Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Žustra polemika Brisela i Zagreba zbog hrvatskog zakona
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.08.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sukob Zagreba i Brisela zbog spornog hrvatskog zakona o evropskom nalogu za hapšenje koji onemogućava izručenja za zločine počinjene pre avgusta 2002. i dalje je centralna tema u hrvatskoj štampi. Hrvatski Sabor je uoči ulaska te zemlje u EU usvojio izmene zakona kojim je vremenski ograničio primenu evropskog naloga za hapšenje, kolokvijalno nazvanog Lex Perković. Odnos Zagreba i Brisela dodatno je zaoštren nakon što je hrvatski premijer oštro reagovao na izjave portparolke evropske komesarke da vlada spornim zakonom štiti ubice hrvatskih disidenata.
Pozvajući se na izvore iz vlade, Jutarnji list piše da je ministar pravosuđa Orsat Miljenić 27. avgusta poslao odgovor evropskoj komesarki za pravosuđe Vivijan Reding, koja je tražila od Hrvatske da do 23. avgusta odgovori kada planira da uskladi hrvatski zakon o nalogu za hapšenje s evropskim zakonodavstvom.
U pismu su navodno izneti argumenti koji pokazuju da hrvatska vlada poštuje zakone EU i nabrojana su imena hrvatskih državljana koji su izručeni drugim državama EU od donošenja zakona o evropskom nalogu za hapšenje.
U vladi su, ističe se, nezadovoljni dramatičnom situacijom koja je stvorena zbog zakona "Lex Perković", jer, kako tvrde, jedino što žele jeste to da Hrvatska u EU bude tretirana kao i druge zemlje. U vladi su navodno spremni i na promenu spornog zakona, ako se dokaže da Hrvatska nije u pravu.
Odnos Zagreba i Brisela dodatno je zaoštren 27. avgusta kada je premijer Zoran Milanović oštro reagovao na izjave portparolke Vivijan Reding da vlada spornim zakonom štiti ubice hrvatskih disidenata.
Milanović je ocenio da je reč o izrazito nekorektnim izjavama i da se tako ne razgovara ni s neprijateljima. On je najavio da će o tome razgovarati s kolegama iz EK i EU.
Premijer je ponovio da se zalaže za promene Ustava kojima bi se propisalo nezastarevanje politički motivisanih ubistava. On nije želeo da komentraiše suprotne stavove potpredsednice vlade Vesne Pusić, koja smatra da "Lex Perković" treba promeniti.
Izmenu zakona podržava i najveća opoziciona Hrvatska demokratska zajednica, kao i bivša premijerka Jadranka Kosor, koja je sad nezavisna poslanica.
Premijera je, međutim, podržao poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, koji je ocenio da je portparolka EK upotrebila jezik koji ima elemente "hladnoratovskog jezika i ideološko-političke kampanje".
Zagrebački Večernji list prenosi izjavu bivšeg ministra i ambasadora Hrvatske u Rusiji Bože Kovačevića da je Milanović ušao u "besmislenu bitku, bez jasnih argumenata i ciljeva, ali s vrlo jasnim ishodom", odnosno da će na kraju morati da popusti.
Dugogodišnji hrvatski diplomata Ivica Maštruko, s druge strane, smatra da je sukob vlade i Vivijan Reding prenaglašen i da nije toliko važan.
"Takvi nesporazumi, sukobi i konflikti nisu neuobičajeni i kod drugih komesara. Zbog unutrašnje-političke dimenzije to je dobilo veći prostor u Hrvatskoj", rekao je Maštruko za Večernji list i dodao da ne očekuje značajne posledice po Hrvatsku zbog spornog zakona.
Sabor Hrvatske je uoči ulaska u Evropsku uniju usvojio izmene zakona kojim je vremenski ograničio primenu evropskog naloga za hapšenje, kolokvijalno nazvanog Lex Perković.
Time je onemogućeno i izručenje Josipa Perkovića koga Nemačka tereti da je kao agent jugoslovenske tajne službe (Udba) učestvovao u ubistvu hrvatskog emigranta i nekadašnjeg direktora Ina-Marketinga Stjepana Djurekovića, 1983. godine u Nemačkoj.
Izvor: Mirjana Vujović Đurak, dopisnica agencije Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
