Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Milioni ljudi u Evropi van finansijskih tokova
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.09.2013. |
|
|
|
|
|
|
U zapadnoj Evropi više od 90 miliona ljudi nema račun u banci ili samo delimično koristi bankarske usluge. Oni koji nemaju ili imaju samo ograničeni pristup bankarskim uslugama u proseku su stari 40 godina i među njima je nešto više žena nego muškaraca. Isključeni iz finansijskih tokova komunalije plaćaju u gotovini a kao razlog što nemaju račun u banci navode da nemaju novca, ili da im račun ne treba, ili da ne veruju bankama. Oni među njima koji koriste internet, idu na društvene mreže, ali se ne služe mobilnim bankarstvom.
Izveštaj "Put ka inkluziji", sačinjen na osnovu istraživanja sprovedenog u Velikoj Brirtaniji, Francuskoj, Italiji, Španiji, Poljskoj i Rusiji, kompanija Masterkard (MasterCard) koja posluje u svetskoj platnoj industriji predstavila je 17. septembra u Rimu na "Masterkard konferenciji o pripejd karticama 2013".
Prosečna starost ljudi koji su u potpunosti isključeni iz finansijskih tokova, a to su oni koji nemaju pristup formalnim bankarskim uslugama, jeste 40 godina, pri čemu su nešto češće u pitanju žene (55%), a 51% ih je u braku.
Najveći deo te finansijski isključene grupe, 40%, u poslednja tri meseca nije primio nikakav vid uplate, plate, socijalne pomoći ili nečeg sličnog, dok je 35% primilo neku vrstu zarade u tom vremenskom periodu.
Prosečna starost ljudi koji su delimično uključeni u finansijske tokove, a to su oni koji nemaju pristup nekom obliku elektronskog plaćanja, takođe je 40 godina i ponovo su 55% njih žene.
Najveći deo te grupe, 36%, primio je socijalnu pomoć u poslednja tri meseca, dok je trećina (33%) primila neki oblik plate.
Većina u obe grupe iz istog razloga nema račun u banci, odnosno četvrtina ispitanih kaže da nemaju dovoljno novca dok ostali navode da ne žele račun ili da im nije potreban, da im nije dozvoljeno da ga imaju, da ne vole banke ili da im ne veruju.
Isključeni iz finansijskih tokova koriste gotovinu da plate stanarinu (98%) i račune za komunalne usluge (95%), a novac čuvaju na tajnim mestima u kući i ne koriste prednosti posedovanja računa, poput elektronskog bankarstva ili mogućnosti da kupe robu sa popustom preko interneta.
Kako se navodi u izveštaju, korišćenje tehnologije u grupi isključenih iz finansijskih tokova ograničeno je na društvene mreže umesto na pogodnosti i uštede povezane sa kupovinom na internetu i elektronskim bankarstvom.
Dok dve trećine ljudi poseduje standardni mobilni telefon (66%), isti procenat ih nije čuo za mobilno bankarstvo kao alternativu pristupu računu u banci.
Istraživanje je pokazalo i da četvrtina onih koji su u potpunosti isključeni iz finansijskih tokova u Evropi ima ograničen pristup kompjuterima i laptopovima.
Utvrđeno je i da bi pripejd kartice bile privlačne ljudima koji nemaju račun u banci. Tako 54% ispitanika smatra taj proizvod zanimljivim i želeli bi da dobiju više informacija.
"Samo u zapadnoj Evropi 93 miliona ljudi uopšte nema račun u banci ili delimično koristi bankarske usluge. Pripejd kartica zaista može biti rešenje za mnoge, da se osete uključenim u finansijske tokove, da im novac bude siguran i da nauče više o vođenju budžeta. Taj put je i deo društvene i tehnološke uključenosti, a mi moramo da uradimo više kako bismo obrazovali te grupe o mogućnostima koje postoje. Jasno je da ne postoji univerzalno rešenje, ali proizvodi mogu lako da se prilagode kako bi se različite životne okolnosti ljudi uzele u obzir", istakla je potpredsednica sektora za proizvode za Evropu Masterkarda Dženifer Rejdmejker.
Za pripejd kartice je čulo 43% ljudi isključenih iz finansijskih tokova, ali ih nisu koristili, a 47% nije čak ni čulo za njih.
Ipak, uprkos ograničenoj obaveštenosti, 41% ispitanika shvata da bi imali koristi od pripejd kartica jer ne bi morali da nose gotovinu sa sobom. Njih 25% je potvrdilo da bi im pripejd kartice pomogle da kontrolišu troškove.
"Još uvek postoje prepreke za inkluziju i moramo biti obazrivi kako bi zakonsko okruženje u Evropi bilo pogodno za odlučno smanjenje stepena finansijske isključenosti. Posedovanje nekog oblika elektronskog plaćanja pruža veći stepen nezavisnosti, sigurnosti i upravljanja novcem – i na internetu i van njega", rekla je Rejdmejker.
Kako je saopštila kompanija Masterkard, istraživanje je poručeno kako bi se bolje razumelo šta isključenost iz finansijskih tokova znači za milione ljudi i šta je iniciralo njihove izbore i životne stilove, a sve to kako bi se bolje pružale usluge.
Istraživanje je sproveo Ipsos MORI, deo grupe Ipsos, tokom juna i jula 2013. godine.
Izvor: Euractiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|