situacija u njihovoj zemlji dobra, dok je sada 6 država u kojima je manje od 5% građana zadovoljno: Grčkoj i Španiji su se sada pridružile Slovenija, Portugalija, Bugarska i Kipar. Evropljane nešto više nego prošle godine brine nezaposlenost, a zatim ekonomska situacija, rast cena i javni dug koji najviše brine Nemce.

U svim zemljama, ispitanici su ocenili da su ekonomska pitanja glavni problem sa kojim se suočavaju nacionalne vlasti. Izuzetak je Malta gde većina stanovnika smatra da je najveći nacionalni problem imigracija, njih 29%.

Rast cena i dalje najveći lični problem za Evropljane, iako je to pad od 3 procentna poena na 41% u odnosu na jesen 2012. Zatim slede nezaposlenost 22%, nacionalna ekonomska situacija 18%, porezi 16% i kućni budžet 16%.

Iako Evropljani smatraju da je ekonomska situacija broj jedan problem EU, 48%, porastao je broj građana koji veruju da je to nezaposlenost, njih 38%.

Podrška evru

Većina Evropljana i dalje podržava evro, njih 51% u poređenju sa 53% u jesen 2012, a 42% je protiv zajedničke valute. Evro najveću podršku ima u Slovačkoj 77%, Sloveniji 77%, Luksemburgu 77%, Belgiji 76% i Finskoj 75%.

Zajednička valuta najmanje obožavalaca ima u Češkoj 25%, Švedskoj 19% i Velikoj Britaniji 15%.

Podrška evru je naročito porasla u Letoniji, 8pp na 43%, Hrvatskoj 9pp na 61%, a naročito je pala u Poljskoj, sa 36% na 29%.

Nešto više građana smatra da je kriza na tržištu rada dostigla vrhunac, 36% u poređenju sa 29% u jesenjem istraživanju 2012.

Blago se povećao broj Evropljana, 42%, koji veruje da EU "ide u dobrom pravcu" kad je reč o izlasku iz krize i suočavanju sa novim izazovima. Međutim, tri od deset smatra da ide u pogrešnom pravcu, dok je petina ocenila da ne ide ni u dobro, ni u lošem. Optimizam u pogledu evropskom pravca je rašireniji van EU, 50% građana, nego u samoj EU, 37%.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Sxc.hu

Povezani sadržaj